ДТ
Данас је новосадска фирма „Шуша“ ДОО срушила котларницу са оџаком у парку Буковичке бање, коју је – заједно са хотелом „Шумадија“, затвореним и отвореним купатилом, као и дограђеним „Старим здањем“ – изградила Дунавска бановина од 1936-1939. године, а чије је седиште било баш у Новом Саду.

Новосађани затварају круг од 85 година. После Михаила и Милана Обреновића - који су изградњом „Старог здања“ (1872. и 1882) и „Новог здања“ (1888) означили почетак новог, модерног, времена у учмалој подбукуљској вароши – Дунавска бановина је после припрема за инвестирање у Буковичкој бањи (1925-1936) направила нови преокрет и од 1936. до 1939. године изградила хотел „Шумадију“, затворено и отворено купатило и доградила „Старо здање“.

После доласка радикала на власт и убиства краља Александра Обреновића 1903. године Обреновићи су могли да буду поменути, али само у најгорем могућем контексту. Радикали су ширили демагогију и популизам, пунили своје и џепове њихових партијаца. Тако се понашао и главни аранђеловачки радикал, банкар Илија Михајловић, који је у документацији архива Дунавске бановине у Новом Саду описан као човек који гледа само свој интерес, па се тако и владао док је две деценије држао концесију на изворима минералне воде. У развој туризма није уложио ни један динар, па је зато Штедионица Дунавске бановине и преузела концесију на минералним водама, која је била и залог за подизање кредита Краљевине Југославије од владе Француске у износу од 12 милиона динара за уређење Буковичке бање.

Почетком овог века у Аранђеловцу се десила најбоља приватизација у свету хотелијерства у Источној Европи. Власник привредно-пословног система ALCO GROUP уложио је у реконструкцију и доградњу хотела „Извор“ 50 милиона евра, што је било 330 пута више од обавезног улагања из уговора закљученог 2003. године са Агенцијом за приватизацију Републике Србије. Некадашњи хотел „Извор“ (изграђен од 1974-1978) уместо 13.524 м2 има 32.000 м2 (дограђено је 20.000 м2, колико је износила површина ранијег „Извора“, „Шумадије“ и „Старог здања“) и модерне СПА и велнес садржаје, уз уређену инфраструктуру у окружењу (на пример, од 2010. Основна школа „Илија Гарашанин“ нема изливање канализације у згради, после сваке кише). Кад је власник „Извора“ 2012. године купио хотеле са пратећим објектима у парку и пожелео да изгради нови бањски стационар на Звездари са 200 соба, да изгради нови хотел – депанданс „Извору“ (ради стварања услова да највећи светски туроператори сваке недеље доводе по 500 најплатежнијих гостију из целог света), да котларницу претвори у модерну посластичарницу са сталном изложбом керамичких остварења насталих у оквиру Фестивала „Свет керамике“ Смотре „Мермер и звуци“ (од котларнице би полазила пасарела преко Мишарске улице према „Извору“, где је на садашњим тенеским теренима била предвиђена изградња још једног СПА и велнес центра), а оџак те котларнице требало је да постане фонтана...

Због политичког прогона и анатемисања Обреновића од стране радикала Николе Пашића заустављен је развој туризма у Буковичкој бањи преме визијама Михаила и Милана Обреновића (који су током вишедеценијског изгнанства од стране Карађорђевића, боравећи у познатим европским бањама, пожелели да и бање у неразвијеној Србији почну да личе на „Јевропу“, јер нам је Бог све дао, осим памети да дарове природе „ползујемо“ на најбољи могући начин). Због почетка Другог светског рата и револуционарне послератне комунистичке аутократске владавине хотели су дуго били ван туристичке функције. После успешне реконструкције и доградње хотела „Извор“ створени су услови за нову етапу развоја туризма Буковичке бање, али је власник „Извора“ 2016. године раскинуо купопродајни уговор, јер општина Аранђеловац није испунила само једну једину своју обавезу – да усвоји план детаљне регулације за парк Буковичке бање. Општинско руководство је подржавало и петицију групе грађана „Очистимо Аранђеловац“ (1. јуна 2018. године председнику општине уручена је петиција са 3.992 потписа Аранђеловчана, који су тражили да се укине изузета заштита споменика природе и парк остане јединствена урбанистичко-катастарска целина, а када је нови инвеститор „Буковичка бања Стублина“ крајем 2021. године укњижила приватну својину на 166 ари парка Буковичке бање, никоме то није сметало?). Никоме није сметало ни када је данас порушена котларница са оџаком у парку Буковичке бање.

Парадигме и парадокси играју „шарено туристичко коло“ у парку Буковичке бање. Уместо да следе парадигме (узоре), попут неимарства Обреновића у другој половини 19. века, Дунавске бановине Краљевине Југославије у четвртој деценији 20. века (којој је била потребна читава деценија да би „продисала“ од Николе Пашића и његових радикала) или инвестиције „ALCO GROUP“ у хотел „Извор“ почетком овог века, житељи овог поднебља вазда су исписивали парадоксе, следећи апсурде. Таква је ситуација и са оџаком и котларницом, којима и почесмо овај текст.

Оџак, који је данас порушен, Планом детаљне регулације за Споменик природе „Парк Буковичке бање“ у Аранђеловцу предвиђен је као „landmark читавог бањског парка“. Какав апсурд, парадокс, како год то назвали! Уместо да „landmark“ (у преводу: знаменитост, оријентир, репер) буде „Старо здање“ (да је среће и „Ново здање“ да буде скоро барабар важно) општина Аранђеловац је сматрала да је оџак котларнице у близини Специјалне болнице „Буковичка бања“ главно обележје „читавог бањског парка“.

Извод из Плана детаљне регулације за Споменик природе „Парк Буковичке бање“ у Аранђеловцу, објављен у „Службеном гласнику општине Аранђеловац“, 19. фебруара 2021. године, стране 14. и 15.

Ако је Ајфелов торањ landmark Париза од 1889. године и ако је „Tower Bridge“ landmark Лондона од 1886. године – ваљда је крајње нормално да „Старо здање“ из 1872. године буде landmark Буковичке бање и Аранђеловца, а не оџак котларнице из 1939. године!? Шта је прече за савест, душу и морал Аранђеловчана – „Старо здање“ или оџак котларнице!? Судећи по свему, важнији је оџак, који ће у оквиру новог депанданса Специјалне болнице „Буковичка бања“ имати посебан третман.

„Landmark“ у будућем депандансу, фото: скриншот, фејсбук-страница Специјалне болнице „Буковичка бања“, преузето 5. јула 2023. године

Због претварања прозора у излоге целог приземља на хотелу „Шумадији“ не дамо мира архитекти Гојку Тодићу ни на оном свету, а како ће се „уклопити“ нови „стакленац“ уз фасаду „Шумадије“ многи ће „видети“ тек после окончане градње.

Ситуациони план планиране градње у парку Буковиче бање из 1937. године - црвеном бојом окружена котларница (извор: Архив Војводине Краљевске банске управе у Новом Саду)

После пада плафона на бројним оронулим објектима данас смо дочекали да падне и оџак – „landmark“ парка Буковичке бање. Специјална болница ће изградити нови оџак, који ће бити још лепши и старији од старог оџака, по систему све за „landmark“ – „landmark“ ни за шта! А „Старо здање“? Можда чека неке нове Обреновиће!?

Не знамо само шта ли чека и Завод за заштиту природе Србије, из кога су прошле године наговестили да ће ове године почети поступак враћања заштите споменика природе на целој површини парка. Ништа није урађено ради враћања заштите споменика природе на делу парка где се увелико изводе грађевински радови и где је већ посечено дрвеће, које нико више и не помиње, а наш портал су из ЈКП "Зеленило" обавестили да, као управљачи парка, нису обавештени о намери Завода за заштиту природе Србије о враћању заштите на целој површини парка.

И за крај - питање за колекцију овдашњих парадокса - зашто су уопште Аранђеловчани (и то њих 3.992) потписали петицију, која од 1. јуна 2018. године чами у фиоци председника аранђеловачке општине?