Мирослав Живановић
У протеклих стотину година гимназију у Аранђеловцу завршило око 15.000 ученика.
Поводом обележавања великог јубилеја – века постојања и рада гимназије у Аранђеловцу новинар Мирослав Живановић, заменик главног и одговорног уредника Интернет портала «еСтварност», припремио је интервју са директором гимназије Живорадом Игрутиновићем.
Господине Игрутиновићу, с обзиром на то да се ове године навршава сто година од почетка рада Гимназије „Милош Савковић“ у Аранђеловцу, како Ви као први човек ове образовне установе, коментариђете јубилеј, значајан не само за Аранђеловац већ и средњошколски систем Србије?
-Велика је част и привилегија имати прилику да будете део колектива и радити у установи каква је гимназија у Аранђеловцу. Свакако, још је већа привилегија разговарати на ову тему са позиције директора те установе. Наравно, има у Србији и старијих школа од наше гимназије, али за град Аранђеловац и цео шумадијски округ овај јубилеј – 100 година постојања и успешног рада ове школе има изузетан значај.
Живорад Игрутиновић, један од успешнијих директора аранђеловачке гимназије
Први директор Гимназије у Аранђеловцу Милован Ристић, који има огромне заслуге за оснивање школе, у својој публикацији «Гимназија у Аранђеловцу – историја постанка и развитка једне средње школе у Шумадији», објављена 1925. у Београду, говори између осталог и о мотиву који је подстакао добротвора – задужбинара Благоја Јовановића «да подигне један од најбољих споменика: школу у којој ће се моћи школовати деца изгинулих и живих ратника... Он је осећао шта недостаје његовој отаџбинии, његовом завичају толико исцрпеним ратовима...» Тај дух доброчинства и љубави према свом народу остао је уграђен као камен темељац у ову школу и сви који у њој раде и уче осећају то. Тако је настала традиција која се наставља и која ће трајати докле год и школа буде постојала тј. докле год буде ђака у њој...
Заправо, у овом јубилеју сједињени су: указ Александра Карађорђевића о отварању четвороразредне нижe средњe школe у Аранђеловцу (8. aвгуста 1920), упис ученика (од 1 - 15. октобра 1920.), почетак предавања (11. новембра 1920) и честе преправке тек завршене зграде. Кажите нешто више о тим историјским данима.
-Цео поступак и све активности у вези са отварањем школе у Аранђеловцу које су у току 1920. године успешно окончане, како би се на време почело са наставом, заслуга је неколицине људи – ентузијаста који су, после значајне донације Благоја Јовановића, аранђеловачког трговца, успели да увере надлежне у Министарству просвете Србије да је Аранђеловцу заиста неопходна једна оваква установа. Време је показало да су сви били у праву. Ту свакако треба још једном поменути и првог директора школе Милована Ристића, који је указом Министра просвете постављен на то место и који је успешно обавио свој задатак – Гимназија у Аранђеловцу је почела са радом/наставом 11. новембра 1920.
Пре него што усмеримо разговор на сам рад гимназије у Аранђеловцу, да се подсетимо добротвора и задужбинара, брачног пара Цаке и Благоја Јовановића, који су пресудно помогли да сe изгради зграда ове школске установе.
-Благоје Јовановић и његова супруга Стана – Цака Јовановић одиграли су пресудну улогу у процесу добијања сагласности за изградњу школе. Наиме, новац који су они издвојили за изградњу гимназије у Аранђеловцу представљао је гаранцију да ће се све и успешно завршити. Поред новца, они су поклонили и земљиште – плац за градњу школе. Значај ових људи је немерљив. Њихов чин доброчинства представља основу за све планове и идеје везане за развој ове установе и данас. Благоје Јовановић је себи и супрузи подигао најлепши споменик, споменик коме ће се дивити сви докле год ова установа буде постојала. Сигуран сам да ће још дуго тако бити и да ће се у гимназији обележавати још много јубилеја.
Цака и Благоје Јовановић – добротвори аранђеловачке гимназије, аманет за вечно трајање
Својим чином они су започели величанствену мисију коју школа треба да остварује у току свога рада као и визију која је и данас актуелна. Ова школа и данас представља непресушни извор и расадник интелигенције, културе, талентованих и образованих младих људи којима се Аранђеловчани с правом поносе.
Шта бисте у првом периоду рада Гимназије у Аранђеловцу издвојили као примере који су трасирали пут овој образовној установи сврставајући је дуги низ година међу квалитетнијим установама тога ранга у Србији?
-Традиција коју су професори и ученици ове школе деценијама стварали је, пре свега квалитет, преданост и посвећеност позиву који данас представљају обавезу и велику одговорност свима запосленима у школи као и ученицима које стално ваља подсећати на ту традицију, успехе ученика и професора ове школе који су је сврстали међу најуспешније гимназије у Србији. Гаранција да таква традиција живи и да мисија и визија коју су нам у аманет оставили Благоје Јовановић и његова супруга пре сто година, потврђује и успех наших матураната који су ове, јубиларне 2020. године, завршили нашу школу. Само један податак ће бити довољан да такву тврдњу поткрепи: од 60 ученика природно-математичког смера Електротехнички факултет је уписало њих 13 (рачунајући једног ученика који своје студије наставља у Холандији). Коначан број матураната који су уписали жељене факултете на нашим универзитетима свакако још више поткрепљује наше тврдње – од 120 ученика који су завршили Гимназију „Милош Савковић“ 113 је успело да упише неки од жељених факултета.
У свом вишедеценијском битисању кроз аранђеловачку гимназију продефиловало је неколико стотина изузетно даровитих ученика, који су имали врхунске каријере остваривши се као: научници, професори факултета, књижевници, сликари, правници, глумци, новинари, директори привредних друштава и установа, правници,економисти, једном речју постали су угледне и знамените личности. Да ли се може рећи да је Гимназија била и остала поуздан интелектуални расадник?
-Подаци које сам у претходном одговору дао могу само да потврде да је Ваша тврдња – питање потпуно тачно – гимназија је била и остала поуздан расадник будућих интелектуалаца. Има много појединаца који су се истакли у областима којима се баве (академици, универзитетски професори, научни радници, директори, новинари, академски сликари, глумци, књижевници...). Тешко би било сада набројати сва њихова имена, а да некога не изоставимо. Ми ћемо покушати да у монографију коју припремамо поводом великог јубилеја унесемо све важне чињенице и имена свих ученика и професора који су имали част да буду део историје и традиције ове велике установе.
Спискови из књиге објављене поводом 70. годишњице постојања и рада гимназије у Аранђеловцу биће у новој монографији допуњени и списковима наредних 30 генерација гимназијалаца
Аранђеловачка Гимназија је као и свака друга образовна установа, имала својих успона и падова. Наведите који је по Вашем мишљену период највећег узлета Гимназије, а када је било посртања?
-Кроз тако дугу историју неминовно је доживети и проћи кроз велике кризе и потешкоће. Школа је неодвојиви део друштва па тако и учесник у свим значајнијим збивањима која се у друштву дешавају. Да не помињемо ратове који су се дешавали у Југославији и у Србији... Гимназија је опстала и радила и у свим тим тешким временима, прилагођавајући се датим околностима. Сигурно су прве године рада школе (1920) представљале највећи узлет, јер самим чином оснивања школе сви су „добили крила“ и велики подстицај да се докаже да је све то што је урађено и те како било оправдано.
Логично је да после сваке кризе, несреће и невоље кроз које друштво пролази настави се са још већим еланом и жељом за опстанком и доказивањем... Мислим да у историји ове установе није било посртања. Школа је увек делила судбину својих суграђана и целога друштва.
Навео бих и пар примера: 1999. годину када је наша земља била бомбардована од стране НАТО алијансе. У марту те године школа је престала да ради, јер смо готово све време били у стању „ваздушне опасности“. Ове, јубиларне 2020. опет у марту, школа је морала да прекине рад јер се појавила опасност од невидљивог непријатеља, који је запретио не само нама већ и целом човечанству. Оба пута (говорим као лични сведок и активни учесник у тим збивањима) наши матуранти су одлазили из школе без редовне наставе, у ванредним условима. Успех који су и те 1999. и ове 2020. остварили наши матуранти при упису на жељене факултете можемо сматрати натпросечно добрим...
Фолклорни ансамбл Културно-уметничког друштва Гимназије у Аранђеловцу са професорима Надом Петковић и Алојзом Хочеваром, 1974, из књиге „Гимназија у Аранђеловцу (1920-1990)“, страна 245)
Није лако израчунати, али јавност свакако интересује податак, колико је ученика, у протеклих сто година, седело у клупама Гимназије, а колико их је професора образовало и васпитавало?
-У праву сте, није лако дати тачан број ученика који су завршили ову школу, али знамо да је школу ове године завршило 120 ученика, идуће године ће их бити око 160, пре осам година било их је око130. Од 2017. Гимназија је верификовала два нова смера и добила два нова одељења. Можемо рећи да је ову школу у просеку сваке године завршавало 120 до 150 ученика. Ако то помножимо са 96 добићемо приближно тачан број ученика који су завршили ову школу.
Гимназију дуго година прати глас да гаји високе стандарде што се тиче знања ученика. Колико је до сада гимназијалаца понело престижну Вукову дилому?
-Ако бисмо ценили успех школе и постигнућа ученика бројем вуковаца бојим се да не бисмо добили праву слику, бар када говоримо о целокупном школству у нашој земљи. Наиме, ради се о критеријумима вредновања постигнућа ученика који се, нажалост, разликују од школе до школе. Наши вуковци могу с правом да се подиче својим дипломама, јер су знања и стечене компетенције у нашој школи показали на пријемним испитима и уписом на жељене факултете (преко 90 одсто).
Које најзначајније награде и признања (појединачне и групне) украшавају витрине Ваше школе?
Гимназија, као општеобразовна установа има задатак да образује ученике у свим областима и да их припреми за даље школовање. Имајући у свом наставном програму четири смера (природно-математички, друштвено-језички, општи и смер за надарене ученике за рачунарство и информатику) наши ученици имају реалне могућности да стекну сва потребна практична и применљива знања и да се добро припреме за даљи живот и школовање.
Током школовања напредни и амбициозни ученици имају могућности да се докажу и дају свој максимум у областима за које су надарени и заинтересовани.
Ако говоримо о постигнућима и успесима наших ученика, можемо слободно рећи да наша школа спада у ред веома успешних школа у Србији. У природним наукама морамо увек истаћи успехе и резултате наших физичара који сваке године имају ученике међу три најбоља места на такмичењима у знању на републичком нивоу. Наравно, на истом нивоу су и наши математичари (ове године на државном такмичењу једна наша ученица је постала апсолутни победник у знању математике – Сара Момчиловић, ученица друге године ИТ смера). Одличне резултате, освојене дипломе и признања школи су донели и доказали у области биологије, хемије, географије...
У друштвеним наукама најуспешнији су наши ученици који су своја знања показали на такмичењима у знању српског језика и књижевности, страних језика, историје, филозофије... И наравно, традиционално наши спортисти су такође у самом врху у земљи. Наша екипа рукометашица је једном освојила прво место у Србији, једном друго, једном треће... Сличне резултате, традиционално имају и наши рукометаши, одбојкаши, кошаркаши... Захваљујући тако добрим резултатима сви ти ученици бивају награђени уписом на жељени факултет без полагања пријемног испита.
Критички осврт професорке француског језика Наде Петковић на једну од неуспешних реформи средњошколског образовања крајем 70-их година прошлог века (из књиге „Гимназија у Аранђеловцу 1920-1990“, стр. 208-209)
Колико тренутно професора предаје у Гимназији и да ли имате кадровских проблема и недостатака одређених наставничких профила и како их решавате?
-Као што рекох, са два нова смера која смо добили, наша школа је добила и по два нова одељења у сваком разреду (сем у четвртом који још ове године завршава са четири одељења). Са новим одељењима и новим смеровима отворила су се и нова радна места где су млади, незапослени професори добили прилику да добију прво запослење. Са задовољством могу рећи да су ти млади људи углавном наши бивши ученици који се са одушевљењем „враћају“ у школу, овога пута као колеге својих бивших професора.
Тренутно у Гимназији ради 62 запослених – 49 у настави и 13 ван наставе. Сви стално запослени испуњавају све критеријуме и квалификације за своја радна места. Због нагло настале потребе (отварањем новог специјализованог ИТ одељења) тренутно нам недостају дипломирани професори математике, рачунарства и информатике. Проблем је тренутан и сигуран сам да ћемо га ускоро и решити, јер нам се јављају потенцијални кандидати који су при крају својих студија...
У којој мери сте задовољни опремљеношћу гимназије едукативним средствима и савременом опремом и да ли се по томе ова образовна установа може сврстати у модерне?
-Питање је на месту, мада је тешко адекватно одговорити. Ако узмете у обзир да радимо у згради која је сазидана пре сто година и која је за оно време била нешто најбоље што су ученици и професори могли добити, данас се ситуација прилично променила. Постојећа зграда је постала „тесна“. Узимајући у обзир да тренутно имамо 22 одељења и само 10 учионица на располагању (уз постојеће кабинете за информатику, физику и хемију) јасно је да нам недостаје бар једна учионица како бисмо могли да организујемо наставу у две смене са по 11 одељења. Овога пута не помињем нове изборне програме који су у нову реформисану гимназију уведени, а који се, срећом, могу реализовати кроз разне пројекте и не морају увек у учионици...
Како бисмо (за ову годину) превазишли поменути проблем, били смо принуђени да нашу библиотеку, која је служила и као свечана сала и галерија слика наших бивших ученика, преградимо и тако добијемо ту једанаесту учионицу. Идућу школску годину ишчекујемо са великом неизвесношћу јер ћемо тада добити још два нова одељења и потребу за још једном или две нове учионице. Надамо се да ће проблем бити решен, у плану је градња нове зграде са 13 нових учионица и то би требало да буде урађено у току следеће године. Тада би сви наши проблеми, када се ради о материјалним ресурсима, били решени.
Што се тиче опремљености школе не можемо се пожалити условима у којима радимо. Цела школа је покривена брзим интернетом, имамо довољно рачунара за све ученике на настави рачунарства и информатике, кабинети физике и хемије су солидно опремљени. Наравно, недостају нам кабинети за остале предмете (биологија, страни језици, математика, географија, музичка култура...). Сви наведени проблеми биће решени када се сазида нови анекс и реконструише постојећа, стара зграда.
Да ли ће Гимназија за свој стогодишњи рад и допринос и њени појединци бити предложени да добију неко општинско или државно признање?
-Нажалост, у постојећим условима (пандемија Ковида 19, рад у комбинованом облику наставе – пола ученика долази у школу. а друга половина учи од куће и тако наизменично по недељу дана) не можемо да размишљамо о предлозима за награђивање и доделе признања, што је било очекивано уз прославу великог јубилеја ове сјајне установе. То свакако остаје за неко друго време које ће, надајмо се, ускоро доћи. Иначе, могу потврдити да има доста појединаца који заслужују признање за свој рад и допринос у очувању квалитета рада и традиције наше школе. Такође мислим да би наша локална самоуправа требало да предложи гимназију за неко престижно државно признање јер то сигурно заслужује.
Како се Гимназија спрема да обележи овај редак јубилеј – век постојања и рада?
-Гимназија је од почетка 2020. године планирала да организује низ активности и манифестација које би све биле у знаку тог великог јубилеја (предавања наших бивших ученика, гостовања глумаца, целовечерњи концерт хора Гимназије, изложбе различитих радова уметника, наших бивших ученика и сл.). Нажалост, од увођења ванредног стања у земљи, када је школа престала са радом, тј. прешла на рад од куће (онлајн наставу), ради безбедности и заштите здравља наших ученика и запослених, све активности су отказане, отказана је и централна свечаност која је била планирана за 11. новембар 2020. Све ћемо то, надам се, моћи да огранизујемо идуће године, када ћемо прославити 101. рођендан. Зашто да не?