Драгољуб Јанојлић
Верољуб Којадиновић, музичар из Раче Крагујевачке, потписао је занимљиво прозно дело под насловом „Уклета свирала“.

Ово је његов списатељски првенац чија је уредница Маја Ветровић, а издавач Народна библиотека „Радоје Домановић“. Поговор који је насловљен „Потрага за звуком свирале“ потписао је др Малиша Станојевић док су рецензију дали Драгољуб Јанојлић („Којина фреска живота“) и Ивана Гавриловић Миладиновић („Фрула која се до неба чује“).

Немерљив допринос настајању ове књиге дао је др Малиша Станојевић који у поговору каже да је настала из ткива динамичних догађаја које је време стварало. Она је у исто време и носталгична музика о настојањима да се сећање утемељи и претвори у мозаик говорне слике, која ће добити свој рам.

„Хроника живота у који се уселила свирала, јесте потресно, али и реалистичко приповедање о прошлости, која је корен стаблу уметничког развоја музичара, као запис о савладавању тешкоћа непрестаног преиспитивања, борбе са предрасудама и изнад свега упорност да се истраје, насупрот трагичним догађајима, сукобима и суровим односима у обичним и историјски временима“ – наводи у поговору др Станојевић. „Стварносном прозом, у којој су исписани животни и духовни судари, уланчано и са природним редоследом, настала је прича о субјективној потреби да се запише оно што нипошто није могло да остане као усмено предање. Којадиновић је отргао од заборава приче о изгледу и звуку свирале, која је неретко одлучујуће утицала на животе предака, све дотле док није доспела у његове руке. Тако је освежио сећање на обичаје, придајући значај фолклору у једном раздобљу културног развитка српског друштва…“

Слева: Драгољуб Јанојлић, Верољуб Којадиновић и др Малиша Станојевић

Драгољуб Јанојлић наглашава да је Којадиновић, запојен соковима завичаја, изнедрио књигу која од прве до последње странице одише језичком свежином. У њој су се речи раскомотиле до те мере да у понеким описима изливају бујицу емоција и влаже очи. Он броди кроз време успевајући да у венац сећања уплете животопис својих блиских сродника и сачува причу како се у породичном дому Којадиновића нашла свирала која је и у великој изгибији у предаху тешких и славних битака на тренутак увесељавала оне који су пушком и животом бранили отаџбину и крчили пут слободи. Аутор је исписаним реченицама показао, поред осталог, да не може добро да роди грана без јаког стабла. И сам је одрастао у породици у којој никад није замукла фрула.

„Хроника пред нама сведок је живота једне шумадијске породице и свих њених широких путева и уских стаза“ – наводи Ивана Гавриловић Миладиновић. „Приповедање о једној породици добија и шири контекст продирући у суштину људског бића и његов однос према свету који га окружује. Свако се може препознати у овој хроници и оживети сећање на претке, село из кога је потекао, родну кућу и детињство. Уносећи у хронику живот своје породице с почетка двадесетог века и причу о фрули, Верољуб Којадиновић даје једну патријархалну слику српске мајке/жене , која после погибије мужа и оца њене деце постаје стуб куће. Овом хроником, он је сачувао своје претке од заборава и показао њихов живот кроз духовну, социјалну и културолошку слику времена…“

„Уклета свирала“, штампана је у тиражу од 300 примерака, стиже у библиотечке витрине и руке читалаца. Издавач припрема њено прво представљање у Рачи Крагујевачкој, а очекује се и њена телевизијска промоција.