ДТ
Пошумљавање голети на подручју Газдинске јединице „Букуља“ није обављено ни на двадесетом делу планиране површине, од 2000. године до данас.
После вишегодишњих покушаја да дођемо у посед кључног документа за газдовање шумама на подручју аранђеловачке општине (Газдинска јединица „Букуља“) од Привредног друштва за газдовање шумама „Србијашуме“ ДОО Београд добили смо дуго очекивани одговор, са документима у прилогу.
Из одговора сазнајемо да је у минулих четврт века засађено свега 3750 садница сладуна (врста храста) на подручју Газдинске јединице „Букуља“, која обухвата подручје општине Аранђеловац. Те саднице расту на површини од једног и по хектара, а на преосталих 38,58 ха није засађена ни једна садница. Наводно, „пошумљавање није извршено, јер су објекти били углавном предмет реституције“.
Одговор Привредног друштва за газдовање шумама „Србијашуме“ ДОО Београд, од 9. октобра 2026. године
Кључни документ за управљање целокупним шумским фондом на подручју аранђеловачке општине (делимично обухвата и делове тополске општине) је „Основа газдовања за ГЈ „Букуља“ (2020-2029)“. Овде објављујемо документ у два дела: текстуални (186 страна) и табеларни (539 страна).
Забрињавају реченице из текстуалног дела документа: „Напред изнете констатације указују на потребу промене односа према шумама ове газдинске јединице у наредном периоду, односно потребу интензивирања свих радова којима ће се обезбедити даља биолошка стабилност читавог комплекса“ (стр. 58), као и следећа констатација: „Интензитет сече на нивоу целе газдинске јединице износи 12,5 одсто у односу на запремину и 46.9 одсто у односу на десетогодишњи запремински прираст што се може оценити као повећан захват сечама у укупни дрви фонд ове газдинске јединице“ (стр. 78.
Основа газдовања шумама за ГЈ „Букуља“ (2020-2029) – текстуални део, од 2019. године
Основа газдовања шумама за ГЈ „Букуља“ (2020-2029) – табеларни део, од 2019. године
Детаљно побројани сви елементи битни за стање шумског фонда на подручју аранђеловачке општине занимљиви су како за стручњаке у области шумарства, хидрологије, екологије, урбанизма и туризма тако и за све учеснике у друштвеном животу наше општине, од чланова разних удружења грађана и покрета (Покрета горана, који су за време социјализма пошумили хиљаде хектара голети, не само у нашем крају – више нема) до општинских одборника и будуће локалне власти.
Требало би искористити и присуство Николе Обрадовића, још увек важећег председника СО Аранђеловац, који је неколико година примао плату у крагујевачком газдинству, па га приупитати шта је учинио да спречи повећану сечу шума у претходном периоду. Ваљда ће рећи нешто смисленије него кад је у скупштинској сали коментарисао прекорачену примену силу од стране полиције, против студената и грађана на протестима, као полиција је поступала "боли глава".
Кад већ поменусмо одборнике (мислећи на одборнике Студентске листе у локалном парлaманету) присетисмо се и Милана Живковића, делегата Већа месних заједница СО Аранђеловац и председника Покрета за заштиту људских права, који се борио за свако дрво и утврђивање одговорности за све који су се бавили бесправном сечом. Није му било тешко да на скупштинску говорницу стави и пањ са лажним отиском шумарског чекића ЧШ – 318, за који је утврдио да већ десет година није био званично задужен ни један шумар. Препоручујемо Вам да пажљиво прочитате следећи текст у листу „Буковичка бања“, који је од 1985-1990. уређивао данашњи главни уредник Портала Е СТВАРНОСТ и потписник овог прилога:
Текст новинарке Радмиле Миловановић, објављен у листу „Буковичка бања“ 26. јуна 1989. године
Бивши машиновођа на „ћири“, који је до 1984. године саобраћао на релацији Младеновац-Аранђеловац-Лајковац, Милан Живковић је крајем 80-их и током 90-их показао велику храброст у откривању корупције и корупционаша у аранђеловачкој општини. Као до скоро у Србији и тада је полиција била више на страни криминалаца, него ли оних који указују на криминал, па је од стране припадника народне милиције у својој кући добијао и батине, Криминалци су организовали и бацање бомбе на његову кућу, у близини ИНО-а. Починиоци и њихови налогодавци ни до данас нису пронађени.
Текст новинарке Јелице Тодоров, објављен у часопису „Стварност“, фебруара 1991. године.
Милан Живковић је уписан у хронику Аранђеловца као најхрабрији делегат овдашње скупштине у њеној историји. Очекујући да ће и у вароши под Букуљом ускоро да профункционишу државне институције у корист закона и народа сазнаћемо и да ли је сва сеча шума била у складу са прописима (поготово на Венчацу, ради проширивања каменолома), зашто су голети остале без младих садница, ко је и под којим условима „купио“ техничко дрво од Газдинске јединице „Букуља“? Зуцка се да су стогодишњи храстови и букови трупци, како са Букуље, тако и са Рудника и других планина Србије, током СНС-аутократије завршили у Кини, према тајном уговору који је закључила Влада Србије?
Иначе, познат је и благодаран утицај шума на фотосинтезу (производњу кисеоника и уништавање угљен-диоксида) тако да смо званично бар сазнали један од разлога лошег квалитета ваздуха на подручју Аранђеловца у минулим година. Раније поднета кривична пријава Удружења „Павле Бакић“ због загађивања и лошег квалитета ваздуха биће допуњена и документима „Србијашума“, као очигледан доказ недомаћинског и противзаконитог поступања надлежних органа и ко зна којих све појединаца који су учестовали у повећаној сечи шума у претходном периоду.
После конституисања новог скупштинског сазива Народне скупштине Републике Србије, 17. новембра, очекујемо да ћемо сазнати и који су природни ресурси. под велом тајне, уништени на штету грађана Србије.Какав ли ће тек документ о стању шума на подручју аранђеловачке општине написати представници студентске листе када 2029. године истекне постојећа „Основа газдовања шумама за ГЈ „Букуља“ (2020-2029)“?
Верујемо да ће нови скупштински сазив укинути и садашња приватна предузећа, попут „Србијашума“ и вратити облик организовања – јавно предузеће – који је постајао и до пре неколико година.