АТ
Александра Живковић, на 233. месту изборне листе број 5, према садржају одговора на питања нашег портала заслужује да буде бар у двоцифреном делу листе број 5 „ДР МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ – НАДА ЗА СРБИЈУ – Српска коалиција НАДА – Национално демократска алтернатива – Нова демократска странка Србије (Нови ДСС) – Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) – Војислав Михаиловић“.
Који су основни подаци из Ваше животне и пословне биографије?
Моје име је Александра Живковић. Имам 35 година и рођена сам у Лазаревцу, где сам завршила основну школу и гимназију. Пре десет година сам се вратила у Аранђеловац на дедовину, ту су ми корени и најлепше успомене из детињства. Апсолвент сам на Правном факултету, али љубав према уметности је преовладала. У међувремену сам дипломирала на дизајну за обраду камена. Камен је моја пасија.
По вокацији сам вајар-мозаичар и уметник, јер се, заправо, бавим свим сликарским техникама. До сада сам излагала на бројним групним изложбама и учествовала на уметничким колонијама.
Од свог највећег пословног успеха до сада сматрам то што сам била делић екипе која је радила на храму «Светог Саве» у Београду. Кроз моје руке део душе пренела сам у мозаике за вечност. Али, оно најбоље у свом стваралаштву тек очекујем у наредним годинама и деценијама.
Каква политика је потребна Србији?
Политика наше странке је већ позната, базира се на националном идентитету, традиционалним вредностима и здравој породици, што је основ једног јаког и стабилног друштва и наравно демократским начелима. Једна од кључних ствари за које се залажемо је промена политичког система - да не постоји више тоталитарна власт, где неколицина људи одлучије о свему, страначки запошљава, уводи тотални медијски мрак, примењује културолошки геноцид, прави ријалити државу, одлучује у правосуђу, школству и здравству.
Мора да постане небитно ко којој странци припада. Битно је да човек буде стручан, образован и влада материјом, односно послом који обавља. Нужна је децентрализација и веће улагање у пољопривреду, јер ми имамо итекако плодну земљу која може да отхрани наше становништво, плус извоз, а не да увозимо кромпир из Албаније поред наше Ивањице.
Поменућу болну тачку из моје сфере интересовања. Ове године је најмање, у односу на протеклих двадесет година, издвојено из републичког буџета за културу - свега 0,66 одсто! То је најмање, како у односу на све земље региона тако и на остатак европских земаља. Србија још увек има више него талентовану омладини из свих области, како уметности тако и науке и спорта. Младима морамо дати простор да се ини чују, да покажу шта знају и умеју, да их мотивишемо. У омладину морамо улагати, и новац и душу и мотивисати их да живе и раде у Србији. У томе је будућност нашег народа.
Коначно се мора стати на пут промовисању тотално искривљеног система вредности због кога сваке године све више младих људи одлази из земље. Још једна од ставки је и распродаја наших природних богатстава, природа нам је остављена у аманет да је пренесемо и сачувамо за генерације које долазе, сваки педаљ наше земље је прескупо плаћен да би га данас поседовале стране компаније или, што је још горе – да би га трајно претварале у јаловиште! Самим тиме долазимо до најболније теме сваког Србина, а то је питање Косова и Метохије. Наша странка – Нови ДСС, децидно се залаже за укидање Француско-немачког споразума и признавање Косова и Метохије као независне државе.
Шта је Аранђеловцу најпотребније?
Што се тиче политике на нивоу локалне самоуправе одбор Нове ДСС ове године је покренуо питање заштите три преостала објекта од културно-историјског значаја за наш град. То су школа у Врбици, зграда старе железничке станице и «Ново здање». Настојаћемо да постигнемо до краја године да стекну статус културног добра.
«Старо здање» је наша рак-рана. У наредном периоду учинићемо све да коначно дође до његове реконструкције и да вратимо сјај том највећем симболу града.
Наш град је познат по спорту, желимо да остваримо сарадњу са нашим тренерима и познатим спортистима, да утврдимо који су проблеми и где треба улагати да би постојали бољи услови за тренирање и спортске успехе. Коначно је потребно кренути са изгадњом базена, где би деца учила да пливају, а ми старији се рекреирали. Подржати и саслушати креативце, дати им могућност да својим идејама оплемене нашу заједницу. Подржавати пројекте и људе попут Јелене из Коњичког клуба «Аранђеловац», која је са „Roll&bluz” фестивалом направила нови бренд града, а за који се чуло у Србији и суседним земљама.
Неопходно је и подстицање људи који се баве старим занатима и веће уважавање традиције, посебно етнолошког наслеђа нашег краја. Зелена пијаца, уместо да буде понос града и као што је то свугде у свету - да презентује дух средине – наша пијаца је ругло, у којем људи раде, и лети и зими, у нехуманим условима. Изградња и адаптирање пијаце је један од наших планова, како бисмо коначно могли да покренемо и промовишемо акцију "купуј домаће" - да бисмо оживели нашу општину и промовисали мала привредна газдинства укојима ће наши људи моћи да живе од својих производа, где ће туристи моћи да купе најлепшу и зимницу и воће, поврће, сиреве и разне производе од меса.
Имамо, итекако, чиме да се поносимо и постанемо бренд правог туристичког града, који је, нажалост, изгубио свој сјај, али уз идеје, паметно улагање и усмеравање средстава може итекако поново засијати. Тако да долазимо и до теме туризма која је једна од примарних у раду Општинског одбора Нове ДСС - да Аранђеловац врати епитет оне краљевске бање коју памте старије генерације, бању из које ће гости одлазити насмејани, пуни успомена и опорављени.
Волела бих да се оствари визија да Аранђеловчани постану срећни што живе у лепом граду и да сви имају само једну преокупацију – како да буду што љубазнији и госторимљивији домаћини бројним туристима из земље и иностранства!