еС
Подршка уставобранитељском покрету, захтевима за исплату зарада радницима опљачканих предузећа, притив изградње нуклеарке у Србији (чему се и 1987. године противио први „зелени“ Аранђеловчанин Зоран Мрдовић Мрда) и за што бржу заштиту арехеолошког локалитета „Мали врх“ на Венчацу.
-Радује ме подршка коју добијамо од учесника политичког живота у Аранђеловцу у вези наших захтева да општина Аранђеловац, после локалних избора 3. априла 2022. године, исплати дуговане зараде некадашњим радницима опљачканих предузећа. После изјашњења „Здраве Србије“, Групе грађана „Прави пут“, наше предлоге прихватају „Двери“ и „Доста је било“. Очекујемо ставове и осталих политичких странака које ће учествовати на локалним изборима, како бисмо навијали да освоје већину у скупштини општине и донесу одлуку о исплати дугованих зарада – рекао је данас Саша Стошић, секретар Удружења "Радник није роб".
Ево и садржаја данашњег саопштења:
Саопштење удружења „Радник није роб“ и „Павле Бакић“, од 16. децембра 2021. године
Присутној публици на данашњој дебати био је најзанимљивији закључак Робова и Бакићеваца о противљењу изградњи нуклеарне електране у Србији, због сећања на сличну ситуацију из 1987. године, када је за време СФРЈ владе Милке Планинц покретнута иницијатива о изградњи нуклеарке код Голупца. У медијима је помињана могућност снабдевања уранијумом, као погонским горивом будуће нуклеарке (или места за депонију атомског отпада) и из букуљског масива.
Тад је иницијатор прикупљања потписа за петицију „СПРЕЧИМО КАТАСТРОФУ“ био Зоран Мрдовић, који је на реверу носио беџ с натписом „Букуља НЕ“. У знак сећања на храбар Мрдовићев чин данас је почело прикупљање петиције с истоветним називом „СПРЕЧИМО КАТАСТРОФУ“, чији је циљ превентивно деловање, како не бисмо имали „Рио Тинто“ ситуацију у Србији.
Прилог из листа „Стварност“, број 1, од 29. децембра 1990. године
Када смо три године после прве организоване опозиционе активности из 1987. године, разговарали 1990. године са Зораном Мрдовићем, познатијем као Мрда, баш некако уочи првих вишестраначких децембарских избора, памтимо и данас његове јетке речи којима је прокоментарисао однос свих кандидата позиције и опозиције према његовој „зеленој“ активности: „А онда нико није имао ни минимум грађанске храбрости“.
Надајмо се да ће бар аранђеловачки опозиционари, после 34 године од покушаја изградње нуклерне електране у Србији, данас имати тај „минимум грађанске храбрости“. Мрдина кураж све нас на то обавезује.