Љ. Стојановић
Традиционална књижевна награда „Данко Поповић“ за 2021. годину, коју додељује Народни музеј у Аранђеловцу, припала је Александру Гаталици за роман "Двадест пети сат", у издању «Службеног гласника» Београд.
Осим награђеног дела, жири у саставу Петар Пијановић (председник), Јана Алексић и Никола Маринковић (чланови) уврстио је у најужи избор и књиге Ружа под ледом Мирка Демића («Просвјета», Загреб) и Омама Слободана Владушића («Лагуна», Београд).
Према мишљењу жирија, у остварењу Двадесет пети сат, Гаталица је „уверљиво, живописно али и провокативно упризорио емигрантско искуство српских интелектуалаца након Другог светског рата. Преплитањем историјских чињеница са чистом романескном фикцијом, представљен је живот наших писаца, стваралаца, културних прегалаца, истакнутих државних и војних службеника који су након Другог светског рата били присиљени да напусте земљу или трајно остану изван њених граница. Судбина јунака, неких од најрепрезентативнијих представника српске поратне емиграције, Попут Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Владимира Велмар-Јанковића, Миодрага Ал. Пурковића, Миодрага Стајића, Драгољуба Зире Павловића и др. бивају укрштене у носталгичној изградњи паралелног света –Београда двадесет петог сата, као велике метафоре недостајуће културе сећања.
Ова угледна књижевна награда „Данко Поповић“ биће свечано уручена Александу Гаталици 31. августа у Народном музеју у Аранђеловцу.
За оне који не знају, Слободан Данко Поповић је рођен у Аранђеловцу 1928. године, где је у својој кући под Букуљом написао многе своје приповетке, тв драме и романе, међу којима је Књига о Милутину постала култно дело српске књижевности. По изласку из штампе 1985. проглашено је за националистичко, иако је у суштини антиратни роман и прича о српском сељаку у време крупних историјских збивања.
Након његове смрти 7. августа 2009. у дворишту његове куће одржавају се сусрети писаца „Под Данковом липом“, недалеко од његовог гроба у порти Буковичке цркве. Ту су, на дан његове сахране 11. августа, опело служили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и шумадијски епископ Јован.