ДТ
Саша Стошић, аранђеловачки обућар – некадашњи „Шамотер“ у руднику „Врбица“, и данас подсећао Аранђеловчане на закинуто право на зараде из 2005. године.
И брижљивији хроничари аранђеловачки збивања изгубили су рабош о броју (између 20 и 50) и месту (од суда, зграда општинске управе и Полиције, центра вароши, СНС-канцеларије, крстоносних шетњи чаршијском главном улицом...) протеста Саше Стошића, због неоствареног права на исплату заосталих рударских зарада „Шамота“ из 2005. године.
Транспаренти Саше Стошића
Иако Сашину судбину деле некадашњи радници, не само „Шамота“ него и ИЕП-а, Модне конфекције „Рудник“, „Колектива“, „Стреле“... на лицу места (док Сале грми кроз мегафон и, са све букагијама на ногама као симболом ропства, показује својеручно написане поруке на транспарентима) обесправљених радника – нема. Није их било ни пре две године, кад су удружења „Радник није роб“ и „Павле Бакић“ сваког четвртка, тачно у подне (а није „Туп-туп“, него још жешћи „игроказ“ данашњих сатирично-апсурдних прилика, којима некадашње Минимаксове жаоке нису ни на пушкомет) трубили и говорили о обесправљеним радницима, а све критикујући власт, поготово ову локалну, која није показала ама ич размевања за ропске муке више од две хиљаде раније запослених у пропалим фирмама у аранђеловачкој општини.
Биће, ипак, да има неке вајде од Сашиних упорних чинодејствија зарад правде и истине. Сталним понављањем разлога својих протеста успео је, изгледа, да едукује и врапце на грани, али и аранђеловачке основце. Искрени, како их је Бог дао, радознале и са осећањима које су маторци поодавно изгубили, данас су подстакли Сала обућара да на свом фејсбуку и ово напише:
Извор: фејсбук-профил Саше Стошића, преузето 13. новембра 2023. године
Сконтали су многи шта мучи Сала обућара, тапшу га по широким плећима охрабрујући да истраје у праведној борби, али их нема на улици да стану уз њега. Знају да је аранђеловачки суд био неправичан према Саши, јер је 2012. године судија Невенка Гавриловић праведно пресудила да Споразум из 2005. године, који је закључио у „Шамоту“, представља веродостојну исправу подобну за извршење, али је судија Милан Бабић три године касније „сконтао“ да тај Споразум није веродостојна исправа. Тад настаје прави галиматијас, који је ових дана (Тарабићи или Нострадамус би рекли, „последљих, судњих“) крунисан пресудом судије Надежде Симић, која је сматрала да би Саши држава Србија требало да исплати зараду од 113.784,89 динара, али без припадајуће законске камате од око пола милиона динара.
Пресуда Основног суда у Аранђеловцу, од 22. августа 2022. године
Иако је Саша безбројним поднесцима тражио да буде ослобођен плаћања таксе на тужбу и пресуду, за шта је добијао и (додуше, усмена) обећања, морао је да се повинује налогу за плаћање судске таксе на тужбу, од 1. септембра 2022. године (написаном само девет дана после првостепене пресуде) и платио је 67.430,00 динара, што је равно двотрећинском износу његових номиналних зарада из 2005. године, за које је и добио пресуду по поднетој тужби.
Доказ о плаћеној такси на тужбу у предмету П.2775/2021
После Сашиних жалби, али и жали представника Републике Србије, Апелациони суд у Крагујевцу је, у другостепеном поступку, 15. новембра 2022. године, одлучио да првостепену пресуду врати на поновно суђење, како „би се утврдиле чињенице од којих зависи одлука о основаности захтева, правилно ће и потпуно утврдити чињенице од којих зависи одлука о преосталом делу тужбеног захтева, пре свега у погледу евентуалног постојања незаконитог или неправилног рада органа тужене и постојања узрочне везе између незаконитог или неправилног рада органа тужене и настале штете, те ће донети закониту одлуку о преосталом делу постављеног тужбеног захтева тужиоца, за коју ће навести потпуне, јасне и непротивречне разлоге“.
Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, од 15. новембра 2022. године
После ове пресуде Саша је написао на десетине дописа, уз кривичне пријаве на релацији судија Надежда Симић – странка у спору Саша Стошић, дошло је и до изузећа судије Надежде Симић, на њен захтев, а новододељена судија Весна Ивков Радовић је прихватила Сашин предлог (иако је представник Републике Србије мислио другачије) о „делегацији надлежности првостепеног Основног суда у Аранђеловцу у предмету П.1137/22“. Иначе, у овом предмету Саша Стошић је поднео тужбу против Републике Србије, ради накнаде материјалне и нематеријалне штете коју је претрпео услед неправилног рада Основног суда у Аранђеловцу.
Решење Основног суда у Аранђеловцу, од 24.08.2023. године
У очекивању одлуке Врховног касационог суда Републике Србије о одређивању суда, који ће Саши Стошићу разрезати правду, у својој обућарској радњи (летос се иселио из најстарије куће у доњој чаршаји стотинак метара „узбрдо“, у локал изнад Мила сајџије) Сале обућар је почео да формира и стручну библиотеку.
Из те Сашине задужбине, зарад релаксације од тешке теме радничких мука и тумарања од немила до недрага у транзиционој Србији, објављујемо изводе из текста Јерине Шобић „Опанци и опанчарски занат у Србији с освртом на музејске збирке“, који је објављен у „Гласнику“ Етнографског музеја у Београду 1955. године, стране 20-63.
Извод из текста Јерине Шобић „Опанци и опанчарски занат у Србији с освртом на музејске збирке“, „Гласник“ Етнографског музеја у Београду, 1955. године