Текст и фото: Д. Јанојлић

Књижевни клуб „21“ у Смедеревској Паланци издао је Збирку љубавних и других песама Живомира Миће Стевановића из Глибовца.  Реч је у ствари о трећем  допуњеном издању.  Аутор на насловној страни  каже  да је  то његова последња књига и у стиху објашњава   „…јер сада имам година доста, ближи се дан када ћу нестати, ова ће књига вечно остати.“ При томе је свакако имао у виду године свог живота. Наиме, рођен је 1937. године у истом селу у коме је свет угледао и славни Карађорђев војвода Станоје Стаматовић Главаш.

У биографији која прати његове претходне збирке поезије, па и ову „последњу“,  стоји да пише љубавне и родољубиве песме, а заступљен је  стиховима и у многим зборницима широм Србије.  Оно чиме се овај стихотворац посебно поноси  свакако је избор за народног посланика првог сазива  Скупштине Србије.

Професор Мирослав Јозић, рецензент претходних песничких књига Живомира Миће Стевановића, каже да су његови стихови обојени музиком и озвучени доживљајима. Његове песме настале су из ритмичког треперења слогова и игроликог  поигравања речи, натопљених прозрачношћу завичајног неба.

Поводом  нове збирке песама Драгољуб Јанојлић напомиње да је Стевановић пропевао стихом у одмаклим годинама и да се међу првима учланио у Књижевни клуб „21“. Учестовао је на многим књижевним конкурсима, а добијао је и вредне награде и похвале. Његово песничко завештање проистекло је из највећих дубина срца и душе. Наменио га је широј читалачкој публици уверен  да је учинио све на шта га је упутила љубав према поезији.