четвртак, 28 март 2024

НЕБО НА СЛИКАМА ЛАСЛА КОЛАРА

НЕБО НА СЛИКАМА ЛАСЛА КОЛАРА

Приказ: Љиљана Стојановић

Војвођанско небо је огромно и бескрајно. Ниједно, чини се, није веће. Један од наших највећих сликара 20. века Мића Поповић је то говорио за холандско небо, где поглед из „људског раста, из насипа железнице, чак са торња ветрењаче, зачас прелети преко паралелних линија канала и ливада и стигне до хоризонта и до неба“. Такви су пејзажи холандских мајстора 17. века, који су, готово без изузетка, сликарско платно делили по важећим принципима: једна трећина земље и две трећине неба.

На сликама Ласла Колара небо покрива цело платно и  наткриљује га као нека огромна птица која жели да нам зароби поглед. Небо је, на већини изложених дела, земљу притисло и сабило уз доњу ивицу платна. Земља је тако танка и сва је у истој линији. Канали, пшеница, сунцокрети и кукурузи се не виде. Сликарским платнима витлају црвени, сиви, смеђи, плави облаци као густо, неуморно ткање и промичу час брзо, час споро невидљивим каналима. Небо ретко  мирује и са својим светлостима и сенкама, чине да га посматрач готово физички осећа. Загледан у његов бескрај и филозофију пролазности, самоуки сликар Ласло Колар, рођен у Бајши крај Бачке Тополе је, уствари, сликар сопствене професије. Ваздухопловац, који се школовао и усавршавао на пилотским академијама у Југославији и Америци, није ни могао да се одмакне од неба и облака. Они су ту, око њега и у њему, па је сасвим природно да су слике непрегледних небеских промена заправо његова огледала.

Та скупина „небеских слика“ са реалистичком амбицијом, које би се можда могле назвати пејзажима, мада су пре постискуствене импресије, чине централну поставку у Малој галерији у Аранђеловцу (24. мај – 6. јун 2019), док су оне друге, препознатљивијих предела и пејзажа, нашле место на зидовима у мањем, улазном простору галерије, заједно са пићем и послужењем. Ваљда, како рече један посетилац са чашицом у руци, оне су ту да се види шта се гледа, односно да слика јасно приказује стварност, оно што се види и што је јасно. Уз ту веселу  „ликовну“ опаску једног Аранђеловчанина, додајмо да слике Ласла Колара одају уметника који је усавршавао занат на бројним сликарским колонијама и у атељеима познатих сликара у нашој земљи и иностранству, као и на студијским путовањима. Та посвећеност слици, небу и пејзажу, најчешћем жанру такозваних „колонијалиста“ је пртљаг у који су стали сви добро осмишљени сликарски постулати Ласла Колара: ритам, композиција, боја, осећај за материјализацију и идеја, без које се не може ништа започети, а довести до краја је већ метафизичко питање.

Изложбу, коју је организовало Удружење ликовних уметника Аранђеловца, отворио је историчар уметности Здравко Вучинић, стављајући акценат на пиктурална опажања Ласла Колара, на разоткривање војвођанских предела и свих вибрација које су током минулих деценија треперила у његовом бићу, а потом се претварала у визуелне представе на његовим сликама.






МИСИЈА: Стално указивање на догађаје и личности - значајне за историју и културу народа средишњег дела Шумадије, уз представљање и тумачење садашњих друштвених прилика, а све ради бољег живота у будућности

ИМПРЕСУМ

Назив медија: Е СТВАРНОСТ. Решење АПР Регистар медија: БМ 30/2018, од 17.01.2018. Издавач медија: Драган Тодоровић, предузетник Издавачка делатност Стварност Аранђеловац. Матични број издавача медија: 62835842. Језик на коме медиј излази: српски. Врста писма медија: ћирилица. Формат медија: Самостална електронска издања Интернет портали. Главни уредник медија: мр Драган Тодоровић. Седиште издавача медија: Кнеза Михаила 33е/2, 34300 Аранђеловац. Телефон: 034/710 350, 063/686 364. Е-ПОШТА: casopisstvarnost@gmail.com. Интернет адреса: www.stvanost.rs. Редакција: мр Драган Тодоровић, Љиљана Стојановић, Драгољуб Јанојлић, Мирослав Живановић, Драгован Лазаревић, Здравко Јањевић, Дејан Комненовић и Анђелка Тодоровић.