Д. Јанојлић
Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, у Библиотеци „Црвена линија“, објавио је нову књигу др Малише Станојевића „Читање поезије“.
Ова књига, како каже њен аутор, настала је од студија које је, по принципу контрапункта, повремено писао и то као прилог истраживању генезе поезије, осветљавању епоха, стилова, индивидуалних поступака и утицаја на рецепцију versa, указујући на доживљај различитих поетика, као и на одлике књижевног и културолошког дискурса, са реминисценција целина из различитих култура.
-Ову књигу треба схватити као антологију сажетих студија, прилога, огледа и есеја о српској и светској књижевности, која обухвата један мањи део свеколиког песништва од античких времена до савременог песничког израза – напомиње др Малиша Станојевић. –Текстовима „Контрапункт читања поезије“, „Три нијансе љубави и туге“ (Јесењин, Ахматова, Цветајева) и „Имагинација девојке у поеми `Мостарскe кише`“, придружене су студије објављене у часописима: „Наслеђе“ (Крагујевац), „Лицеум“ (Крагујевац) и „Митолошки зборник“ (Београд – Рача). Дескрипцијом настанка уметничког дела ови текстови откривају нужност и комплексност социолошког, културолошког и политичког уплива у лирику. Овоме је додата и феноменологија лепог, али и онај аспект ангажованог, фрагменти текста у контексту, кретање ка једном дисперзивном систему читања.
Своје истраживање др Малиша Станојевић је засновао на осавремењеним теоријама тумачења поезије, преиначавањем, као покушај новог вредновања, а у истину је можда тек реч о биографским и историјским методама проучавања са упливима у суштину настанка поетског текста. У том оквиру је анализиран и песнички наратив, било да је транспарентан у архитектоници садржаја певања и мишљења или га је у стиховима могуће наћи у траговима. Као целина „Читање поезије“ настоји да укаже на утицај мотивских архетипова у ширем контексту у односу на оно што се налази у уметничком делу.
Насловна страна књиге др Малише Станојевића "Читање поезије"
Уредник проф. др Драган Бошковић каже да је „Читање поезије“ велика потрага за песником, поезијом; она склапа мозаик стихотворства од звукова прве лире до савремене verse; она испитује сугестивност стваралачког поступка, преиначења стварности у поетски дискурс, однос имагинације и историје настанка песме; она разуме поету и његову лирику као текст у служби данашњег часа и човека.
Вишегласно дело др Малише Станојевића тежи хармонији кретања кроз епохе и периоде развоја песништва, кроз културе и контракултуре, а све у оквирима амблематске вертикале песничког стваралаштва, у духу искуства ut pictutra poesis од античких времена до савремене лирике.
Не одричући се милитарне семантике Рјепиновог схватања црвене линије, истоимена библиотека показује елементарну (пост)модернистичку свест о нужности редефинисања културног пејсажа, као што, уз једно суптилно револуционарно обећање, нуди нове могућности мишљењу. Јер, докле год будемо веровали да су научни и академски текстови место ризика и отпора било каквој репресији, овај свет неће постати тамница ума.
Представљајући научни рад запослених на „линији“ проучавања књижевности на ФИЛУМ-у, Црвена линија је и један деликатан прилог репрезентацији књижевно-теоријских и културолошких вредности много узвишенијих од академских. С пуном свешћу да живимо, пишемо и читамо у доба упорне и за вечност одложене меланхолије унутар друштвених, хуманистичких и културолошких дисциплина, временима дезоријентације, лишеним смисла. Времена у којима је дефинитивно било потребно повући црвену линију. Иначе, Библиотека „Црвена линија“ је основана 2016. године и до сада је објављено више књига еминентних аутора.