ДТ
Аутор оригиналне идеје о студентској прелазној влади био је и једини декан (Машинског факултета у Крагујевцу) који је подржао студентске протесте 1992. године.

У листу „Данас“ 15. јануара је објављен текст професора Бабића с насловом „Студентска прелазна влада је лек за Србију“, који можете прочитати на линку:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/studentska-prelazna-vlada-je-lek-za-srbiju/

После великог интересовања пратилаца нашег фејсбук-профила, на коме смо пренели текст из „Данаса“, замолили смо професора Бабића за одговоре на пет питања. Тражене одговоре брзо смо добили, на чему захваљујемо професору Бабићу, којег памтимо из заједничког политичког ангажовања током 90-их година као часног, стручног, вредног и човека посвећеног бољим данима Србије.

Иначе, проф. др Милун Ј. Бабић је дипломирани инжењер машинства. Докторирао је на Машинском факултету у Београду са непуних тридесет година. Редовни је члан Академије инжењерских наука Србије. Био је декан Машинског факултета у Крагујевцу, министар за технолошки развој привреде, председник Научног одбора за интергрална и интердисциплинарна истраживања у енергетици и енергетској ефикасносности при Министарству науке и технолошког развоја, итд. Успешно са бави енергетском ефикасносношћу, екологијом и енергетским експертским системима, као и хидропреносницима снаге, енергетским машинама, енергетском опремом, процесном техником и процесном аутоматиком. Публиковао је 987 научних радова, 12 монографија и 4 уџбеника. Аутор је 8 патената и 81 техничког решења, а руководио је са 97 научних и R&D пројеката регионалног, националног и међународног карактера. Број цитата његових радова износи преко 2000. Ментор је 12 докторских дисертација и великог броја магистарских и мастер/дипломских радова. Био је у више студијских посета на универзитетима у свету. Уредник је и стални рецензент у неколико домаћих међународних научних часописа, и председник програмско-организационих одбора међународних научно-стручних скупова. Председник је Скупштине Савеза енергетичара. Добитник је многих признања за научно-истраживачке доприносе. Међу њима и награде “Никола Тесла”. 

Ваш текст "Студентска прелазна влада је лек за Србију" изазвао је заслужену пажњу јавности. Шта Вас је мотивисало да то напишете?

Мотивисала ме је побуна младића и девојка, наших студента и ђака, који више нису могли да подносе “витоперење” рада државних институција до нивоа који је постао сметња функционисању друштва, и њихово неслагање са поступцима којима власти желе да претворе друштвену заједницу у скупину сличну оној у живинарској фарми, у којој “узгаивачи” иду „само напред“ са торбицама, ћукају “пили, пили” и бацају пред “перад” по које зрно жита, док их она следи “кљуцајући”, и у жељи да напуне стомаке “не стиже” да разазна где је и куда их “храниоци” воде. И не само то – студентима и ђацима је постало очигледно да се у току тог процеса “храњења” масовно краде и пљачка заједничка имовина, док задовољне “газде” нон-стоп из забаве организују “борбе полугладних и очерупаних петлова”, кладе се и славе “своје историјске развојне резултате”.

Очекујете ли подршку од студената за Ваш предлог?

Није овде у питању њихова подршка. Мени је био циљ да подржим студенте у њиховим напорима да истерају на чистац све незаконите и корупционашке послове власти који су довели до обрушавања надстрешнице на новосадској аутобуској станици и погибије петнаест људи. Мислим да би било од велике важности да сваки грађанин јавно и изласком на улице, на миран начин, подржи студентске захтеве и не дозволи да се незаконито понашање власти настави.
У току моје универзитетске праксе има много примера великих постигнућа мојих студената које су они тимским радом остварили у току студија, међу којима и деветнаест предузећа која су формирали, а која сва са успехом и сада раде. Сви наши млади имају велика, снажна, крила и оштре истраживачко-стваралачке очњаке, а задатак нас старијих је да их упутимо где се налазе топли ваздушни вртлози и покажемо им како могу уз њихову помоћ да се уздигну високо у небо.

Да ли ћете предложити Народној скупштини Републике Србије изјашњавање о могућем формирању студентске прелазне владе?

Ја сам то учинио својим личним ставом који је објавио наш еминентни дневник “Данас”, коме би требало доделити највеће државно признање за професионално новинарство, а свим бившим и садашњим главним и одговорним уредницима тога листа, који постоји од 1997. године, националне пензије као истакнутим борцима за велике доприносе новинарству. А ево то чиним и додатним аргументима који су проистекли из моје жеље да одговорим на Ваша занимљива питања.

Очекујете ли да ће грађански протести моћи Ваш предлог да учине остварљивим?

Без обзира колико ће се и како актуелне власти опирати и мигољити, прелазна влада у овом или оном облику би за њих била најбезболнији и најчаснији излаз из кризе у коју су увеле Србију. А мислим да би студентска прелазна влада била најприхватљивија за све наше грађане, јер они због тога што су их “многе змије до сада уједале” тешко могу било коме другом да поверују.

Можете ли да замислите како ће се одвијати политичке прилике у Србији током ове године?

У претходних петнаестак година власти су направиле велике поделе у српском друштвеном ткиву: на “богате” и “сиромашне” пензионере, на “антирусе” и “русофиле”, на “браниоце КиМ” и “албанофиле”, на “антидржавне” и “патриотске” медије”, на “наше” и “њихове”, на привилеговане брзо-дипломаше и игнорисане нормално школоване стручњаке, на бројну скупину “способних” ЕУР милијардера/милионера и више милиона сиромашних грађана итд. Актуелни друштвено-политички амбијент личи на велику рушевину. За њено рашчишћавање и довођење у нормалност биће потребно доста времена. Само се не сме допустити да се и у новим властима појаве нови “ја-па-ја-јци” и “Лажни цареви Шћепани Мали”. Јер су такви носиоци власти увек били погубни за развој Србије.