Д. Јанојлић
Милорад Миле Војиновић, радио и ТВ механичар из Селевца, објавио је опширну књигу о Селевцу на 600 страна.
Војиновић је описао историју Селевца, уз детаљан попис занатлија, интелектуалаца најразличитијих занимања и портрете високообразованих мештана. Књига обилује родословима његове, али и фамилија ближих и даљих рођака, а ту су и описи народних обичаја који ишчезавају. Осврнуо се и на манифестације новијег времена каква је, на пример, „Селевачка прасићијада“. Видан допринос свему томе пружио је и његов син Микица, ставивши читаоцима на увид важне моменте из његове радне и животне биографије.
Војиновић је посебну пажњу посветио фотографији. Сакупио је њихов приличан број из прошлих времена, а придружио је и сопствене снимке. Књига обилује великим бројем ђачких фотографија, чиме је обухватио фото-записе многих генерација ученика и наставника који су прошли кроз селевачку основну школу, па и нижу, непотпуну гимназију. Фото апаратом је овековечио и сеоске сакралне објекте и многе народне светковине попут вашара. У књизи видно место заузима сеоски фудбалски клуб и коњички клуб.
У монографији о Селевцу „Успомена на моје место“ сабрана је историја у дужем раздобљу. Тако се може пратити и развој политичког живота села у предратном и периоду после Другог светског рата. Незаобилазна је тема и земљорадничка задруга, једна од успешнијих у Србији. Описана је електрификација села и изградња путева у чему је и сам учествовао. Бавио се такође и рођачким и комшијским односима. У књизи доминирају многа родословна стабла на чему је посебно инсистирао и радио.
Војиновићева књига, чији је издавач „Дигитал Дизајн“ из Смедеревске Паланке је и својеврстан илустровани споменар. Доноси преко 900 фотографија с мноштвом ликова који су живели, или још увек доприносе развоју овог села богате прошлости. Служиће, поред осталог и као подсетник на неке важне догађаје и људе у њима, захваљујући Војиновићу који је успео да истраје у својој замисли о селевачкој монографији.