Љ. Стојановић
Председник «Заветника» у Аранђеловцу, др Зоран Зечевић, изашао на позорницу сцене у парку Буковичке бање и, уз подршку својих чланова и присталица у «публици», онемогућио да почне представљање књиге «Контраендорфин» Светислава Басаре, за који је прошле године добио реномирану награду часописа НИН.
За 56. година постојања Смотре уметности „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу није се догодило да неко у било чије име или из одређеног разлога спречи одржавање неког програма поменуте манифестације, али увек је нешто први пут.
Вечерас је челник аранђеловачких „Заветника“ др Зечевић пре почетка књижевне вечери, посвећене овогодишњем добитнику НИН-ове награде за роман године Светиславу Басари, спречио да оно буде одржано. Он је од директорке Смотре „Мермер и звуци“ Катарине Перовић, а потом и од водитељке Весне Проковић, заједно са петнаестак својих чланова и присталица, захтевао да се прочита 16-та страница из награђеног романа „Контраендорфин“, у којој, је Басара, како је речено, написао погрдне речи о Десанки Максимовић.
Пошто није желео да одустане од те намере, у чему су му се здушно придружили и остали „заветници“ и њихове присталице позивајући се на морал, односно пишчев неморал, настала је права тарапана на малој летњој сцени у парку Буковичке бање, где су се чуле невероватне речи: од тога да Басара може да ради у Београду или било где шта хоће, али у „устаничкој Шумадији“ њему нема места, до тога да нема (чуло се из позадине) места ни за Чедомира Јовановића, нити Ненада Чанка.
Директорка Перовић је узалудно покушавала да објасни да то није политички скуп, већ књижевно вече и молила их да се смире и саслушају шта писац има да каже, па да после питају шта хоће, али узалуд! Негодовали су и грађани, који су дошли да чују нешто о поменутој књизи и аутору, због ремећења најављеног програма, али су „Заветници“ били гласнији, поготово женски корпус, који је стално понављао „да ли моја деца треба овако нешто да читају“?
Како се ситуација није смиривала, а било је јасно да се неће ни смирити и да „Заветници“ немају намеру да напусте књижевно вече, то је учинио аутор. Светислав Басара је напустио сцену и вратио се у Београд. У међувремену су представници Смотре „Мермер и звуци“ позвали аранђеловачку полицију, који су дошли када су се скоро сви разишли, и виновници и публика, и сачинила записник о овом догађају, о коме ће се тек причати и расправљати.
Насловна страна књиге «Контраендорфин» Светислава Басаре, «Лагуна», Београд, 2020. године
Иначе, «Заветници» су инсистирали да пре почетка књижевне вечери буде прочитан цитат 16-17. стране из Басарине књиге «Ендорфин». То није учињено, а због читалаца нашег портала ми ћемо то учинити изводом од неколико реченица санаречених страница: «... Максимовић, дакле, Десанка коју је наш покојни друг, Кангрга, шпетички беспрекорно назвао Мегаплачипичка, а коју је у њеној осамдесет шестој зарез нешто години на њено право место у правој (за сада ненаписаној) Историји српске књижевности и српског сликарства 19, 20 и 21. века – мом животном спису који ћу написати после смрти, с оне стране гроба, у право време и на правом месту – поставио, као песник осредњи, али отровно духовити, Ненадић, јавно је упитавши пред масом окупљеном око столова са печењем на неком књижевном фестивалу, је ли, баба, јел би се ти јебала у дупе?...»
Био је то део цитата који су копирали и публици вечерас делили «Заветници», али у Басариној књизи, овенчаној наградом НИН-а, има и цитата друге врсте, који би могли да одговарају и политици «Заветника». На пример, када је реч о односу према ЛБГТ особама (стр. 220): «... Под изговором примене принципа родне равноправности, државна терористичка организација, ВБА, однедавно је почела запошљавати – и тиме се и на сав глас и хвалити – биполарно поремећене женетине, листом профукњаче и нимфоманке које су са моралне тачке гледишта донекле поправљале просек агенције, али су злоупотребом полних органа у сврху политичких ликвидација, за бедну надницу мамиле у замку и по кратком поступку усмрћивале више недужних жртава него њихове мушке колеге, како се то каже у жаргону обавештајног олоша...»
Док припремамо овај текст за објављивање на нашем порталу нисмо приметили ни један прилог локалних телевизија, нити коментар на друштвеним мрежама, осим ове објаве на фејсбук-страници аранђеловачких «Заветника»:
Скриншот, фејсбук, преузето 6. августа 2021. године
За сада се огласило једино Удружење "Павле Бакић" у Аранђеловцу, које сматра да је спречавање одржавања књижевне вечери, било ког писца, а у овом случају Светислава Басаре, непримерено и да наноси штету како, ионако танким, демократским вредностима нашег друштва, тако још и више Смотри "Мермер и звуци" и културним тековинама стеченим у протеклих 55 година њеног трајања.