Љ. Стојановић
Зашто програмски део Смотре „Мермер и звуци“, под називом Фестивал „Свет керамике“, који постоји пола века, ни до данас није постао ексклузивна туристичка манифестација?
Поново смо, по ко зна који пут, пред истом темом. Иако желимо да застанемо и предахнемо, и замислимо се да ли смо малициозни или нас стварност демантује скоро пола века, морамо бити јасни и рећи да је реч „ништа“ постао аксиом ове теме.
Ништа од музеја керамике као ексклузивне, светске туристичке манифестације! Ништа од погледа на више стотина дела највећих светских уметника прошлог и овог века, који су заронили своје руке у глину на „Свету керамике“ Смотре уметности „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу. И направили преко ноћи, тако рећи, на «заповест» сопствене креативне одлуке у том тренутку, јединствено, оригинално уметничко дело.
За кога су они то правили? Да би се уникати „закопали“ у музејски депо? Да деценијама чаме у мраку? Да би се „гурали“ између себе? Да их не погледају туристи који долазе овде, не само да би спавали и јели?
Недавно нам је један угледни керамичар рекао да би радо повукао своје дело из музејске колекције, јер је у тренутку неког свог промишљања схватио да је његов рад од месец дана био узалудан, јер је његово дело „затрпано“ у подруму, далеко од јавности и радозналих очију. Није могао да схвати да је толико времена прошло, а да власти у Аранђеловцу нису схватиле да је Аранђеловцу потребан један такав музеј, с обзиром на број изванредних уметника који су овде боравили.
Неким другим културним установама, у Србији и свету, овако нешто није се могло десити. Рецимо, ТЕРА у Кикинди је пандан аранђеловачком „Свету керамике“ по томе што се у том граду дешава уметност скулптуре великих формата у теракоти. Тамо су јунаци били дугогодишњи директор те манифестације, Мр Слободан Којић и општински руководиоци. Захваљујући њима у Кикинди се догодило чудо. Од некадашње зграде мањежа у оквиру некадашње касарне отворени су музеј, галерија и атеље за уметнике, монументалних димензија, са различитим пећима. И данас је тамо интернационална уметничка радионица у коју учесници долазе на основу конкурса, а град је посејан скулптурама у теракоти!
Керамичка остварења Иване Шћука, Словенија
Није нама много за утеху што већ годинама Народни музеј у Аранђеловцу није мрднуо од свог идејног решења за нову зграду крај садашњег музеја, где би требало да буде места и за керамику. Да не спомињемо да је пропуштена једна од многих, а чини нам се и најбољих прилика, да се у некадашњој згради „Првог маја“ отвори јединствен музеј керамике у Србији. Покојни вајар Раја Николић је урадио и изглед тог новог музеја, али незаинтересованост, сујете и потпуно одсуство мисли о томе шта је општи значај за овај град културе и туризма - општински чиновници нису хтели ни да разматрају, а камоли да бар покушају да реализују ту идеју. Тиме су унизили и потписнике тог предлога, све институције у култури, неке приватне фирме и појединце. Са неком врстом подозривости су гледали на све то. Био је то само узалудан напор оних који су хтели нешто добро и корисно да учине за наш град. Подсетимо, ако је општина нашла решење да купи хотел „Старо здање“ (ако је то уопште неко «решење») могла је да нађе и решење за куповину зграде „Првог маја“. А није.
Могао је данас Аранђеловац да буде светска метропола керамичке уметности и да има светску, ексклузивну, туристичку манифестацију. Да је направљен музеј или бар посебна галерија керамике, не би се данас она „гурала“ у музејском депоу, већ би се у редовима гурали туристи, а и они који то нису, чекајући да виде дела чувеног Колина Пирсона, Ангела Норниеле Сантоса, Дејвида Гринвуда, Малкома Кука, Мерили Оперман, Веље Вукићевића (који је постао интернационални керамичар који држи радионице широм света), Лане Тиквеше, Љубице Јоцић Кнежевић, такође признате уметнице у свету, Татјане Дејановић… и много, много добрих домаћих и светских уметника. Као и младих, који овде на неки начин започињу своју уметничку каријеру.
И, мада смо већ једном приликом рекли да је колекција са „Света керамике“ музеј за себе, поновићемо и запажање супруге једног мексичког амбасадора. Она је, док је у аранђеловачком музеју некада керамика била изложена у готово читавом простору, рекла да тако нешто не постоји ни у музејима светских метропола, а камо ли у једном малом граду као што је Аранђеловац. А шта би тек било да имамо посебну зграду Музеја керамике у Аранђеловцу? Имали бисмо истинску, светску, туристичку манифестацију, какву Фестивал "Свет керамике" (почео 1972) Смотре "Мермер и звуци" и заслужује.
Овај прилог је објављен у оквиру пројекта који је суфинансиран средствима из буџета Општине Аранђеловац, на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области информисања (број Општине Аранђеловац: 01-1 400-966/2023, од 6.04.2023. године - број Издавачке делатности "Стварност": 01-121, од 18.04.2023. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.