ДТ
Двадесетседмогодишњи Небојша Вујановић, рођени Брезовчанин, који са супругом и двоје деце живи и ради у Београду, дошао је данас на „Еколошки устанак“ испред Народне скупштине Републике Србије са транспарентом у рукама: „ЗАШТИТИМО ПЛАНИНУ ВЕНЧАЦ ОД НЕКОНТРОЛИСАНЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ!“
Организатори „Еколошког устанка“ су поновили захтеве за обуставу градње и ревизију штетних пројеката мини хидро-електрана, сечу шума и интензивније пошумљавање, ископавање руде јадарит код Лознице од стране Компаније „Рио Тинто“, као и за двочасовном емисијом на РТС-у о еколошкој ситуацији у Србији.
Ево шта је мотивисало Небојшу Вујановића да учествује у „Еколошком устанку“: -Данас сам дошао да будем део „Еколошког устанка“, зато што сматрам да је очување животне средине нешто најважније чиме бисмо сви ми требало да се бавимо. Подржавам борбу свих удружења да се сачувају реке и шуме, али мене лично највише погађа све очигледније рушење планине Венчац. Тој планини је због неконтролисане експлоатације камена већ одстрањен врх, а ране са свих страна планине су све веће и све их је више. Осим што је била симбол природне лепоте и станиште бројних биљних и животињских врста, које су угрожене континуираним минирањем и уништавањем, планина Венчац има и велики културно-историјски значај. Поред цркве и Двора Павла Бакића на Дворинама, откривено је на врху Венчаца и римско гробље из трећег века, које је упркос напорима Удружења „Павле Бакић“ и мештана Брезовца да га сачувају - минирано и самлевено. Без обзира што више не живим у Брезовцу, ту сам провео најлепше дане детињства и одрастања, а волео бих да лепе утиске о Венчацу и Брезовцу стекну и моја деца, јер су та планина и село вековно огњиште наших предака – рекао нам је Небојша Вујановић.
На „Еколошком устанку“ говорио је и песник Љубивоје Ршумовић, који је указао да нам је потребан еколошки патротизам, позвао на борбу против похлепних инвеститора и казивао стихове своје песме „Протест“:
„Стару планину напада нова класа,
банда потокождера, изворопија
одузима народу основно право гласа,
та профитерска ружна лоповија.
Понижава Србију, не поштује законе,
док кукају кукуреци и плачу жалфије,
иза корумпиране власти траже заклоне
убице природописа и географије.
Свакога јутра у паници чекамо вест
да ли је инсект исукао отровну рилицу
загадио нам и језик, изврнуо свест
и у безакоње гурнуо ћирилицу.
Док не почне народ луди да се буди,
док не никне расковник у српском кршу,
о исконском праву срна, медведа и људи
неће ћутати Ћута, певаће и даље Ршум“.
Извор: сајт ТВ Н1, преузето 10. априла 2021. године, https://rs.n1info.com/vesti/rsumovic-u-pesmi-staru-planinu-napada-banda-potokozdera-izvoropija/
Удружење «Павле Бакић» послало је писмо подршке Александру Јовановићу Ћути, активисти Удружења Одбранимо реке Старе планине», како би успели да се изборе за планински бисер јединствене лепоте – Стару планину, али су су се Бакићевци поново обратили свим надлежним државним органима за заштиту археолошког локалитета Градина, који је једини преостао на врху Венчаца.
Поглед на Венчац из Горње Трешњевице - Мали Венчац "Градина", скроз лево, окружен каменоломима
Као што се може видети на данашњем снимку Венчаца, локалитету «Градина», или Малом Венчацу, каменоломи су све бижи, односно Венчац је све нижи и нижи. Због тога су данас поново достављени дописи Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу, Републичком заводу за заштиту споменика културе и Министарству културе, ради проглашавања археолошког налазишта старих Римљана «Градина» за културно добро.
Наиме, уколико убрзо «Градина» не буде проглашена за културно добро може се лако десити да ускоро тешке грађевинске машине «прогутају» и тај локалитет. Мада, ни само проглашење локалитета за културно добро не значи да ће локалитет и бити спасен (то се видело и на примеру културних добара у парку Буковичке бање, која су проглашена за културно добро 1989. године, где је отворени базен без грађевинске дозволе порушен, а на «Шумадији» су, опет без грађевинске дозволе, порушени сви зидови испод прозора у приземљу), али, ипак, то бар даје наду да уништавање неће бити брзо и ван очију јавности.
Иначе, Удружење «Павле Бакић» је прошле године поднело кривичне пријаве и против Александра Драгишића, директора Завода за заштиту природу Србије (између осталог и због уништавања Венчаца, без икакве рекултивације напуштених каменолома) и против Марка Грковића, директора Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу (због уништавања културних добара у парку Буковичке бање, а ускоро ће, уколико не буде «Градина» проглашена за културно добро, бити поднета и кривична пријава и због препуштања још једног значајног арехеолошког налазишта похлепним инвеститорима, како данас лепо рече Љубивоје Ршумовић, на милост и немилост).