еС
Уместо да дође до саслушања парничних странака, Бојана Радовића (тужени) и Драгана Тодоровића (тужилац), данас се у судници Радовић није појавио, а његов пуномоћник Анђела Станишић је на самом рочишту поднела захтев за изузеће поступајуће судије Надежде Симић.

Ево и записника са данашњег рочишта:

Записник са рочишта одржаног у Основном суду у Аранђеловцу 13. јула 2021. године

Понавља се већ виђени сценарио опструкције судског процеса и прикривеног утицаја извршне на судску власт у Аранђеловцу. Наиме, по тужби Тодоровића у току су два парнична поступка у Основном суду у Аранђеловцу. Први је почео 24. јула 2018. године, а у септембру 2019. године је такође на захтев Радовићеве пуномоћнице изузета судија Надежда Симић, која је у мају 2019. године усвојила Тодоровићев тужбени захтев. Захтев за изузеће судије Симић прихватио је Глигор Сворцан, у својству заменика председнице суда, крагујевчанке Вере Јевтић, која је била на годишњем одмору и чекала решење за пензионисање. За три године у том предмету поступало је четворо судија (Надежда Симић, Бранка Батавељић, Весна Љамић и Весна Ивков Радовић). Сад ће о захтеву Радовићеве пуномоћнице да се изјасни Златко Јовановић, председник суда. Било би то друго изузеће судије Надежде Симић на тражење Радовића, односно његове пуномоћнице Станишић.

Из „Захтева за изузеће поступајуће судије Симић Надежде“ судија Симић је сазнала и да је тужени Бојан Радовић против ње поднео и дисциплинску пријаву Врховном савету судства. Очигледно, наставља се Радовићев притисак на аранђеловачко судство, у овом случају конкретно на Надежду Симић, која чак и у случају да остане поступајући судија у овом предмету, неће моћи мирне душе да суди по правди и закону, а тек то неће моћи да чини ни било који други судија који буде добио овај предмет у складу са одлуком председника Основног суда у Аранђеловцу Златка Јовановића.

Захтев за изузеће поступајуће судије Симић Надежде, од 13. јула 2021. године

Јасно је да ће перипетија из претходног, трогодишњег, спора Тодоровића против Радовића, бити и у овом другом спору. Први је почео због Радовићевих нетачних изјава на ванредној седници Скупштине општине Аранђеловац 11. јула 2018. године, када је Тодоровићу нанео увреде и нарушио углед, а други је почео 10. новембра 2020. године подношењем друге Тодоровићеве тужбе због Радовићеве увреде и клевете, јер је 17. септембра 2020. године, у свом поднсеску, Тодоровића прогласио за државног непријатеља. Наиме, написао је како „тужилац на свом интернет порталу е-стварност.рс редовно објављује и тужбе трећих лица против мене, а које пре тога нису биле доступне широј јавности (неке од њих ни сам као тужени нисам добио), уз пропратни текст који зрачи непријатељским ставом према мени и општини Аранђеловац као институцији... свакодневни напади тужиоца, било у форми чланака на интернет порталу, било преко кривичних пријава за непостојећа кривична дела, било преко објављивања некаквих тужби трећих лица, су усмерени на стицање јефтиних политичких поена код грађана општине Аранђеловац и дискиминисање мене као актуелног председника општине“.

Саслушање странака у овом другом судском поступку је изостало, јер се у судници појавио Тодоровић, али не и Радовић, па није ни дошло до саслушања странака, па и њиховог суочења, како би и било утврђено „непријатељско деловање“ Тодоровића против Радовића, као председника општине и саме општине Аранђеловац каоинституције! Уместо да се тужилац (Тодоровић) и тужени (Радовић) погледају у очи и разјасне „садржај непријатељства“ Радовићева пуномоћница је затражила изузеће поступајуће судије Надежде Симић. Све то јасно указује да Радовићу није битна истина (разјашњење непријатељскод деловања Тодоровића преко овог портала) него заштита од полагања рачуна на суду, и то пред независним и часним судијама, којима је преча судска професија и истина од добијања лажног угледа служењем личним интересима представника актуелне извршне власти.