ДТ
фото: ДВ
Према изворима информација нашег портала крајем марта бушотине су на Букуљи, у Вукасовцима, радили људи који су користили возила са регистрацијом ЛО (Лозница). Министарство рударства тражи додатне податке, а Општина Аранђеловац „не поседује тражене информације“.

Како нам је рекао ДВ, који је снимио фотографије бушотине и, изгледа, једини разговарао са радницима, возила су имала регистрацију ЛО, а на питање ДВ шта то буше, одговорили су му: „Тражимо глину“. Да ли су тражили глину или нешто друго за сада још увек немамо информације, али не одустајемо од потраге.

Бушили крај „Пута љубави“, од Црвене баре на Букуљи према Вукасовцима, у близини речице Букуља

Новинари нашег портала и даље истражују ко је и због чега обављао рударска истраживања – бушења на Букуљи, и то не само у близини наведеног „Пута љубави“, већ и у близини речице Велика Букуља. Њен ток је најбоље описао Љубомир Ивановић, у тексту „Аранђеловачка котлина стара пет милиона година“, објављеном на нашем порталу 30. јануара 2022. године (препоручујемо Вам да погледате линк: https://www.stvarnost.rs/kultura/arandjelovacka-kotlina-stara-pet-miliona-godina). Ево краћег извода из тог текста: „Речица Велика Букуља настаје на источној страни планине Букуље у подножју „Капетанових стена“ од неколико извора, у даљем току притока је Станића поток, као и две десне притоке – два потока: Лазински и Полимски. Успут се у Велику Букуљу слива вода из неколико јаруга и тече према западу (укупне дужине 7 километара.), спајајући се са речицом Малом Букуљом формирајући, на северу села Гараши, реку Букуљу.

Изградњом језера на планини Букуља, Велика Букуља тече до језера Букуља а потом као истока наставља до језера Гараши. Мала Букуља тече од изворишта ка западу, паралелоно са Великом Букуљом, притока јој је поток Баре, a улива се у средњи крак Гарашког језера.»

На наша питања од 1. априла добили смо следећи одговор од Министарства рударства и енергетике Републике Србије:

Одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарства рударства и енергетике, од 8. априла 2024. године

Данас смо Министарству рударства и енергетике доставили нови допис: «Preciziramo naš zahtev od 1.4.2024. godine, u skladu sa tačkom 1. Vašeg "Odgovora na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja" broj: 0013141882024, od 8.4.2024. godine, u kojoj ste naveli: "1.Ministarstvo ne može na osnovu datih podataka, bez koordinata traženog područja dati informaciju da li su vršena rudarska istraživanja. Potrebno je da precizirate zahtev tako što ćete nam dostaviti koordinate tražene mesne zajednice".

Ovim mejlom dostavljam Vam tražene koordinate, i to:

1. Koordinate užeg područja na kome su obavljana istraživanja: 1)N:490548 E:457635; 2)N:4905302 E:462976; 3)N:4901843 E:457793; 4)N:4901695 E:462966 i

2. Koordinate šireg područja na kome su obavljana istraživanja: 1)N4901475 E:461229; 2)N:4901469 E:463281; 3)N:4899089 E:460890; 4)4899259 E:463165.“

Подручје на коме смо утврдили да је формирана бушотина, извор: РГЗ, „Геосрбија“, скриншот, преузето 13. априла 2024. године

Координате ужег подручја, које смо навели у нашем данашњем захтеву Министарству рударства и енергетике, сачињавају правоугаоник, који обухвата и формирану бушотину и језеро на Букуљу, из којег Аранђеловчани добијају питку воду.

Од Општине Аранђеловац добили смо 12. априла следећи одговор:

Одговор Управе Општине Аранђеловац, од 12. априла 2024. године

Ако два општинска одељења (за инспекције послове и за имовинско-правне односе ) „не поседују тражене информације“ требало би да нека сазнања имају бар у ЈКП „Букуља“ у Аранђеловцу, од којих смо такође затражили одговоре. Ако ништа друго могли би у ЈКП „Букуља“ бар да ураде анализу воде у тој формираној, па напуштеног бушотини.