Љ. Стојановић
Љиљана Стојановић, новинарка и уредница културне рубрике Портала Е СТВАРНОСТ присуствовала је 3. маја додели награда, поводом Светског дана слободе медија, у Новинарском дому у Загребу.

 
У саопштењима која су поводом 3. маја, Светског дана слободе медија, упутила новинарска удружења УНС и НУНС, тон није био свечарски, већ, пре свега, опомињући, који се кретао између дијагнозе и упозорења.

Слобода медија, како се из тих порука може читати, не посматра се више као стабилна делатност, већ као простор који се сужава под притиском различитих, често увезаних сила – од политичких и економских, до институционалних и друштвених. У том оквиру, новинарство се описује као професија која све чешће губи своју заштитну инфраструктуру, док се истовремено од ове важне јавне делатности очекује пуна јавна одговорност.

Посебно је наглашена  дуготрајна сенка некажњивости и неразјашњених случајева напада на новинаре, што у јавном простору производи осећај трајне рањивости професије. Посебно се то односи на тзв. СЛАП тужбе.

У свом Прогласу УНС истиче да ни после неколико деценија нису кажњени налогодавци  убистава Славка Ћурувије, Милана Пантића, Даде Вујасиновић, нити разјашњена убиства и напади  на новинаре на КиМ. Уз то, истичу се и свакодневни притисци, од економске несигурности до директних или индиректних утицаја на уређивачку аутономију, вербалних и физичких напада, чиме се новинарски рад смешта у зону сталне напетости и несигурности. Наводи да је УНС у 2025. години забележио 261 случај угрожавања безбедности новинара, што је знатно више него ранијих година.

И НУНС сматра да је алармантно стање  слободе медија и да се притисци и напади на новинаре  настављају, што директно утиче на несигурност новинара у раду. Њихов је позив упућен институцијама  да ефикасније штите новинаре и да процесуирају нападе и претње.

У таквом амбијенту, порука оба удружења своди се на заједнички именитељ: да слобода медија није само питање нормативног оквира, већ и свакодневне праксе, у којој се мери стварна безбедност, професионална аутономија и могућност да се посао обавља без страха.

Иако изречено различитим регистрима, оба саопштења остављају утисак  да се новинарство данас не брани  само кроз институције, већ и кроз упорно инсистирање на његовом смислу – у амбијенту који тај смисао све чешће доводи у питање. Иако су саопштења одвојена, поруке су им веома сличне: новинари у Србији раде у погоршаним и несигурним условима, напади и притисци су учестали и често некажњени, институције не пружају довољну заштиту, а стање слободе медија је озбиљно и забрињавајуће.

У ширем, регионалном оквиру, поруке УНС-а и НУНС-а добијају додатну тежину  када се ставе у однос са медијским амбијентом, рецимо у Хрватској. Иако се институционални и правни оквири  у ове две средине разликују, заједнички именитељ остаје препознатљив: новинарство се и даље креће у простору између професионалног идеала и свакодневних ограничења.

У Хрватској се, као и у Србији, питање слободе медија не своди  на формално постојање законских гаранција, већ на њихову практичну примену, на ниво институционалне заштите, економску одрживост редакција и отпорност на политичке и интересне утицаје. Притисци су, по правилу, мање видљиви него директни инциденти, али не и мање присутни. Они се препознају кроз несигурне радне услове, концентрацију власништва и све израженију зависност медија од тржишних и политичких центара моћи.

Председник Хрватског новинарског друштва (ХНД), Хрвоје Зовко, је на додели награда новинарима, сниматељима и осталим учесницима у новинарском послу на Светски дан слободе медија, истакао да је прошле године забележено  30 случајева напада, претњи и притисака на новинаре. 

Хрвоје Зовко, председник Хрватског новинарског друштве (фото: Горан Газдек)

Не смањују се, рекао је, ни тужбе против новинара и медијских кућа „које служе  финансијском исцрпљивању и застрашивању критичког новинарства, док се с политичких говорница новинари и медији  називају непријатељима државе“. Истовремено је споменуо да је просечна плата новинара у Хрватској  око 1.300 еура, али да 13,6 одсто новинара има плату мању од 500 еура, што новинарство чини најмање плаћеним сектором  у Хрватској, ако се узме образовни ниво новинара.

„Прошлу годину обиљежили су и гашење Ал Џазире Балкан, Радија Национал и Глобуса, те портала града Шибеника Šibenski.hr, али и поновно резање јавних средстава тједнику Новости, по смерницама Домовинског покрета, коалицијског партнера ХДЗ-а, док Глас Истре најављује двоброј за викенд, што је обично корак до гашења“, упозорио је Зовко. Он је подвукао на слабо и нетранспарентно финансирање локалних медија, као и да се, према најновијем  извештају  Репортера без границе, медији у Хрватској и даље оцењују као „проблематични“, иако су на лествици напредовали за седам места, па се сада налазе на 53. месту од укупно 180 земаља.

Упркос тим суморним подацима, многи новинари  часно и поштено обављају свој посао, о чему сведоче и бројне награде, које ХНД додељује баш 3. маја, на Светски дан слободе медија. Тако је за новинарку године проглашена Морана Касаповић за серију интервјуа „Разговор с разлогом“ на ХТВ-у тајним гласањем колега, а награду Отокар Кершовани за животно дело добила је Хени Ерцег, која се у својој професији готово пола века борила за истину, а најдуже у недељнику Ферал Трибуне.

Новинарске награде у Србији се додељују по другом систему, путем конкурса, али, узевши у обзир напред речено - опомене које долазе из наше земље, али и из Хрватске, у принципу не делују као издвојени наратив, већ као део шире регионалне слике у којој се слобода медија стално и изнова преговара, а не подразумева. Разлика је често  више у степену  него у природи изазова, док заједнички осећај да се професионални интегритет новинарства одржава, пре свега,  кроз индивидуалну и колективну упорност, а мање кроз стабилни систематски механизам.

На тој линији посматрано,  новинарство у региону остаје професија која се истовремено ослања на институције и стално их преиспитује, јер се, управо, у њиховим пукотинама најјасније види стварно стање слободе медија.