Љ. Стојановић
Након скоро три и по године како је Општина Аранђеловац купила Старо здање у Аранђеловцу од тада новопеченог власника Радована Милојевића, односно његове фирме Стублина, синоћ је у Народном музеју одржана презентација Пројектног задатка Старог здања, као предходница израде потребне документације за обнову и реконструкцију тог објекта.
Главна вест је да ће за отприлике два месеца почети реконструкција крова Старог здања и да је општина издвојила новац за те радове, обећао је председник Бојан Радовић.
Иако је наручилац посла Општина Аранђеловац, она је, по природи ствари, требало да буде покретач и организатор презентације, а не два грађанска удружења, Очистимо Аранђеловац и Аранђеловчани и Аранђеловчанке. Они су практично преузели надлежности општине, јер се она протеклих година несавесно односила према том најзначајнијем споменику историје и културе, што је кулминирало недавним пожаром на једном крилу крова Старог здања. Сва је прилика, међутим, да су чланови Очистимо Аранђеловац заборавили за шта су се пре четири године борили. Између осталог да се сачува целина парка, али је очигледно да су сада прогутали његово „цепање“ и поново ушли у кохабитацију са председником општине Бојаном Радовићем, иако су га недавно прозивали и условљавали да заштити Старо здање. Уосталом, то је потврдила и Ана Ђорђевић из Очистимо Аранђеловац, која је на питање једне Аранђеловчанке нешто у вези прошлих дешавања око Старог здања одмахнула руком и рекла да је „све то иза нас и да се нећемо враћати у прошлост, већ да треба гледати напред“.
Позиву грађанима Аранђеловца, упућеног пре неколико дана на фејсбук-страници Аранђеловчани и Аранђеловчанке да присуствују поменутој презентацији, одазвала се тек неколицина мештана, изузимајући чланове удружења. Због тога је на самом почетку Ана Ђорђевић замолила присутне да својим пријатељима укажу на значај овог догађаја, који треба да промени „лице овог града“.
Презентацијом Пројектног задатка Старог здања бавио се архитекта-конзерватор Раде Мрљеш из Завода за заштиту споменика културе града Београда, који је скоро две трећине свог излагања посветио општем културном наслеђу и проблемима са којима се сусреће сваки завод. Било да је реч о законским или правним заврзлама. Кад је у питању заштита или теренски рад, он је приметио да се Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу, који је надлежан и за споменике културе и локалитете у Аранђеловцу, олако одрекао своје надлежности. „Неће да раде на изради документације, пројекте или да излазе на терен ван Крагујевца, јер онда морају посебно да се правдају и пишу образложења због чега су нешто урадили, као да им то није посао“, истакао је Мрљеш.
Када је реч о конзервацији и рестаурацији, што чека и Старо здање, „то су, показала је пракса у 99 одсто случајева, велике непознанице, па се током извођења радова морају вршити корекције, јер су такви комплекси врло захтевни. Зато је незахвално правити прогнозе о роковима, али сви ми прижељкујемо да они буду све ближи и краћи“, одговор је архитекте на питања о завршетку свих радова на Здању.
Мрљеш је пројектним задатком предвидео фазно пројектовање и следствено томе фазно извођење радова на Старом здању, али је „почетак пројектовања врло важан, јер је он најзначајнији и најкомплекснији“, објаснио је архитекта. Тако ће цео пројекат обнове и реконструкције Старог здања започети већ поменутом реконструкцијом кровне површине (што подразумева још један пројекат за статичку санацију), затим ће уследити рестаурација свих фасада, потом рестаурација Сале кнежева и реконструкција ентеријера и атријума. Да би се убрзао посао председник општине је рекао да ће се паралелно са реконструкцијом крова радити и пројекат фасаде. Он је на питање грађана о томе има ли новца за те радове рекао да „имамо подршку државе, али неколико фаза морамо да урадимо од сопственог новца, зашта имамо подршку грађана, а буџет може то да поднесе“, одговорио је Радовић.
Неминовно се наметнуло основно и најважније питање које је, по нашем мишљењу, требало најпре решити: намена објекта, односно његова самоодрживост. За сада је само извесно да ће Сала кнежева заджати намену коју је и до сада имала, али комерцијална страна је доста конфузна, бар се такав утисак стекао из размишљања председника општине: „Нећемо ићи на комерцијалну страну, али ћемо имати неке собе, задржаћемо функцију коју је имао хотел... да неко ко дође то и плати“. Са друге стране, Раде Мрљеш је рекао да се „не може сувише лицитирати око намене, јер на то утиче више фактора“, а с тим да је питање врло деликатно, сложила се и Ана Ђорђевић, која жели да чује шта грађани мисле о томе, не искључујући могућност укључивања стручњака, како би се предупредиле лоше последице. Осим тога, у току су активности око проглашења Старог здања за споменик културе од изузетног значаја - потврдили су сви актери ове презентације.