еС

На мејл портала Е СТВАРНОСТ добили смо текст Радована Б. Милића, родом из Аранђеловца који живи и ради у Словенији.

Ево и садржаја мејла:

Radovan Milić
уто 18. авг 08:57          
    
Поштовани уредниче Е стварности,

Шаљем Вам текст за објаву који није настао из љутње, већ из дубоког разочарања због уских погледа оних од којих би се, управо зато што раде са књигама и од књига живе, очекивали најшири видици.

Остаје ми горко питање: да ли смо заиста дошли дотле да и књига мора да прође СНС политички филтер да би добила место које јој припада? И зашто је директор једне библиотеке недоступан аутору књиге о сопственом граду? Крије ли се сам или га неко крије? Зашто? 

У прилогу Вам достављам текст за објављивање.

Срдачан поздрав из Словенских Коњица,

Радован Б. Милић



ЗА „ШАМОТ“ 300.000 ДИНАРА И МЕСТО НА ШТАНДУ 19. ФЕСТИВАЛА КЊИГЕ - ЗА „МОЈУ КОЛОНИЈУ“ НИ МЕСТО МЕЂУ КЊИГАМА АРАНЂЕЛОВАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ „СВЕТИ САВА“

Понекад једна фотографија каже више од десет службених објашњења.

На 19. фестивалу књиге у Аранђеловцу, на штанду Народне библиотеке „Свети Сава“, међу изложеним књигама налази се и „Шамот - сведочанство једног времена 1935 - 2025“, аутора Љубомира Ивановића.

На примерку који је забележила камера РТВ «Сунце» јасно је истакнута цена:
1.200 динара.

Ништа у томе не би било вредно посебне пажње да иза „Шамота“ већ не постоји документована прича о 300.000 динара којима је књига финансирана из буџета Општине Аранђеловац.

О тој причи аранђеловачка јавност је већ била обавештена. У аранђеловачкој «Е СТВАРНОСТИ“ већ сам објављивао текстове и документацију о томе да је средства за реализацију пројекта добило Удружење истраживача „Трагови“.  

Објављивао сам и текстове о улози Народне библиотеке „Свети Сава“ као издавача, о располагању тиражом, као и о питању ко има право да књиге настале реализацијом тог пројекта продаје, поклања или на други начин њима располаже.

Дакле, данас немам потребе да ту причу поново откривам.

Документи су већ пред јавношћу.

А сада је пред јавношћу и нова чињеница: „Шамот“ је на 19. фестивалу књиге изложен са истакнутом продајном ценом од 1.200 динара.

Зато питање које сам постављао пре више месеци више није теоријско: Ко продаје „Шамот“, по ком основу га продаје и коме припада новац од продатих примерака?

А онда долазим до друге књиге. До „Моје Колоније“ и до једног, можда не тако неважног детаља. Три деценије живим у Словенији. Тридесет година удаљености од родног града, међутим, није било довољно да прекине моју везу са Аранђеловцем. Напротив.

Писати из друге државе књигу о радничкој Колонији, фабрикама, радницима, породицама, улицама и људима мог родног места значило је годинама истраживати, трагати за документима и старим фотографијама, проналазити сведоке, разговарати са њима и изнова се, са стотина километара удаљености, враћати Аранђеловцу.

Та удаљеност ми није олакшавала писање „Моје Колоније“. Чинила га је тежим и напорнијим.

Можда се љубав према родном граду управо тако и доказује: не тиме где човек тренутно живи, већ шта је спреман да учини да се прошлост тог града и његових људи не заборави. „Моја Колонија“ је настала управо из такве моје везаности за Аранђеловац.

То није књига о неком далеком месту. То је књига о аранђеловачкој радничкој Колонији, фабрикама, радницима и њиховим породицама. О једном времену и једном делу историје овога града који полако нестаје заједно са генерацијама које су га живеле.

Да ли је књига добра? Не желим да о томе говорим ја као њен аутор. Нека о томе говоре они који су „Моју Колонију“ прочитали. А повратне оцене које добијам од читалаца говоре ми да године истраживања, прикупљања грађе и писања нису биле узалудне.

И баш зато ми је изостанак „Моје Колоније“ са фестивала књиге у мом родном граду још теже разумљив.

Како књига настала стотинама километара далеко, а сва окренута Аранђеловцу, његовим радницима, породицама и прошлости, није заслужила ни толико простора на аранђеловачком фестивалу да буде показана мојим суграђанима?

За штампање те књиге од Општине Аранђеловац нисам добио ни динар. Одштампао сам је сопственим средствима.

Могао сам зато очекивати: ако локална самоуправа већ није препознала потребу да помогне њено штампање, ваљда ће једна већ одштампана књига, посвећена управо Аранђеловцу, имати места на фестивалу књиге у Аранђеловцу. Није имала. Народној библиотеци „Свети Сава“ благовремено сам предложио да „Моју Колонију“ уврсти међу књиге аранђеловачких аутора. Моја књига није прихваћена.

И зато за мене више није реч о томе да ли ћу добити делић стола да изложим своју књигу. Реч је о критеријумима. По којим критеријумима се одлучује који аранђеловачки аутор и која књига заслужују место на фестивалу у сопственом граду, а који не? Ко је донео ту одлуку? Ко је одлучио да за документарно-историјску књигу посвећену радничкој Колонији, Аранђеловцу, његовој индустријској прошлости и његовим људима нема места међу књигама представљеним на фестивалу?

Не тврдим да је разлог политичка подобност или неподобност, али управо зато имам право да питам: Да ли политичка припадност, познанства или било који други критеријум који нема везе са књигом и културом имају било какву улогу у одлучивању ко ће бити представљен на штанду једне јавне установе културе?

Ако немају - одлично.

Онда не би требало да постоји никакав проблем да директор Народне библиотеке „Свети Сава“ - Александар Лазаревић, и одговорни библиотекари јавно саопште критеријуме за избор књига, кажу ко је одлучивао и објасне због чега „Моја Колонија“ није могла да се нађе не само међу изложеним књигама аранђеловачких аутора на 19. фестивалу књиге, већ ни на књижним полицама аранђеловачке библиотеке.

Не тражим привилегију, још мање не тражим ничију милост. Тражим објашњење. Јер, Народна библиотека „Свети Сава“ није приватна књижа, а нити је у власништву било које политичке партије у којој власник или председник може да одлучи шта ће ставити у излог, а шта неће. Она је јавна установа културе. Упамтите: Она је јавна установа културе!

Зато су питања о располагању књигама насталим у пројектима финансираним јавним средствима, њиховој продаји и критеријумима по којима се представљају или не представљају локални аутори - питања од јавног интереса.

Данашња фотографија „Шамота“ са 19. фестивала књиге у парку Буковичке бање само додаје нову страницу већ документованој причи. На њој је „Шамот“ и цена: 1.200 динара. А „Моје Колоније“ на том столу нема.

Зато на крају постављам два врло једноставна питања.

По ком основу се на штанду Народне библиотеке „Свети Сава“ продаје „Шамот“, књига чије је штампање реализовано средствима грађана Аранђеловца у износу од 300.000,00 динара која је на конкурсу добило Удружење истраживача „Трагови“, са изгледа вечитим председником Војиславом Веселиновићем и коме припада приход од те продаје?

И друго:

Како је могуће да на фестивалу књиге у Аранђеловцу има места за продају „Шамота“, а нема места ни за један примерак „Моје Колоније“ - књиге о самом аранђеловачком радничком насељу коју сам, живећи стотинама километара далеко од родног града, годинама стварао, а затим, након што нисам добио подршку Општине, одштампао сопственим средствима?

Одговоре на ова питања не тражим само за себе.

Народна библиотека „Свети Сава“ дугује их и јавности Аранђеловца.


Раније објављени линкови:
„Култура без одговорности“
„Радован Б. Милић – потрага за информацијама“
„Ко има право да продаје монографију о ‘Шамоту’?“

Радован Б. Милић
Словенске Коњице, Словенија
18.8. 2026.