АТ
На данашњој 14. дебати, коју практикују сваког четвртка (почев од 2. септембра ове године) представници удружења „Радник није роб“ и „Павле Бакић“ закључили да је спас за Венчац у хитној изради урбанистичког плана детаљне регулације за целу планину. Подсећање на петицију, коју је на иницијативу Бранке Максимовић и Владете Коларевића потписало 454 Брезовчана, 2000. године, против отварања каменолома на Венчацу.

Ево, најпре, текста саопштења са данашњег „округлог стола“, боље рећи мајсторске тезге, у обућарској радњи Саше Стошића:

Саопштење удружења „Радник није роб“ и „Павле Бакић“, од 2. децембра 2021. године

Робови и Бакићевци ће наредних дана послати дописе на адресе свих државних органа, надлежних за заштиту и урбанистичко регулисање Венчаца, а очекују да ће повећању свести о значају Венчаца за будућност Аранђеловца допринети и актуелни народно-еколошки протести који ће се од минуле суботе „докотрљати“ 4. децембра и у аранђеловачку општину (на друштвеним мрежама најављена је блокада раскрснице код Циглане у 14 сати).

Како изгледа „сазревање свести“ о животној средини на Венчацу на својој кожи су понајбоље искусиле две песничке брезовачке душе, Бранка Максимовић и Владета Коларевић, који су 15. октобра 2000. године прикупили петицију са потписима 454 Брезовчана. Пре 21 године противили су се отварању каменолома на Венчацу и ево, шта су у тој петицији, између осталог, написали: „Ми – доле потписани грађани, житељи села Брезовца, својим потписима апелујемо и захтевамо од народне власти у нашој држави (тужилаштва и инспекцијских служби) да стане на крај безакоњу које над нама спроводе НЕМЕТАЛИ из Тополе, и да нас – поред свих од њих поднетих дугогодишњих мука, спасе од њихове намере да усред села, у Сеновој Лазини, отвори каменолом за своје потребе. Тиме би угрозили постојање нашег села, уништавајући – као и досад, природна и историјска добра (планину, Венчачко виногорје и цркву из немањичког доба...)“.

Упркос петицији отворен је не само наведени каменолом Сенове Лазине, него и број други у минулим годинама. А када су стручњаци пре три-четири године пронашли цркву из „немањићког доба“ на Дворинама, зачуђено су се питали како да наша наука за ту цркву ништа није знала? Могли су да питају Брезовчане, који су пре више од две деценије цркву из „немањићког доба“ и у петицији из 2000. године поменули. Тога се нису „сетили“, као што се нико од надлежних није у протеклих двадесетак година „сетио“ да обрати пажњу на прекомерно минирање на Венчацу, због чега је још 2005. године дошло до бројних клизишта на земљишту, које је миленијумима било стабилно. О томе су дебатовали и Брезовчани на састанку одржаном 13. новембра 2005. године.

Извод из свеске Бранке Максимовић, са петицијом из 2000. године и састанцима који су одржани у Брезовцу током 2005. године

Као што можете видети у Бранкином краснопису, пре 16 година Владета Коларевић, председник Скупштине Удружења „Павле Бакић“ је рекао: „Кад им прдне на памет они минирају. Једино ко протестује, кучићи и живина, а други нико“. Од 2007. године Бранка и Владета су ангажовани у Удружењу „Павле Бакић“, које у свом статуту има уписане и активности заштите животне средине на Венчацу. Ето, већ 14 година Бакићевци указују како на последице прекомерног минирања, тако и неконтролисане експлоатације неповартног природног блага – белог мермера на Венчацу.

Додуше, одборници СО Аранђеловац су усвојили 10. октобра 2014. године закључак о потреби преиспитивања стања на Венчацу, поготово када је реч о туризму и заштити културно-историјских споменика. Али, тај закључак је и до данас остао само мртво слово на папиру. Колико-толико наду су пробудиле дискусије опозиционих одборника на седници СО Аранђеловац 19. новембра поводом расправе о изради плана детаљне регулације експлоатације лежишта „Забрежје“. Тад је Слободан Јаредић (Демократска странка), између осталог, рекао: „На прошлој седници, кад је ова тачка била скинута са дневног реда, предложио сам да општина покрене поступак доношења ПДР за Венчац и да се јасно одреде границе простора које су намењене за пољопривредне делатности, за туристичке делатности и заштиту културно-историјских споменика“. Одјекнуле су и речи Марине Благојевић („Прави пут“): „Шта је Вама још остало? Црква у Брезовцу из 1444. године. Надам се да они којима сте омогућили безграничну експлоатацију неће самлети и цркву у Брезовцу!?“ А Владан Глишић („Народна мрежа“) указао је како „смо добили једну касту локалних тајкуна, који се прилично неодговорно понашају према нашој локалној заједници... то што не можемо да измеримо колико камиона са каменом излази са тих копова на Венчацу јесте проблем...“.

Дакле, у 22. години од петиције Брезовчана о очувању Венчаца, док свакодневно, поготово од 2019. године, гледамо конвоје камиона који одвозе мермер и мермерисани кречњак са Венчаца, грађане Аранђеловца су некако више пренуле експлоататорско-литијумске намере „Рио Тинта“. А ваљало би да актуелну ситуацију, која кипи од „екологије“, Аранђеловчани за почетак усмере у усвајање плана детаљне регулације за цео Венчац, како су данас управо предложили Робови и Бакићевци.