Бранислав Гулан
За портал „еСтварност“ о „Програму подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга на читавој територији Републике Србије“ и посети министра за бригу о селу Милана Кркобабића општини Бач.
Акција ,,500 задруга у 500 села'' подстакла оснивање 804 нвое задруге у Србији. Новина програма су земљорадничке или пољопривредне задруге чија је регистрована делатност бављење сеоским туризмом, земљорадничке или пољопривредне задруге чија је регистрована делатност производња предмета или делатност обављања старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности као и задруге чији су оснивачи припадници осетљивих друштвених група, са регистрованом делатношћу из области земљорадње, пољопривреде, производње предмета, обављања старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности. За ове три врсте задруга предвиђен је износ до 7,5 милиона динара. Старе задруге добијаће бесповратно до 15 милиона динара
У оквиру акције БРИГА О СЕЛИМА СРБИЈЕ, министар за бригу о селу Милан Кркобабић посетио је Бач, пограничну општину у Јужнобачком управном округу. Непосредни повод било је представљање недавно усвојеног „Програма подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга на читавој територији Републике Србије“. -Ова мала погранична општина прави је пример, овде су већ уложена средства у три задруге и све одлично послују. Нови програм помоћи задругама биће објављен крајем марта, пола милијарде динара је на располагању за старе и новоформиране задруге. Задругари спремајте се! - поручио је министар.
Ово је први у низу програма које ће Министарство за бригу о селу спроводити у току 2021. године, а према условима програма и јавног конкурса који ће бити ускоро објављен. Новоформиране земљорадничке и пољопривредне задруге могу да рачунају на максималан износ бесповратних средстава до 7,5 милиона динара по једној задрузи, док ће за старе земљорадничке и пољопривредне задруге бити издвојено до 15 милиона динара по задрузи.
Акција ,,500 задруга у 500 села'' кренула је средином 2017. године. Према извештају Тијане Нешић, сарадника у кабинету министра за бригу о селу, до сада је за три и по године основано 804 нове задруге! До покретања акције, Србија је била држава у којој се годишње гасило по 100 задруга. Ова акција је вратила задружни дух у Србији у живот. До сада је бесповратни новац од 1,7 милијарди динара добило 152 задруге у Србији. То је први пут да држава на овај начин подстиче развој задругарства. Тај новац је допринео бољитку живота и око 6.120 породица у Србији, односно за 30.000 становника. Новина програма су земљорадничке или пољопривредне задруге чија је регистрована делатност бављење сеоским туризмом, земљорадничке или пољопривредне задруге чија је регистрована делатност производња предмета или делатност обављања старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности као и задруге чији су оснивачи припадници осетљивих друштвених група, са регистрованом делатношћу из области земљорадње, пољопривреде, производње предмета, обављања старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности. За ове три врсте задруга предвиђен је износ до 7,5 милиона динара.
Председник општине Стеван Панић изразио је задовољство што је министар посетио општину Бач и изјавио да је пољопривреда значајан фактор за опстанак сеоских средина и да су улагања у задруге драгоцена. Академик Драган Шкорић је рекао да је дошло време да мењамо ствари на селу. “Треба да ставимо и пољопривреду и туризам и природне потенцијале у функцију развоја села Србије“.
Бач, неразвијена, а привлачна општина
Општина по површини припада групи мањих општина у Војводини, јер од 45 општина зауима 27. место са шест насеља. Према подацима пописа становништва из 2002. године општина Бач има укупно 16.268 становника. По попису из 2002. године у општини је било 2.071 становника мање у односу на попис из 1948. године. У општини је у 2007. години било 3.579 укупно запослених, од тога је 2.440 запослених у привредним друштвима, установама, задругама и организацијама, док је 1.140 предузетника, лица која самостално обављају делатност и запослених код њих. Према подацима броја чланова у домаћинствима, у општини Бач доминирају домаћинства са два члана, али и домаћинства са једним чланом у односу на Јужнобачки округ и АП Војводину где доминирају домаћинства са два и четири члана. Бач карактеришу и веома добре и развијене три земљорадничке задруге, које су добиле бесповратну помоћ за развој.
То су месне заједнице: Бач, Бачко Ново Село, Плавна, Вајска, Бођани и Селенча. Бач се налази у источном делу општине, па има више периферни положај. Бачко Ново Село је од Бача удаљено 15 километара, Плавна 11 км, Бођани 15 км, Вајска 12 км, а Селенча пет километара. Западну и југозападну границу општине Бач чини Дунав, и то део између два велика и позната дунавска меандра – даљског и букинског. Ова граница је природна и права географска. Недалеко, скоро наслоњен на тврђаву налази се фрањевачки самостан, коме су темеље поставили припадници витешко - монашког реда темплара, који су се борили у крсташким ратовима (1169). Ту је и познати манастир Бођани.
Некада је Бач био познат под Пољопривредном добру ,,Лабудњача''. Имао је и шећерану. У његовој општини се налази најудубље језеро у Војводини ,,Провала'' код Вајске, значајна ловишта и место које је познато по производњи органске хране Селенча... Основна крактеристика је бављење пољопривредом и „Здраво органик“ са здравом храном, „АгроБачка“ и друге. Оснивач тих компанија је угледни привредник Ђуро Боцка из Селенче.
Бач има огромне неискоришћене потенцијале за убрзани развој. Пловни пут реке Дунав дефинисан је као Паневропски коридор, природна саобраћајница која међусобно повезује 10 европских земаља, а који је интегрални део трансевропске пловне магистрале Рајна-Мајна-Дунав са укупном дужином од 3.505 километара. На Дунаву су позициониране 44 међународне луке, док је на деоници од 508 километара која пролази кроз Републику Србију изграђено девет лучких пристаништа. Просечни период пловности Дунава у Србији је око 302 дана. Иако је коридор VII дефинисан као пловни пут Дунава, све је више присутније мишљење да он обухвата и међународну реку Саву и Тису. Водени саобраћај у општини Бач присутан је преко реке Дунав, која је и поред одличних просторних и хидролошких услова, за сада само недовољно искоришћени потенцијал. Посебно значајно место при одређивању географског положаја општине Бач имају мостови између Бачке Паланке и Илока, те Богојева и Ердута, оспособљени и за међународни теретни саобраћај, а оба у пречнику од двадесетак километара.
Општина Бач има повољан географски положај. Једном страном Општина граничи са Републиком Хрватском, а природну границу чини река Дунав. Кроз Бач пролази и канал који је у саставу хидросистема ДТД. Поред већ наведених предности које представљају добру основу за економски развој ове општине од великог значаја је и релативна близина Новог Сада, као седишта АП Војводине, који је удаљен око 62 километра.
Активнији развој привреде и наутичког туризма на обали Дунава је незамислив без изградње пристанишног комплекса за прихват туристичких и приватних пловила, са свом пратећом инфраструктуром и објектима (савршен локалитет овој намени је Бачко Ново Село). Такође, изградњом трајектног терминала Бучковац (Плавна) - Вуковар, граничног прелаза Вајска према Републици Хрватској речно-скелског типа за водени и друмски саобраћај, допринело би се даљој афирмацији општине Бач.
Општина Бач се по површини територије налази у групи мањих општина у АП Војводини. Простире се на површини од 367 квадратних километара. На супротној обали Дунава налази се територија Хрватске, Вуковарско-сремска жупанија и неколико општина од којих је највећа вуковарска. У околини Бача налазе се заштићени специјални резервати природе, шумски екосистеми, станишта природних реткости, где живе неке глобално угрожене врсте. Овде се налазе и бројни археолошки локалитети који потврђују човеково присуство и коришћење мочварног терена у континуитету од осам милениума. Сачувано архитектонско наслеђе грађено је у распону од 12. од 19. века, под утицајем романике, готике, ренесансе, византијске и исламске уметности, барока, заједно са народним стваралаштвом недвосмислено сведоче о културном диверзитету и прожимању и прављењу копче између култура Балкана и западне Европе. Током 18. века Аустрија је обавила колонизацију становништва, што се јасно одразило и на данашњи састав становништва - објашњава Славица Вујовић, архитекта-конзерватор.
Након састанка министар је са сарадницима обишао задружне капацитете ЗЗ „Бач“, једне од три задруге у овој општини која је добила бесповратна средства из Програма Владе Републике Србије намењеног задругама. Овој задрузи основаној давне 1946. године, која има 78 чланова и чак 350 коопераната, а претежно се бави ратарством додељено је 11,2 милиона динара за добро осмишљен пројекат из области воћарства, набавку 5.500 садница четири сорте трешње и противградне системе заштите за три хектара засада.
Директор задруге Милош Вуковић захвалио је министру на посети и изјавио да им је помоћ веома много значила у преоријентисању пословања да на сопственим засадима обезбеде пристојну зараду, а овај крај је погодан за гајење трешње, што је профитабилније је од гајења других воћних врста. Председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов подсетио је како и са малим површинама преласком на интензивну производњу може да се обезбеди егзистенција за своју породицу. -Струка и наука у функцији модерне производње рецепт су за будућност села Србије – нагласио је Јованов.
Мало место са много метли
Министар за бригу о селу своју посету општини Бач завршио је у селу Селенча, где је посетио сеоски Дом културе. Ово погранично мултиетничко село, великим делом насељено Словацима има 1.223 домаћинства и 2.601 пунолетног становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година. уредно и лепо уређено место понос је Бачке, међутим, ни њега не мимоилази судбина других мањих средина широм Србије – негативни природни прираштај и економска емиграција.
У месту са око 3.000 душа постоји чак 25 фирми за производњу метли од сирка, а за потпуну слику идиле ту су уређени травњаци, крошње пуне воћа, насмејани и вредни мештани, баште са разнобојним цвећем. Од Београда до Селенче има 157 километара, ако се иде из правца Новог Сада и Бачког Петровца, па даље кроз бачку ширину. Раван пут оставља на избор намерницима да ли ће преко Сибаша и Параге или Деспотова и Пивнице. За скоро исто време стиже се до насеља у коме живе Словаци и које је пре неколико година прославило 260 година постојања – датум када је далеке 1758. године потписан уговор о оснивању насеља Словака, који су се из северних делова Угарског царства спуштали јужније војвођанском равницом. Како кажу мештани, лети је село и иначе увек пуно, више него у другим сезонама, јер у завичај стигну они што су претходних деценија отишли из ових крајева. Староседеоци се потруде да угосте не само чланове својих фамилија, него и све друге.
-Словаци су вредни људи и у селу је све под конац. Школа има домара, али не може човек сам у кратком року све да обави па сам замолила неколико бивших ђака за помоћ. Нема ко може да одбије бившу професорку, те смо зачас окречили простор где су наступали фолклор, хор – прича нам председница Савета Месне заједнице и директорка Основне школе „Јан Колар” Катарина Врабчењак,
Тако је било и приликом прве посете министра овом селу. Да се домаћински опходе и други Селенчани према свом месту потврђује табла на улазу која обележава равничарско село. Исписана двојезично, на српском и мађарском, украшена је цвећем. У селу, али и око села увек шетају јата малих морки, ћурића и пилића; гегајући за мамама нису обраћала пажњу што су непознати стигли у њихов крај. Док се главном улицом чији је назив Маршала Тита даље стиже до центра села, где год се погледа нижу се оживљене слике какве су некада исцртане на романтичним разгледницама: зелени уредно подшишани травњаци, разнобојно цвеће, куће са свеже окреченим фасадама, крошње воћки пуне плодова, клупе испред капија на којима се предвече одмара.
Историјски трагови живота на овим просторима претичу Мохачку битку 1526. године у претходне векове. Ипак, први тргови данашњег уређеног села су с краја 18. века. Како су забележили хроничари у години када је потписан уговор о оснивању, у матичне књиге рођених уписана су имена деветоро новорођенчади. Према последњем попису из 2011. године било је 2.996 становника од којих је више од 90 процената словачке националности.
Спасавање села - спасавање Србије
Међутим, место не мимоилази судбина других мањих средина широм Србије – негативни природни прираштај и економска емиграција. У Србији има 4.709 насељених места. По Уставу немамо ниједно село, већ само насељена места. Чак у 86 одсто опада број становника. Нестаје свако четврто село. У 2.000 села нема поште. У 1.000 села нема продавнице, а 500 села нема ни сређеног пута. Село је било деценијама запостављено. Укупно има око 200.000 празних кућа. Просек старости у селима је 61 година... Са селима нестаје и Србија. Зато спасавање села, представља и спасавање Србије.
Млади због студирања, а средовечни трбухом за крухом одлазе на привремени рад у Словачку, раније Италију, и све ређе се враћају у родни крај. -Сваке школске године двоје деце родитељи испишу, јер се одсељавају. Школа је једна од 17 у Србији у којој се настава одвија на словачком језику, и још неколико језика, и броји 215 ђака - каже Катарина Врабчењак.
Становништво се бави пољопривредом, а куриозитет је да у селу има 25 фирми за производњу метли од сирка! Зато нема куће која не узгаја ову врсту траве коју потом откупљују прерађивачи и произвођачи метли. Сезона бербе је у августу. Још у време велике Југославије Селенча је била рекордер по производњи метли. Ужурбане домаћице у широкој сукњи рећи ће вам да се у Селенчи и у највећим пословима, никада не пропушта – ручак! То је нешто што не може да се види. То мора да се проба. Поготово недељни ручак уз резанца с маком.
Током 19. века царски геометри су одређивали будући изглед улица, главних и споредних, обележавали парцеле за куће, дворишта, задње баште, локације у центру насеља за цркве, друге јавне објекте.Тако је било и у Селенчи. Сокаци су морали да се укрштају под правим углом па су тако настајали блокови од по 12 кућа. Главна улица данас носи назив Маршала Тита док се некад називала: Глава Предња, Широка и Велика.
Постоје различита тумачења самог назива: по једном топоним је изведен од словенске речи мало село, сеоце, док по другима од речи која означава место где се сели – селиште.
