Љ. Стојановић
Шта је заједничко жени, деци, стамбеном кредиту и Хашком трибуналу, како ћемо и хоћемо ли икада разумети жене, нека су од питања која нас свакодневно бацају у кому, што је и наслов микса монокомедије и стендап-комедије познатог глумца, нарочито из многобројиних ТВ серија, Ивана Томића.

Та и многа друга питања и дилеме, на пример да ли се може бити фит после педесете, зашто и како би се преносиле математичке олимпијаде које и не постоје, да ли се српска песма може успешно препевати на енглески језик у смислу ширења културе, а он сматра да може приказујући и како – изазивало је све време смех у Дворани „Парк“ у Аранђеловцу, где се одржава Фестивал малих позоришних форми.

„Стендап комедија требало би да буде неозбиљна и она јесте једна врста мог бекства од озбиљног драмског позоришта“, сматра Томић, уз напомену да је „Свакодневну кому“ највећим делом написао сам, а најбољи део Мирко Стојковић, професор драматургије са Факултета драмских уметности.

Немогуће је набројати све теме којима је Томић забављао публику током једночасовног наступа, јадајући се како у његовој кући сви пију антидепресиве и свима је лепо и још много тога. Често се обраћао публици са неким питањима да ли знају или су чули нешто о нечему, да би на крају закључио да ће Аранђеловчане запамтити по томе што се овде највише гледа tur de frans, што је опет изазвало салве смеха. Јер када је питао да ли неко гледа тај пренос, многи су подигли руке, па је закључак био логичан.

Стендап-комедија има значајно место у свету, али и у Србији, где комичари имају или креирају садржај за телевизију, филм и позориште. Свако ко прати домаћу сцену, посебно на разним телевизијама, али и клубовима, па и великим салама, може се уверити колико је ова позоришна форма популарна и колико имамо даровитих глумаца и стендап-комичара, који актуелним темама, на духовит начин и често бескомпромисним црним хумором забављају публику.

Чини се да је у овим смутним временима, па и сваким другим, хумор добродошао, чиме се изоштрава перцепција о многим озбиљним и апсурдним појавама којима смо свакодневно изложени. То је својеврсна сатира која је лек за душу.