ДТ
Поводом тражења информација од јавног значаја о боравку Бојана Радовића, председника општине Аранђеловац, у Пионирском парку (од марта ове године познатијем као Ћациленду) 10. или 11. марта (о чему је било објава на друштвеним мрежама, са све фотографијама са лица места) добили смо одговор од Општинске управе да „не поседују тражене информације“.

Када су новинари нашег портала дошли у посед објава са друштвених мрежа о посети или боравку Бојана Радовића, председника општине Аранђеловац, са још неколико лица у Ћациленду четири-пет дана пре великог протестног скупа у Београду, одржаном на позив студената 15. марта, послали смо Управи Општине Аранђеловац следећи мејл:

Тражење информација од јавног значаја од Управе Општине Аранђеловац 11. марта 2025. године

Од Општине Аранђеловац добили смо следећи одговор:

Одговор Управе Општине Аранђеловац, од 26. марта 2025. године

На збору грађана Аранђеловца, који је одржан 28. марта на Тргу слободе, око 200 присутних грађана били су у прилици да чују имена десетак Аранђеловчана који су били у београдском Ћациленду (који ће по „популарности“ вероватно надмашити „Кућу цвећа“). Најпре је поменут Бојан Радовић, председник овдашње општине, уз напомену Ивана Радовића да ће списак Аранђеловчана из Ћациленда бити на наредним зборовима грађана и допуњен.

После обелодањивања имена Аранђеловчана из Ћациленда узбуркали су се духови међу житељима вароши под Букуљом. Традиционално инертна чаршија за сва збивања, почела је да се буди. Прозвани су на друштвеним групама почели да најављују тужбе због изношења неистина, а и присутни на збору су почели да добијају упозорења због тога што су уопште били и присутни на том скупу.

Очигледно, лахори демократије у чаршији, несвиклој на цивилизовано сучељавање аргумената, отварају нове странице друштвеног живота. Грађани Аранђеловца су прихватили позив студената о организовању зборова. Први кораци су начињени, а какав ће бити „ход по демократским мукама“ до цивилизованог дијалога и праведног друштва сазнаћемо у будућим данима.

Јуче су студенти, матуранти и још по неки старији Аранђеловчани претабанали 38 км од Аранђеловца, преко Буковика, Даросаве, Раниловића и Мисаче до вароши под Букуљом, носећи искру слободе и ослобађања од страха. Гледајући озарена лица више од стотину двадесетогодишњака, који су радошћу и игром призивали васпостављање врлина, морала и етике у нашем друштву, у Раниловићу се десила и једна илустративна слика наше стварности.

Наиме, док су учесници слободарског ходољубља жуљевитим ногама табанали од Жутог оглавка према центру Раниловића, истим тим путем прохујало је кроз центар села двадесетак „поршеа“, који су од „Шумадијског кутка“ грабили ка Београду. А нама рекоше Ранилци да је вреднији један жуљ ове наше деце од свих ових „поршеа“ који овуда прођоше. Лепо речено, само још то и народ да схвати, из дубине душе осети и од срца прихвати.