ДТ
Примедбе на Нацрт просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута првог реда „Вожд Карађорђе“ најубедљивије представили Тополци – представници локалне власти, опозиције у скупштини општине и потомци краљевске породице Карађорђевић.
После јавне презентације нацрта планског акта 27. марта у пуној сали аранђеловачког биоскопа и јавног увида од 18. марта до 16. априла, када је приспело 170 примедаба, организатори јавне седнице Комисије за јавни увид нису нашли за сходно да уместо 24. априла у Дому омладине, како је најављено у огласу, скуп буде одржан тамо где је била и презентација. –Нас нико није консултовао о месту одржавања ове јавне седнице – рекао нам је Никола Обрадовић, председник СО Аранђеловац, који је са неколико запослених у Управи општине Аранђеловац (Јелена Стризовић, Александра Лукић, Љубиша Вуковић и Данило Танасковић) био присутан на овом скупу.
Зато су се на почетку седнице у Дому омладине чули и повици: „Хоћемо столице!“, али узалуд. Нико није донео ни једну столицу у салу, у којој је 80 људи имало столице, а још толико је стајало. Како то да се нико није сетио после бројања добијених примедаба на плански акт (170) да изброји и колико столица има у сали (80)? –Кад су само они говорили могли смо да будемо у оној лепој сали биоскопа. Намерно су то урадили, како би се људи уморили од стајања и напустили скуп, јер им сад није у интересу да чују наше критике – коментарисали су мештани Лазаревца, Аранђеловца, Тополе, Раче и Младеновца окупљени „на стајању“.
Управо је „стајање“, али и траса пута „Вожд Карађорђе“ која је удаљена од Лазаревца, којим ће наставити да тутње камиони (из Министарства грађевинарства већ најављују да ће 15. новембра почети изградња прве половине пута дужине 80 км, од Чибутковице преко Аранђеловца и Младеновца до Малог Пожаревца) била повод за народног посланика Борислава Антонијевића (једини народни посланик који је присуствовао овом скупу, из политичке групације „Ми снага Србије“) да пита организаторе зар нису могли да нађу условнију салу, као и зашто ова седница није организована у свим местима на траси пута, а не само у Аранђеловцу? 
Борислав Антонијевић, народни посланик, приликом обраћања на јавној седници Комисије за јавни увид у аранђеловачком Дому омладине
Ђорђе Милић, директор Агенције за просторно планирање и урбанизам је „захвалио“ Бориславу Антонијевићу, народном посланику (иначе, запосленом на Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт“ у Београду) „на политичком говору“, који се убрзо нашао и на порталу „СРБИН.инфо“.
https://www.youtube.com/watch?v=46EUKJuX1Jg
Линк према порталу СРБИН.инфо Дејана Петра Златановића – разговор са Бориславом Антонијевићем, народним послаником, You Tube, преузето 24. марта 2024. године
Иначе, што се тиче медија присутних на овом скупу, осим аранђеловачких телевизија „Сунце“ и „Шумадија“ и два портала „Е СТВАРНОСТ“ и „Дневник младеновачки“ – других није било. С обзиром на значајан инфраструктурни пројекат, који је и од стратешког значаја за Републику Србију, требало је да буду позвани представници медија како из свих градова кроз које пролази траса пута, тако и београдских медија, који имају националну фреквенцију. Коме је стало да се о овој теми много не таласа у јавности? Да ли онима који су после фазе «раног јавног увида» (Закон о планирању и изградњи предвиђа две фазе, у којима могу да учествују грађани: рани јавни увид и јавни увид), која је обављена од 27. маја до 10. јуна 2022. године, увели у игру и крак од Крагујевца до Тополе, што је и поскупело израду пројектне документације за три милиона евра (са 9,6 на 12,6 милиона евра)? Да ли ће и колико коштати изградња пута за сада нико није рекао, а остало је само сећање на изјаву из 2019. године тадашње министарке грађевинарства Зоране Михаиловић да ће изградња «Шумадијског коридора» коштати између 1,7 и 2,3 милијарде евра? Колико је то више (мање сигурно није) у односу на цене изградње сличних саобраћајница у свету још нико није рекао.
Захваљујући друштвеном амбијенту отвореног расправљања о свему (за шта су најзаслужнији Тополци окупљени у два удружења грађана «Нови људи боља Топола» и «Топола наша земља», који од 41-ог одборника у тополској скупштини после прошлогодишњих избора имају 15 одборника), али и друштвеним мрежама које руше све границе ограничавања информација у медијима под контролом странке на власти, током јавног увида у Нацрт просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута првог реда „Вожд Карађорђе“, најбурније расправе биле су баш у Карађорђевој Тополи. Уз међусобна „политичка боцкања“, ипак, ради истог циља ангажовали су се представници локалне власти и опозиције, који су и на скупу у Дому омладине у Аранђеловцу указали на све штетне последице по воћарство, виноградарство и екологију због планиране трасе у сектору четири, од Крагујевца према Тополи.
Маријана Андрић, главни урбаниста Општине Топола
Мирјана Андрић је упознала чланове Комисије за јавни увид како је на подручју тополске општине било укупно 120 примедаба, те да су их све систематизовали у четири групе примедаба. Истакла је да се најозбиљније примедбе односе на трасу у сектору четири, која повезује Крагујевац са „Вождом Карађорђем“, а која угрожава воћњаке, винограде и плодно пољопривредно земљиште у Шумама, Светлићу, Трнави и Горовичу.
Зоран Миловановић је, у име 18 одборника опозиције у Скупштини општине Топола, рекао да је потребно укинути новопројектовани крак пута у сектору 4, да је тај крак пута од Крагујевца до Тополе непотребан, јер је Крагујевац добро саобраћајно повезан, те да се не сме дозволити уништавање највећег дела плодног воћарског краја у Шумадији.
Пажњу присутних својим одмереним и културним наступом, као и садржајним примедбама, саопштеним бираним речима, привукло је обраћање принцезе Љубице Карађорђевић. 
Принцеза Љубица Карађорђевић
Указујући на штетне последице трасе путног правца од Крагујевца преко Тополе, који пролази преко потеса Калипоље, на коме супружници Карађорђевић (принцеза Љубица и принц Михаило, син принца Томислава Карађорђевића и унук краља Александра Карађорђевића) живе већ седам година (у браку су од 2016. године и имају ћерке Наталију и Исидору), принцеза Љубица Карађорђевић је указала како је Општина Топола урадила сва планска акта за изградњу «Краљевског коњичког клуба» на Калипољу. Остале су, за историју, забележене и принцезине речи како су баш на Калипоље, које припада селу Загорици, дошли да живе, да су ту изградили и породични дом, јер желе да развијају еко-туризам, а крагујевачки крак пута «Вожд Карађорђе» пресеца баш простор «Краљевског коњичког клуба».
Образ Аранђеловчана, који живе и раде у Београду, осветлала је Снежана Неговановић, виши симатељ Одсека за документацију и дигитализацију Завода за заштиту споменика културе Града Београда (иначе, уметник фотографије, још из младих дана – у сећању потписника овог текста остао серијал њених фотографија са етно-мотивима снимљеним у «Старом здању»), указивањем на процедуралне пропусте у вези недостатака одговарајуће документације у области заштите археолошких налазишта приликом пројектовања пута «Вожд Карађорђе».
Снежана Неговановић
Незадовољна одговором, на примедбе које је доставила, од стране представника обрађивача Нацрта просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута првог реда «Вожд Карађорђе» на јавног седници у аранђеловачком Дому омладине, стручно и аргументовано рекла је и следеће: -Није тачно да археолошки локалитети нису важни уколико нису утврђени као културна добра. Према Закону о културном наслеђу евидентирани археолошки локалитети уживају статус претходне заштите без временског ограничења. Они могу бити утврђени за културна добра, али и без тога јесу заштићени и подлежу Закону о културном наслеђу.
На примедбу др Небојше Стефановића, руководиоца израде планског акта, како Завод за заштиту споменика културе Града Београда, у коме је запослена Снежана Неговановић, није доставио мишљење, уследио је кратак и јасан одговор: - А, где то може да се види?
Наиме, управо је то и била примедба београдске организације РЕРИ (Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину), који је у својим примедбама (које на дан јавне седнице нису биле међу 170 приспелих примедаба грађана на плански акт) указао да постоје процедурални пропусти, јер нигде нису била доступна документа на којих су обраћивачи плана формирали своје ставове, те да је потребно да се план врати на дораду.
Примедбе РЕРИ-ја на плански акт «Вожд Карађорђе»
Милица Стојановић, руководилац урбанизма у Рачи, додатно је образложила примедбе које су достављене из Раче (у присуству Александра Сенића, некадашњег председника Општине Рача и високо позиционираног члана владајуће странке, који је и Директор сектора за управљање изградњом у «Коридорима Србије».
И док су представници обрађивача планског акта «Вожд Карађорђе» читали њихове одговоре, углавном о неприхватању примедаба, као и да ће сваки од подносилаца добити одговоре у писаној форми на кућну адресу, после затворене седнице Комисије за јавни увид (и пре предстојећих првомајско-ускршњих празника), међу присутнима у аранђеловачком Дому омладине био је и Мирослав Арсенијевић, одборник у општинској скупштини Лазаревца. Многима је нешто објашњавао, а потписнику овог текста показао је и методологију «пресељавања у случају експропријације», која је разрађена у документу ЈП «Електропривреда» Србије и Привредно друштво «Колубара», с насловом «Програмске основе за пресељење насеља Вреоци», од 2007. године (до данас исељено 1.300 домаћинстава, остало само «нерешено» за још 30 домаћинстава. Ту се налази и «Упитник за изјашњење домаћинстава Вреоца за изјашњавање о условима пресељења» (индивидуално или групно пресељење, локације за организовано пресељење, исплата предујма и група процена непокретности итд), који су присутни Аранђеловчани и Тополци, Вашем репортеру овако прокоментарисали: «Нисмо ми Лазаревчани, да гледамо само како до што више пара да дођемо у трампи за кућу и окућницу. А и тамо више нема угља, па нема ни селидбе, остало им је само «пресељење» због овог пута, који су назвали «Вожд Карађорђе», мислећи да ће због назива пута и плански акт народ мање да напада. Карађорђе је једно, а ово са изградњом пута је нешто друго. Ми се одавде никуд не селимо. Тражимо само да изместе трасу пута и ништа више,»
Представници обрађивача нису прихватили ни примедбе мештана Даросаве да се траса пута измести из центра села или бар смањи заштитни појас са 20 на 10 метара, о чему је говорио Рајко Митровић, као ни Бањанаца којима државна џада «Вожд Карађорђе» пролази посред имања (као што је то случај са поседом Вељка Швабића у Бањи, о чему смо писали на нашем порталу):
https://www.stvarnost.rs/aktuelno/bakicevci-o-nacrtu-puta-vozd-karadjordje
https://www.stvarnost.rs/aktuelno/banjanci-na-meti-vozda-karadjordja
Међу подносиоцима примедаба био присутан и Никола Обрадовић, председник СО Аранђеловац (стоји, први сдесна)
Оглушили су се и о примедбе Копљараца, као и представника «Шумадијског кутка» у Раниловићу о померању трасе мало северније, како не би био угрожен недавно изграђени модеран туристички комплекс, а Драгиша Швабић, из Мисаче, отресити Шумадинац, повишеним гласом, разборито и резигнирано рекао је и ово: -Вратио сам децу из града на родни праг и сви радимо и унапређујемо наше домаћинство. А Ви нам сад због тог пута узимате нашу земљу, купио сам пет хектара од седам власника да бих комплетирао имање. Дао бих земљу да се прави школа или болница. Ово је интерес моћника да овуда прође пут, граде се за оне који су нас бомбардовали. Пазите само да се не дигне кука и мотика! На то је узвратио Ђорђе Милић, директор Агенције за просторно планирање и урбанизам, неумесном упадицом: - Да, то је као и оно: «Шумадинац пали топа – затресла се сва Јевропа»!
Једино удружење грађана које је доставило примедбе на овај плански акт било је Удружење «Павле Бакић». Представници обрађивача нису прихватили ни да изградњу пута финансирају мутинационалне корпорације због којих се и прави овај пут, ни да се забрани пролазак тешких моторних возила кроз насељено место Аранђеловац (кад се већ праве прикључци у Буковику у Бањи, што би требало да представља и замену за деценијама помињану, а никад изграђену обилазницу око града под Букуљом), ни да се не користи мермер са Венчаца као грађевински камен (не бисмо ли колико-толико сачували остатке планине Венчац да све не постане један велики каменолом), а у име подносиоца примедаба мр Драган Тодоровић, председник Удружења «Павле Бакић» је рекао: -Кад Ви ништа већ нисте прихватили, нама остаје да једино замолимо Звонка Веселиновића, за којег чујемо да је међу главнима у Србији за обезбеђивање камена приликом изградње путева, да не пролазе камиони кроз Аранђеловац и поред парка Буковичке бање (нови хотел, који граде држави Србији пожељни инвеститори, наћи ће се на самој ивици будућег кружног тока, па ће имати «јединствену атракцију» - поглед на камионе са венчачким мермером, који тутње испод хотелских прозора, на чију ће се јутарњу росу са Букуље лепити мермерна прашина), те да видимо с нареченим Звонком не би ли поправио и све путеве по овдашњој вароши, који су «попустили» под силним теретом приликом изградње пута «Милош Велики»! Иначе, што се тиче траса и могућих праваца модерног пута кроз Шумадију, најпримеренија варијанта, бар за Тополце и Аранђеловчане био је «Вељин пут», за који је пре више од десет година постављена и табла у Крћевцу – рекао је Тодоровић.
Табла ауто-пута у Крћевцу, чија изградња никада није започета
Ауто-пут, који би повезао ауто-пут Београд – Ниш са ауто-путем «Милош Велики», са трасом између Аранђеловца и Тополе (из које би тако био измештен транзитни саобраћај), био је најбоље решење за ове две централно-шумадијске општине, које би према «Стратегији развоја туризма 2016-2025» требало да постану јединствена туристичка дестинација, што је такође од стратешког интереса за Републику Србију. То обрађиваче другог стратешког интереса (пут «Вожд Карађорђе»), очигледно, не интересује. Као ни то што никад нико од посленика у туризму није рекао да је за развој туризма у Аранђеловцу и Тополи неопходан нови пут, са једном траком више у правцу кретања возила.
-Ауто-пут од Малог Пожаревца до Рудника није изграђен зато што у Аранђеловцу и Тополи нико није желео да се бави решавањем имовинских односа на предвиђеној траси пута – рекао је Велимир Илић 2022. године потписнику овог текста. Како ће бити решени имовински односи за «Вожда Карађорђа» видећемо, можда и ускоро, јер је из кабинета министра грађевинарства Горана Весића најављено како ће изградња трасе од 80 км, од Чибутковице до Малог Пожаревца, почети 15. новембра ове године. «Чиниш волико», рекао би Милош, а како би после «којекуде» реаговао плаховити Карађорђе - остаје нам само да претпостављамо.