Бранислав Гулан
Како и зашто је држава засвињила стање у свињарству Србије Бранислав Гулан је за портал еСТВАРНОСТ разговарао са др Витомиром Видовићем, професором Пољопривредног факултета у Новом Саду, стручњаком за сточарство.

Најновији раст цена меса у продавницама био је сасвим очекиван с обзиром на све околности, а поготово увоз меса од пре неколико месеци. Због тога су домаћи фармери, да не би производили губитке, смакли добар број свиња па су тако вештачки биле направљене несташице меса, а цену поред произвођача плаћају и купци.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, стручњак за сточарство, др Витомир Видовић овако објашњава немало поскупљење меса до кога је дошло само три месеца после његовог појефтињења. Свињско месо је крајем априла у трговинама са 500 динара за килограм бута пало на око 450 динара, а сада за то треба издвојити и 650 динара по килограму. Цена јунећег бута је пролетос пала са 800 на око 750 динара, а сада је, и то она акцијска у познатом трговинском ланцу, чак 880 динара. Дакле, домаће сточаре је „заклао“ неконтролисани увоз меса. Само у 2019. годин увезено је замрзнутог свињског меса у вредности од 71, а у 2020. години од 58 милиона долара. Тако је Србија од земље извозника, постала увозник свињског меса! А, пре три деценије његов годишњи извоз из Србије био је вредан чак 726 милиона долара! Ако немамо нека се увози. Али би на тезгама и у радњама увек мроало да буде 80 одсто домаћих производа. Тако се ради у свету…

На питање шта је довело до најновијег поскупљења, каже да је, колико год то звучало парадоксално, у питању исто оно што је довело и до појефтињења – увоз из Европске уније. Пре неколико месеци Министарство пољопривреде је дозволио да се увезе месо у полуткама и прасад за тов, од чега је, како каже Видовић, посао направило 30 људи, а због тога без посла остало њих око 3.000.

Јак увознички лоби

Наш познати стручњак, кога су у иностранству, од Холандије до Владивостока, многи ангажовали на подизању фарми свиња, каже да је тада упозоравао на последице увоза, али да је очигледно увознички лоби много јак.

Увозом меса из ЕУ, чијој цени због великих субвенција домаћа понуда не може да конкурише, направљен је вишак на тржишту што је оборило цену меса у малопродаји крајем априла, али и број свиња у оборима због неисплативости производње. А сточари су заклали 46.000 крмача! -Људи су за месец и по дана заклали 46.000 крмача. Значи, 3.000 људи је остало сиротиња (а ако рачунамо и чланове породица 10.000 њих) само се то не види јер живе на селу, па још увек имају шта да једу - резигнирано каже Видовић.

Дакле, Србија је од извозника постала увозник меса. И то све само за прехрану све мање броја својих становника којих је сад мање од седам милиона! А и рађање је на нивоу Првог светског рата.

 

Пре три деценије, 1990. године, из Србије је у свет, понајвише у САД, извезено свињског меса и прерађевина за 726 милиона долара. Колико је то значило за Србију, говори и чињеница да је захваљујући том извозу Београд купио ,,Лејланд“ аутобусе за град. У 2019. години у Србију је увезено замрзнутог свињског меса за 71, а у 2020. години за 58 милиона долара.

Каква је Србија некад била када је свињско месо у питању, илустративна је 1866. година. Тада је Србија на 1.000 становника имала 1.300 свиња. Колико је то за нас значило најбоље је поређење са САД, које су тада на 1.000 становника имале само између 800 и 900 свиња! Дакле, Србија је била развијенија од САД, када је сточарство у питању, пре 155 година!

Ако је већ и дошло до увоза меса требало је тржиште другачије организовати, сматра он. -Требало је да им кажу – можете да увезете месо, али у трговинама мора бити пола домаћег меса, онда се не би десио тај пад цена, односно вишак меса у периоду кад се десио. Или у преради мора бити пола домаће, пола увозно месо. Они су увезли, то се десило с пролећа, а сада журе да га продају јер том месу пролазе рокови, неће моћи да иде ни у полутрајне производе - истиче Видовић.

Увозници су, каже, чекали овај период вештачке несташице пошто су мали фармери поклали крмаче и дигли цене на које је у исто време утицао и раст цена житарица на берзама у свету, односно хране за животиње. Увоз је „заклао“ домаће сточаре, али цену плаћају и купци меса у продавницама

Поскупљење житарица

-Цене кукуруза и соје су отишле у небо. Соја је сада 80 динара по килограму, а била је 36 динара прошле године у јесен, у сезони. Поскупела је 100 посто. Кукуруз је био 18 динара по килограму, сада је 28 динара, сојина сачма је сада 110 динара, а била је 62 динара. Наравно када су те компоненте поскупеле скочила је и цена ,,живе ваге“ стоке и производња свињског меса постаје нерентабилна - истиче Видовић. Увознички лоби је, како каже, то искористио и добио дозволу Министарства за увоз.

Узрок је то што су неконтролисано увезене толике количине меса, нема дилему професор Пољопривредног факултета. -Просто, Србији тренутно фали 80.000 свиња (у ЕУ их је сад виша од 50 милиона), а било би их да сељаци нису преварени. Где су робне резерве, зашто је морало да се извезе толико пшенице и кукуруза. Извозимо сировине, а увозимо живе товљенике или замрзнуто месо! То се не ради у земљама са здравим и добрим економијама. Корист је лична, а штета народна. Зарадиће месари, они никада не губе, зарадиће увозници, зарадиће трговци и наравно зарадиће држава која узима порезе - истиче Видовић, напомињући да мали фармери немају никакав утицај на та кретања.

Ништа боље неће бити ни идуће године. При томе, фармери, како каже, и даље кољу крмаче, јер се очекује да ће идућа година такође да буде лоша. Сад имамо сушну годину, а цене кукуруза и соје ће вероватно бити високе као и ове године. Он подсећа да се реална цена стоке увек рачуна у односу на цену кукуруза и то према паритету 1:8, односно килограм меса кошта као осам килограма кукуруза. Према садашњим ценама то је око 200 динара по килограму, а сада је откупна цена килограма живе мере око 165 динара, и народ је поклао свиње и оставио минимум, за сопствене потребе.

-Најнижа цена требало би да буде 192 динара по килограму живе мере, истиче Видовић. -Ми немамо производњу која задовољава домаће потребе. Требало би да имамо три милиона говеда, а реално имамо 470.000, имамо 160.000 крмача, а треба нам 1.100.000. И имамо хране да све то ухранимо. Да имамо толико крмача могли би, како додаје, да извеземо 30 милиона прасади Вијетнаму, колико та земља сада купује од Русије.

Цена сточне хране отишла у небо

Цене кукуруза и соје су отишле у небо и сточарску производњу додатно учиниле нерентабилном. Потпомажемо сточарство моћних. -Србија је некада имала 1.100.000 крмача, ми бисмо по том броју данас производили до 35 милиона прасади. Били смо као Пољска , извозили смо 16 до 18 милиона свиња. Ми смо данас постали земља која увози свиње, увози месо - критичан је Видовић и не види да би ускоро са постојећим односом према том тржишту могли да га стабилизујемо. Сточарска производња је свуда у развијеном свету планирана, како се не би нарушио однос понуде и тражње, како не би било вишкова и падова, подвлачи овај стручњак.

-Европа чува радна места својих сељака и свих запослених, значи она неће да има вишкове и падове, неће непланску производњу. Тамо је производња уговорена. Ви сте потписали колико млека треба да произведете, ако произведете мање кажњени сте, ако произведете више исто тако. Тако је и с месом. Они чувају своја радна места, своје фарме и ми овако практично подржавамо развој пољопривреде у Данској, Холандији, Немачкој - каже он и подсећа – пољопривреда за Србију је оно што је туризам за Хрватску и зато треба потпуно да је реорганизујемо ако мислимо да буде мотор нашег развоја.

Мање за око милион и по свиња у Србији

Пад цена живе мере свиња у Србији због смањене тражње од када је почела пандемија ковид-19 смањили су број свиња за око 1,5 милиона јер произвођачи гасе производњу како би смањили губитке, рекао је за јавност председник Сабора произвођача агропривреде Србије (СПАС) Зоран Милићевић. Он је рекао да стање у свињарству неће битније поправити ових дана благи раст цена живе мере са 100 до 120 динара по килограму на 160 до 170 динара, јер су због поскупљења хране драстични губици у прозводњи товних свиња.

-Смањена тражња свињског меса од када је почела пандемија и поскупљење сточне хране од почетка ове године за по више десетина одсто, зависно од врсте, натерали су произвођаче да смањују или потпуно укидају производњу товних свиња - рекао је Милићевић. Како је додао, да би се исплатила производња товљеника, килограм би требало да кошта више од 200 динара јер свака цена испод те доноси огромне губитке. Он наглашава да је ових дана месо у трговинама поскупело за 10-20 одсто јер трговци не желе да губе, а када је било 100-120 динара по килограму нису смањивали своју продајну цену.

-И ја сам смањио број крмача са око 80-90 на 30, јер је то једини начин да смањим губитке. Одгајивачи свиња који још нису угасили производњу товљеника не обнављају производњу што показује и цена прасади која не расте, јер их нико не купује за нови тов - рекао је Милићевић. Министарство пољопривреде, по његовим речима, не интересује што произвођачи месецима траже помоћ и не одговарају им на захтеве да се бар прелевманима смањи увоз замрзнутог меса, да робне резерве откупе извесну количину или да се обавежу домаће трговине да у понуди имају бар 70 одсто домаћег свињског меса.

-Републичка дирекција робних резерви је, како је рекао, у размени за кукуруз откупила свега 6.000 – 7.000 комада свиња иако је требало два пута више, па то и није битније утицало на пораст цене живе мере свиња. Министарство пољопривреде не брине што се гасе мале фарме у домаћинствима по селима ”јер мисле да су важне само велике фарме“. Србији је за њене потребе потребно око шест-седам милиона свиња годишње, а сад нема више од близу три милиона“ - рекао је Милићевић. Он је додао да је од државе тражено и да се оформи фонд у који би се сливао по динар од сваког продатог производа, како би се тим новцем помогло произвођачима у ситуацијама када, као сада, дође до поремећаја цена, али да ни то није прихваћено.