Aнђелка Тодоровић
Удружење „Павле Бакић“ доделило награде ученицима Основне школе „Славко Поповић“ у Даросави за најбоље литерарне радове.
Уз саслужење свештеника Милоша Маринковића на Дворинама је на Миољдан приређен помен Павлу Бакићу последњем српском деспоту, који је погинуо 12. октобра 1537. године у Горјанима код Ђакова у Славонији бранећи Европу од најезде Османлија. 
Детаљ са помена Павлу Бакићу на Дворинама подно Венчаца
Домаћин овогодишњег 9. литерарног конкурса „Павле Бакић 2023“ била је Основна школа „Славко Поповић“ у Даросави, а три најбоља рада изабрала је комисија коју су сачињавали: Александра Крстовић, наставница српског језика и књижевности, Љиљана Дражић, наставница руског језика и Горан Вићентијевић, наставник историје.
Прва награда
На 9. литерарном конкурсу „Павле Бакић“, на тему „Значај и вредност Павла Бакића за српски народ и историју“, прва награда припала је Хелени Павловић, ученици петог разреда Основне школе „Славко Поповић“ у Даросави.
Српски народ живи на раскршћу путева, између истока и запада, у Србији, богатој лепотом, историјом и предањима о људима и догађајима. Између војвођанске равнице на северу и планина које се уздижу на југу сместила се питома Шумадија, а у срцу Шумадије - Аранђеловац, Топола, Орашац, Венчац, Букуља, у даљини Космај, места пуна лепоте, историје и легенди. То је мој родни крај, мени најлепши, а памти безброј храбрих јунака који су због љубави према својој земљи и народу, за слободу, жртвовали своје животе и својом крвљу исписивали историју Србије.
Један од многих, јунак и вођа народа у одбрани Европе од најезде Турака је последњи српски деспот, Павле Бакић. Живео је крајем 15. и почетком 16. века и имао је феудално добро око планине Венчац у Шумадији, велика имања позната као „Бакићева земља“. Шумадија поносно чува успомену на овог јунака који је живот посветио свом народу. Борећи се за ослобођење Шумадије од турских освајача и бранећи се од отоманске најезде са својим трупама је стигао чак и до Беча и „Врата Европе“. Својим делима, херојством и великим срцем обележио је део прошлости српског народа. Према легенди, овај српски великаш уживао је велики углед и међу Турцима који су му указали поверење да од народа прикупља прописани харач. Павле Бакић је у оквиру Османског царства носио титулу војводе и био секретар Ферхат-паше, што му је омогућило да располаже огромним информационим богатством које је користио да би помогао свом народу. Незадовољан својим вазалним положајем код Турака, сањао је ослобођење Србије и прогон непријатеља. Због тог сна је постао неустрашиви бранитељ Срба и Србије. Захваљујући његовим уходама, са којима је одржавао контакте, Павле Бакић је могао неколико месеци унапред знати намере Османлија и те информације је делио и са угарским пријатељима. Падањем у немилост код Османлија, Павле у јесен 1525. са своје петоро деце и доста Срба прелази на угарску страну, да заједно са њима спасе Србију од Турака. Павле Бакић са својим четама и још неким српским великашима учествује у бици на Мохачком пољу 1526. године. Битка је изгубљена, а он је успео да се спасе бекством и у наредним недељама помогао је делу српског становништва да избегне турски гнев. Павле Бакић остао је одан Фердинанду I. За заслуге и исказану храброст, повељом од 20. септембра 1537. године, Фердинанд I га је именовао српским деспотом. Угарски владар је позвао Србе да се окупе око Бакића као вође, сматрајући га способним, заслужним и популарним старешином, достојним да предводи наш народ. На жалост, као деспот он није имао прилике да управља сопственим двором, управом и народом. Своју титулу деспота, Павле Бакић није носио ни месец дана, јер је већ у октобру, у бици код Горјана, у близини Осијека, у покушају да протера Турке, погинуо. Неустрашив, храбар, добар војсковођа, поштован човек, родољуб, дао је живот за свој народ. Његову главу Турци су однели и поставили на бедем Стамбола што говори колико им је невоље донео. Легенда о јуначком народном вођи и последњем српском деспоту, очувана је у његовој Шумадији.
Поносни смо на своју традицију и историју. Памтимо све који су животе дали стварајући српску државу и оне који су је бранили. Памтимо све који су већ за време својих живота постали део своје будућности. Чувамо трагове прошлости, богату историју и предања о догађајима и људима, како бисмо могли са поносом да гледамо и идемо у будућност. Памтимо последњег српског деспота, Павла Бакића, као градитеља слободе српског народа. Чувајмо сећање за будуће генерације!
Слева: ученице ОШ „Славко Поповић“ у Бањи - Вања Станичић, Хелена Павловић и Јована Грујић и наставница српског језика и књижевности Александра Крстовић
Друга награда
Другу награду освојила је Јована Грујић, ученица 6. разреда ОШ „Славко Поповић“ у Даросави.
Српски јунак, српски борац, човек који се до последњег даха борио за свој народ и отаџбину, познатији као последњи српски деспот, Павле Бакић.
У раскошним крошњама и ливадама прелепе зелене Шумадије, на планини Венчац, живео је и градио свој дом. Археолошке ископине говоре сликовито о његовом дворцу који је подигао за живота. А приче које се преносе с колена на колено и подижу главу поносно сваком ко о њему говори, представљају једну јуначку и храбру душу која се до небеса подигла да спаси своју домовину. Од Србије па све до централне Европе помиње се његово име и значај. Чак се у великој Хабзбуршкој монархији чуо српски језик, јер је Павле, иако је течно причао пет језика, причао само на свом матерњем језику. Бранио је хришћанске границе од најезде Османског царства. Са својом петорицом браће учествовао је у бици на Мохачком пољу, где је показао истрајност, снагу и храброст, а пре свега љубав, коју је гајио према својој вери и народу. Био је врло важан за дојављивање кретања турске војске. Од највојводе Фердинанда I добио је велике награде и с његове стране 1537. беше проглашен за српског деспота. Фердинанд је од војске тражио да одају поштовање Павлу, као човеку који је способан да их предводи и заједно се бори са њима. Границе Шумадије стигоше све до граница Беча, а сачуване од утицаја Турака због нашег јунака. Али убрзо затим, Павле је погинуо у бици код Горјана и тако се прекиде владавина српског деспота у аустроугарском царству.
На планини Венчац одаје се част српском и хришћанском јунаку Павлу. Темељи његовог имања око ове планине одишу храброшћу, која се душом пренела у дрвеће које краси нашу Шумадију. Поносни мештани вековима након његове смрти причају о њему и не дозвољавају да се подвргне забораву.
Трећа награда
Трећенаграђена је Вања Станичић, ученица седмог разреда ОШ „Славко Поповић“.
Павле Бакић, последњи српски деспот, оставио је неизбрисив траг у српској историји и за српски народ. Његова владавина у другој половини 15. века обележила је кључни период у српској историји, а његов значај је вишеструк.
Павле Бакић био је одбрамбени бедем српског народа против турског освајања. Током његове владавине, Србија је била суочена са јаким турским нападима. Међутим, Павле Бакић је храбро и одлучно водио борбу против Турака, чиме је штитио народ од турских зулума и одмазде. Његова борба и отпор представљају херојски део српске историје. Павле Бакић је допринео очувању српске културе и традиције. Под његовом влашћу, српски манастири и цркве су подржавани, а културно наслеђе је неговано. То је важно за српски народ, јер је очувао део идентитета у тешким временима. Бакићева владавина означава завршетак ере српских деспотија и прелазак већег дела Србије под турску власт. Иако је Србија изгубила назависност, Павле Бакић је остао симбол борбе за слободу и отпор турском освајању.
Павле Бакић, последњи српски деспот, има огроман значај за српски народ и историју. Његова храброст у одбрани, подршка култури и симболика отпора турском освајању чине га истакнутом личношћу српске прошлости, која се памти и данас.
Нова ископина на Дворинама
Пажњу чланова и симпатизера Удружења „Павле Бакић“ данас су привукле и нове ископине унутар двора Павла Бакића, који је столовао на Венчацу до 1525. године. После епохалног историјског открића цркве на Дворинама, из друге половине 14. века, истраживачи су ове године активност усмерили на остатке грађевине у непосредној близини цркве.
Импозантне димензије остатака зидова и подрумских просторија некадашњег двора Павла Бакића
Данас су Бакићевци разговарали и о исходу иницијативе о уписивању спомен-обележја Павлу Бакићу на Дворинама у комплекс заштићеног подручја археолошког налазишта. Наиме, Удружење „Павле Бакић“ доставило је одговарајући предлог надлежнима пре пола године, а позитиван одговор је приспео од Републичког завода за заштиту споменика културе уочи миољданског скупа на Дворинама.
Предлог Удружења „Павле Бакић“ од 18. априла 2023. године
Обавештење Републичког завода за заштиту споменика културе, од 10. октобра 2023. године
Данас су Бакићевци разговарали и о активностима у наредном периоду, како би основни статутарни циљ о изградњи средњовековног града на Венчацу био и остварен, чиме ће Аранђеловац и Шумадија добити изузетно атрактивну и вишеструко значајну туристичку атракцију, у оквиру које ће бити организоване различите туристичке манифестације, од којих је „Миољдан на Дворинама“ већ заживео.
Ево шта су на Дворинама забележили новинарка Телевизије „Сунце“ Зорица Павловић и сниматељ Иван Живановић.
https://www.youtube.com/watch?v=8SBEgiSa5JA
Извор: РТВ „Сунце“ Аранђеловац, YouTube, преузето 12. октобра 2023. године
Овај прилог је објављен у оквиру пројекта који је суфинансиран средствима из буџета Општине Аранђеловац, на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области информисања (број Општине Аранђеловац: 01-1 400-966/2023, од 6.04.2023. године - број Издавачке делатности "Стварност": 01-121, од 18.04.2023. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.