Мирослав Буца Живановић
Живорад Тодоровић прошао школу добровољног рада и агит-пропа градећи пругу Шамац-Сарајево 1947. године. Због мајке Софије приженио младу, да би она убрзо покупила прње и заувек нестала из његовог живота. Први цртани стрип у Србији после рата - Мита потписао самозванац Жика Стрип, частећи себе надимком по коме га препознају и данас помињу.

Мада је тешко напабирчити детаљнији хронолошки редослед послератног живота Живорада Тодоровића, најважнији догађаји из његове бурне биографије су се ређали следећим током. По завршетку Другог светског рата Живорад се са својом јединицом, окићен ореолом ратника најсуровијег -Сремског фронта и ослободиоца Загреба, вратио у Крушевац, где је демобилисан. Жељан престонице, долази у Београд.

Пруга отргла Живорада од београдске калдрме

Таман је почео Живорад да шири круг познаника, зачет пре рата, пробудила му се жеља за новом авантуром, која га је највећим делом 1947. године отргла од београдске калдрме. Живорад се, прегуравши 22. годину, нашао међу добровољним бригадирима чувене радне акције - изградња пруге Шамац-Сарајево.1 После ударничког рада, хвалио се: „Имао сам тада велику физичку кондицију. За мене је акција била једна врста тренинга(...) Када је пруга била завршена, приређивала се прослава. Ја сам се нашао у Сарајеву са групом београдских сликара, углавном студената. Спремали смо известан број макета и паноа о резултатима радне акције. Међу сликарима је било неколико познатијих: Бане Богојевић, Кажић, Аца Јовановић, Сергије Јовановић и други. Радили смо неколико ноћи и дана без престанка...“.2 Улазећи у најужи тим за сумирање резултата омладинске радне акције, Тодоровића прикључе механизму рада агит-проповаца комунистичког миљеа. Тих дана се пред њим отворио нови свет. Улазио је у суштину начина функционисања нове власти на „периферним“ догађајима и како се заузимају боље позиције на кадровско-политичкој лествици. Почела је борба у њему, ком царству да се приволи. Да ли новим слатким изазовима за ново обећавајуће друштво или за боемско-коцкарску филозофију живота.

Осећајући да јој се ближи крај, Софија Тодоровић, мајка Живорадова, на све начине покушава да измоли најмлађег сина, да се, попут многих врсника, ожени и стекне породицу. Не кријући да је мајку изузетно волео Жика је, пре него што је пала у кревет, послуша и доведе младу код ње. Испуни мајци последњу жељу.

Окорели нежења - ипак био жењен

Нада Тодоровић Савовић3, синовица Живорада Тодоровића, у разговору са аутором текста по први пут обелодањује широј јавност непознати податак да је њен стриц Жика Стрип (који је у боемским круговима важио као окорели нежења) заправо био жењен. Према причи њених родитеља било је то негде 1951-52. године. Млада (чијег се имена не сећа) је дошла за њеног стрица у кућу Илије Тодоровића. Ту су живели непуну годину дана. Из непознатих разлога, њена несуђена стрина се једнога дана покупила и вратила својим родитељима. Више није долазила, нити су је помињали у породици Тодоровића. Међутим, веза Живорада са својом младом, оставила је последицу. Касније се сазнало да је плод њихове краткотрајне љубави било мушко дете. У то су се уверили и родитељи Наде, који су јој причали да је Жикин син Зоран долазио код њих у госте. Једино што га је интересовало и о чему је питао укућане била је слика-аутопортрет Жике Стрипа (уље на платну) коју је јој стриц поклонио 1966. године. Вероватно му је била намера да аутопортрет пређе у његово власништво. Пошто Нада није била присутна приликом Зоранове посете, укућани нису удовољили његовој жељи и он се вратио празних руку. Нада је схватила да Зорана не интересује његова родбина и да је имао других намера. Њен брат од стрица није се више појављивао.

Тражећи своје место под сунцем, Жика Стрип је лутао кроз живот ослушкујући и проверавајући своје таленте. Испоставиће се да је у послератном Београду био међу првим боксерима, зачетницима забавне и џез музике, цртачима и писцима стрипа, без чијег доприноса се не може замислити истријат послератне девете уметности.

Истраживању историје југословенског и српског цртаног стрипа, у оквиру пројекта Растко, највише су допринели аутори Здравко Зупан4 и Слободан Ивков5..

Локомотивом ушетао у српски стрип

Шест година после Другог светског рата (1951.) на страницама часописа за железничаре Локомотива4 појавио цртани стрип Мита, који су потписивали коаутори Жика Стрип (цртежи) и Влада Лазаревић (текст). За сада никоме није пошло за руком да нађе старије остварење девете уметности. Тако се Мита може сматрати првим стрипом послератне Србије. Истовремено је ова година била крај правом имену Живорада и почетак нове ере самозванца Жике Стрипа. Заљубљеници стрипа из тог времена, тврде на мрежама, да имају 20-так наставака Мите, којем је физиономију поклонио главом и брадом Жика Стрип. Када се ово зна, поставља се питање: Како је могуће да се ова чињеница нигде не помиње у пројектима Растко који претендују да буду поуздано штиво историје стрипа у Југославији и Србији?
Истине ради Здравко Зупан у књизи Стрип у Србији 1955-1972. одмах после садржаја и увода пише да су троје стрипера (Драги Недељковић, Роксанда Милутиновић и Вујица Ристић) покренули ревију Метеор 1948. године.

Заборављен зачетник стрипа у Србији

„Наредне године Живојин Жика Тодоровић, познатији као Жика Стрип, заједно са Маром Ратић издаје свеску свог научно-фантастичног стрипа „Диригована планета“, „фантастичан стрип о вештачком сателиту“. Исти тандем покренуће крајем 1960. године забавник „Ракета“ и успети да изда пет бројева. У свим бројевима као издавач потписан је „Зенит“ из Суботице, изузев четвртог у коме су као издавачи назначени аутори. Тодоровић се обично потписивао псеудонимима Zyke Stryp, Ж. Стрип, Страјп Жајк, Жика Стрип и Zike Stryp.“ Следи препричавање шта су о Жики Стрипу писали (говорили) и како су га ословљавали писци, песници, новинари који су виђани са њим у друштву.

За озбиљан истраживачки рад, какав пледира да буде Зупанова књига, несхватљиво је да (пре свега) није наведено тачно име првог српског стрип аниматора Живорада Тодоровића (1925-1969) и година рођења, односно смрти. Неискоришћена прилика се у наставку текста претворила у низ промашаја. Пре свега Зупан ни једном речју не помиње да је Живорад заправо био коаутор првог српског стрипа у „железничком илустрованом листу“ Локомотива 1951. године, према сценарију Владе Лазаревића. Остало је појашњење и правог имена сараднице Тодоровићеве Маре Ратић, која је заправо Марија.

ФУСНОТЕ:
1Омладинска радна акција, градња пруге Шамац-Сарајево (од 1.4-15.11.1947.године); Википедиа.
2Покераши, Жак Себастијан, 1968, стране 15 - 17.
3Аудио запис разговора са Надом Тодоровић и њеним супругом Душаном Савовићем, 15. април 2024.
4 Здравко Зупан, Историја стрипа у Југославији 1939-1941 и Стрип у Србији 1955-1972 .
5 Слободан Ивков, Мала историја Српског стрипа.