ДТ
Трећег маја, када је Светски дан слободе медија, портал „еСтварност“ је одлучио да пажњу посвети Преподобном Јоасафу Српском, кога данас празнује Српска православна црква, уз Светог Николаја Жичког.
Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 1993. године 3. мај за Светски дан слободе медија. Организација „Репортери без граница“ априла ове године објавила је пад слободе медија у Србији за 14 места (налази се на 90. од укупно 180 места) на Светском индексу медијских слобода („World Press Freedom Index“) за 2019. годину.
И наш портал је 29. априла навршио прву годину рада на медијској сцени Србије, уз похвале и подршку, на чему и овом приликом захваљујемо и са фејсбука преносимо речи мр Гвоздимира Јокића, дугогодишњег директора сектора развоја и оснивача лабораторије „Књаза Милоша“: „Већ припадаш традицији. На овим нашим просторима није лако опстати и бити на нивоу свог задатка. Све се срозало за ових 20 година. Ерозија морала је као бујица обрисала многе вредности. Све постаде „Проклета авлија“ и „Зоолошки врт васионе“. Андрић је вечан. Настави Драгане да носиш зубљу кроз ове наше помрчине дуго, дуго и успешно.“
Дакле, повода доста за минијатуру, а можда и трактат о слободи медија, у Србији илити у нашој чаршији. Али, чему? Сви видимо колико се све срозало, па и новинарство, са све медијским слободама приде. Нема више врлина, морала и етике, џаба је и најгрубљим речима да нагрдите којекаве власнике „ТВријалитија“, спонзоруше-промотерке вести... а о њиховим патронима, политикантима-полтронима... и да не говоримо, како не бисмо помињањем тровача културе и душе народа само додатно повређивали давно отворене ране.
Како љута травка за љуту рану још није пронађена, одлучили смо се да овог дана пажњу посветимо Преподобном Јоасафу Српском, којег Српска православна црква, уз Светог Николаја Жичког, данас прославља. Подстакли су нас на то бројни коментари наших читалаца поводом текста „И владика Николај Велимировић пре стотину година сматрао да трговине не би требало да раде недељом“, који смо објавили 26. априла, а у којима сте нам поручивали да је вредније да народ чује шта је о раду трговина недељом говорио мудри владика Николај, него ли да годинама слушамо разноразне „стручњаке“, који не знају ни шта причају, нити им је било шта јасно, осим тога да би требало да имају што већу апанажу, која је у обрнутој сразмери са памећу, односно једнака је њиховој глупости, све по систему „што луђи (читај: послушнији, без свог става...) то више плаћен“.
Чланак мр Маријане Матовић „Свети Јоасаф Метеорит први српски књигохранитељ“ објављен је у „Жичком благовеснику“, за април-јун 2019. године
Као што смо се ми данас определили да Вашој пажњи препоручимо стицање спознаје о монаху Јоасафу, тако би требало и народ српски сам да почне да проналази лекове за морално-етичке ране у свом бићу, па да у својим породицама деци приближавају трајне историјско-културне вредности. Ако већ у школама не причају деци о монаху Јоасафу на часовима историје (која пре неколико година замало што не би и укинута), онда то нека чине родитељи у својим домовима.
А и приликом избора места за нова путовања (којих ћемо се пожелети после ове, надајмо се липсавајуће короне) ваљало би на уму имати и место подвижништва монафа Јоасафа – Метеоре у Грчкој.
Поглед на један од манастира на Метеорима у Грчкој (фото: ДТ, 13. јула 2016. године)
Са знатижељом очекујемо Ваша реаговања, поштовани читаоци, јер смо уверени да би наш портал могао да представља и могућност за стицање запостављених (боље рећи: свесно скрајнутих) знања о људима и догађајима из српске историје. Поготово када је реч о ванвременским узорима, које вековима ни најцрње могуће идеологије нису могле да избришу из колективног памћења народа. Сигурни смо да то неће моћи да учине ни актуелни глобалисти, против којих зубљу диже освешћени део света.