Пише: Ружа Николић
Приредила: Љ. Стојановић
Маса S-115 која се користила у «Електропорцелану» 60-тих и 70-тих година прошлог века је, у ствари, синтетички стеатит који не садржи талк, а који сам, као што сам писала раније у «еСтварности», заштитила као свој иновативни светски производ.
Његов хемијски састав је сасвим близу саставу најквалитетнијих комерцијалних стеатитних производа. А зашто не талк? Зато што је због своје листасте структуре склон дефектима у производњи, па је и добар део стручне литературе о талковском стеатиту посвећен управо тим манама.
На бази масе S-115 производња влажног пресовања са око 15 одсто влаге добро је напредовалау «Електропорцелану». Морам да цитирам изјаву немачког колеге, машинског инжењера, Ролфа Шубарта из фирме ДОРСТ: „Био сам у свим фабрикама стеатита и нигде нисам видео тако добру масу за влажно пресовање. Вашој маси је довољан само један „штанц“ (притисак), а другима два до три пута да се формира производ. Са вашом масом могуће је аутоматско пресовање“, изјавио је Дорф. Осим тога, добра особина наше масе било је њено укупно скупљање, свега 12 одсто, што је обезбеђивало добру прецизност производа.
Чишћење стеатитних производа стварало је и нешто прашине, тако да је у фабрици направљен посебан део одељења за њено усисавање, јер је садржала добрим делом отровни баријум-карбонат. Хигијенски и безбедносни услови су били обезбеђени технолошким прописима који су дати стручњацима, тако да се поступало према њима.
На бази масе S-115 разрадила сам и технолошки поступак ливења у гипсане форме додавањем електролита.
Од исте масе, коришћењем вакуум-пресе (екструзијом) произвођени су профили од три до 50 милиметара. У стручној литератури пише да се комад при вертикалном извлачењу откида на 16-18 центиметара у случају талковских маса, а наша маса, која није била талковска, откидала се на читав метар због добре пластичности.
Прозводи добијени на бази S-115 пекли су се на СК 12 ( око 1350 степени). После печења шкарт није био већи од 12 одсто.
Све до краја 1976. године стеатитна маса S-115 је успешно коришћена у «Електропорцелану» искључиво на бази домаћих сировина, а потом су дошла нека друга времена...
(Наставиће се)