Љ. Стојановић
Веома нас је обрадовало када смо у суботу, 24. јуна, затекли испред Мале галерије у Аранђеловцу мноштво људи, који су дошли на отварање изложбе акварела Марте Обрадовић и слика на свили њене ћерке Лидије Обрадовић.
Посебно због тога што су, као по правилу, ликовне изложбе мало посећене, о чему смо више пута писали, али нас је ова изложба на нашу радост демантовала.
Истина, за то има и разлога, јер је Марта Обрадовић, као наставница ликовног, сада у пензији, стекла наклоност својих колега и ђака који су дошли њој у част, да заједно поделе радост што у својој 84. години има елана да и даље слика, излаже, али и да буде подршка ћерки, која се, иако физиотерапеут по струци, упутила у лепоту сликања на свили. Уз то, не треба заборавити да је Марта била један од оснивача Удружења ликовних уметника Аранђеловца, које ове године слави 45 година непрекидног постојања и рада.
Фото: из каталога Удружења ликовних уметника Аранђеловца
Марта је одувек сликала пејзаже и мртву природу и ретко је експериментисала са неким другим мотивима или ликовним средствима. Зато, када се каже Марта, асоцијација вас увек одвуче у расплинуте лазуре водених боја на папиру, где нема јасних граница и чврстих подела на планове, иако је све ту, али у меким и пастелним тоновима и прелазима, са измаглицом која натапа мотив слике. А они су често сећања на родну Пећ и околину и прелепе пределе које је као најлепше успомене понела са собом.
Пејзажи су Мартина слабост и вечита инспирација и она је ту најбоља, мада се на неким сликама појављује и људска фигура и сликање уљаним бојама. Иако је то сасвим друга техника, која у принципу захтева чвршћу форму, она и ту не може да побегне од себе, па примењује акварелски принцип, додуше са мање лазурности, светлости и прозрачности, а више са чвршћом композицијом и гушћом бојом, што је, такође, разумљиво.
фот лидија
Лидија Обрадовић је изложила „траке“ сликане на свили, техници старој хиљадама година, а мотиви су јој цвеће. Њен колорит се креће у бојама природе и композицијски су врло лепо решени. Не може се избећи утисак да је сликарски таленат наследила од мајке, па чак и у неким пасажима и начин њеног ликовног рукописа, мада су њене слике на свили чвршће у композицијском смислу, а прелепе у колориту и односима боја. Да је била у ситуацији да „рашири“ своју свилу, добила би уникатне употребне комаде примењене уметности, који би могли да красе сваки дом.
Фото: из каталога Удружења ликовних уметника Аранђеловца
Изложбу, која носи назив „Покажи љубав кроз облик и боју“, отворила је Весна Мијатовић. Она је само у пар реченица нагласила тежњу ка љубави и хармонији које објашњавају дела ове две уметнице, а посетиоци све то могу да виде до 6. јула.
Иначе, и ова изложба је претходно прошла кроз „филтер“ Уметничког савета Галерије Удружења ликовних уметника Аранђеловца, који сачињавају: проф. Момир Кнежевић, академски сликар, члан УЛУС-а, проф. Жарко Вучковић, академски сликар, члан УЛУС-а, Миодраг Зубац, сликар, члан УЛУС-а, Мирослав Предојевић, мајстор фотографије ФСЈ, члан УЛУПУДС-а и Зоран Бановић, сликар и ликовни педагог, члан УЛУА.