Стефан Ракоњац
Као у свим областима друштвеног живота и у запошљавању је дошло до великог суноврата у задње три деценије. И то из антологијског стања сигурног радног места и «нико не може тако мало да ме плати колико ја мало могу да радим», а да не помињемо ону о «радио не радио – свира ти радио».
Док је «Шамот» запошљавао 3.500 радника, ФЕП 2.300, «Буковичка бања» 2.100, «Венчац» 550... радио је био чудо технике, а примат је крајем 60-их и почетком 70-их година преузела телевизија. Током тих 70-их и 80-их година радничка класа је возила новог «фићу» или стојадина», на кредит од пет до десет година, а летовање у Чању и другим местима на Јадрану било је нешто подразумевано.
Половином 80-их година, кад су шамотери имали веће плате од колубараца, у општини Аранђеловац било је 12.500 запослених у привреди и 2.500 у друштвеним делатностима. Општина Аранђеловац имала је око 44 хиљаде становника. Сад је у аранђеловачкој општини 48.000 становника (дакле, 4.000 више), а запослених је укупно око 11.000. Дакле, имамо 4.000 становника више, а 4.000 запослених мање, тако да смо после 35 година, нажалост, у систуацији да нам је сваки шести становник постао нови социјални случај.
Многи су остали без посла, па нису успели нигде да пронађу ухлебљење. Многи су овде дошли тражећи спас за своје породице и себе из ратних подручја у Хрватској, Босни и Херцеговини и са Косова и Метохије. Старији су овде остали, а млади, како новопридошли, тако и они овде рођени, отишли су у иностранство у потрази за већим зарадама. Тако смо и дошли до разматрања реалности статистичких показатеља.
На наредном графикону види се упоредни однос регистрованих незапослених Аранђеловчана према полу. Када погледамо однос незапослених жена и мушкараца, очигледно је знатно већи број незапослених жена у све три посматране године. Такође, уочава се тренд смањења незапослености, односно смањења регистрованих појединаца у категорији незапослених. Наиме, сви они који нису добили посао у ранијим годинама, па више нису у евиденцији Националне службе запошљавања, за државу формално и нису «незапослени».
Статистика наша дика што пожелиш то наслика (Извор: Републички завод за статистику)
Од укупног броја незапослених 16 одсто су у категорији младих. То је и највећи проблем, јер управо младе очекује брачни и породични живот – ЛГБТ не бих да помињем, а биће и окосница будућег развоја Аранђеловца и обезбеђивати новац за исплату пензија. Највећи проблем младих који траже посао је то што послодавци готово по правилу траже раднике са искуством, а млади са друге стране једноставно нису имали времена и начина да га стекну, јер на берзу рада неретко долазе одмах после завршетка школовања.
У веома незавидном положају су незапослени старији од 55 година, којих је 25 процената, јер је јавна тајна да послодавци веома ретко запошљавају људе преко 55 година. Овим никако не желимо да умањимо незавидан положај незапослених радника средњих година којих је 59 посто у односу на укупан број незапослених.
Када незапослене према старосним групама разврстамо и према полу, долазимо до тога да је 17 одсто незапослених жена младо, 62 посто од 30 до 54 године старости, а 22 одсто су жене зрелије доби. Код младћа ситуација је слична (17 одсто), док је више старијих од 55 година (31 посто), а мањи је постотак незапослених од 30 до 54 године (54 одсто), у односу на жене истих година.
Према подацима које је наша редакција добила од Националне службе за запошљавање у новембру ове године, било је 3.499 незапослених лица од чега 2.177 жена. Просечна старост незапосленог лица у Аранђеловцу је 44,33 године, а просечна дужина тражења посла је 63,47 месеци, односно више од пет година. Дакле, у односу на прошлу ове године је дошло до смањења укупног броја незапослених за 361 незапосленог.
Што се тиче тренутне стручне спреме незапослених лица, ситуација је следећа: са првим степеном стручне спреме незапослено је 955 људи, са другим 146, трећим 802, са четвртим степеном стручне спреме 1.154 лица, са петим 99, са 6.1 степеном незапослено је 102 грађанина, а са 6.2 81 суграђанин. Са 7.1 степеном стручне спреме има 160 незапослених, док према доступним подацима нема незапослених лица са 7.2 и осмим степеном стручне спреме (специјалистичке, мастер/магистарске и докторске студије).
Верица Јовановић годинама у узалудној потрази за послом
Уместо нашег било каквог закључка најречитије говори искуство наше суграђанке Верица Јовановић (1959), која је провела радни век као хигијеничарка у више предузећа и банака, стекла 30 година радног стажа, а онда је остала без посла и без услова за пензију. Покушала да се бави шнајдерским занатом, али се то изјаловило, па је сад у евиденцији Националне службе запошљавања у Аранђеловцу.
-Кад тражим посао добијем љубазан одговор да траже млађе кандидате. Где год да се појавим, добијем исти одговор. Живим са супругом који је такође тренутно незапослен, а што је најгоре и даље враћам кредит који сам узела још док сам била у радном односу. Имамо и здравствених проблема, тако да је ситуација веома тешка. Да нам није синовљеве помоћи, не знам како бисмо скрпили крај с крајем. Дочекали смо да зависимо од помоћи сопственог детета, а то је за сваког родитеља веома непријатно – рекла је за портал «еСтварност» Верица Јовановић.