Љ. Стојановић
Мало је Аранђеловчана који су, завршивши неку школу ликовних уметности, остали у свом граду, а још је мање оних који су имали потребу да ту излажу. Међу том мањином је и Магдалена Чукљевић, која се изложбом цртежа и керамике, под називом Из дубина представила Аранђеловчанима у Малој галерији 27. маја, где ће заинтересовани моћи да погледају њену изложбу до 9. јуна.
Магдалена је изложила цртеже у оловци и црне и сиве керамичке експонате у каменинини, под заједничким називом Бића. Иако је тек пре две године завршила Академију струковних студија «Шумадија» у Аранђеловцу, у класи професора Бранислава Спасојчевића „као студент генерације“, она је већ имала две изложбе. У време студирања излагала је цртеже под називом Простор између нас у градској библиотеци „Свети Сава“ , а по завршетку студија, уникатну и употребну керамику Мисли се виде, у Павиљону „Књаз Милош“.
Детаљ са изложбе ИЗ ДУБИНА Магдалене Чукљевић у Малој галерији у Аранђеловцу
Иако у њеној биографији мало претенциозно звучи да је ангажована на Смотри уметности „Мермер и звуци“ као „асистент уметницима и вајарима на различитим пројетима“ - реч assistens (лат.) значи лице које помаже професору у раду са студентима и које се спрема за улогу професора - не желимо да умањимо њен труд који је показала на овој изложби. Ако ни због чега другог, а оно због тога што се Магдалена уопште бави уметношћу у овом времену. За ту истрајност - свака част. О томе смо својевремено разговарали и са професором Спасојчевићем, који нам је причао да се нико који је завршио керамику на аранђеловачкој струковној школи, не бави својим послом. Тај податак је поражавајући, а у суштини је јако сложен, јер се тиче не само талента и предиспозиције за одређену врсту уметности и храбрости да се нека идеја изнесе, већ и односа државе према култури уопште.
Магдаленини почеци имају смисла. Види се да је од значајних уметника који су радили на Свету керамике „покупила“ нешто и сада покушава да нађе себе. То тражење није лако, јер треба изградити свој стил, макар се он налазио између сличности и разлике са нечим. А тек да утврди свој знак за распознавање који неће да координира са нечим што је већ виђено - баш је тешко! Ипак, Магдалена је на овој изложби показала да, бар, барата занатом, што је веома добро и да се назире нешто што је мало више од тога. Али, занат је само средство, а не циљ. До циља се стиже постепено, посвећујући се идеји упорним и свакодневним радом, и, наравно , корача се храбро. Без храбрости нема уметности!
