АТ
Поетско стваралаштво Владете Коларевића, књижевника из Брезовца, у антологији „Потцењени и прецењени песници (жубор метафизичког, 2)“ приређивач Душан Стојковић сврстао међу најзначајније српске песнике.
Житељ општине аранђеловачке, чија је кућа у Брезовцу каменована на Светог Николу 2018. године (после критика новокомпонованих власника каменолома, који бездушно сатиру Венчац, на јавној трибини Групе грађана „Прави пут“), доспео је после више од четири године и у ванвременску књигу есеја, заједно са Матијом Бећковићем, Божидаром Шујицом, Радомиром Стојановићем, Ристом Василевским, Горданом Стошић, Мирославом Јосићен Вишњићем, Симоном Симоновићем, Мирославом Тодоровићем, Слободаном Лазовићем, Љубомиром Ћоролићем, Зораном Вучићем, Слободаном Стојадиновићем, Зораном Костићем, Миланом Младеновићем од Лужице, Ратком Марковићем Риђанином, Зораном М. Мандићем, Мирославом Лукићем, Предрагом Бјелошевићем, Славомиром Гвозденовићем и Александром Лукићем.
Насловница књиге „„Потцењени и прецењени песници (жубор метафизичког, 2)“, са детаљем слике „Врт уживања“ Хијеронимуса Боша
„Четири песничке књиге Владете Коларевића – Душа и плен (1982), Светлост из моје лампе (1994), Преобраћање (1997) и Наговести (2007) – заправо су једна једина Књига (намерно ову реч са великом почетним словом пишемо). Све песме у њој написане су по истом лирском моделу. Коларевић је био песник од прве и није му било потребно време да би његова поезија зрила и сазрела. Тематски посматрано, његове песме певају исту лирску „причу“. Оне су максимално концизне, андрићевски згуснуте“ – написао је аутор Душан Стојковић.
Есеј „Излазак из незаслужене песничке сенке“, посвећен Владети Коларевићу
Аутор својеврсних есеја о „потцењеним“ и „прецењеним“ песницима, Душан Стојковић, објавио је прошле године ову књигу „Потцењени и прецењени песници (жубор метафизичког, 2)“ под издавачким печатом младеновачке „Литере“ и уз уредничку палицу Огњена Петровића.
Иначе, Душан Стојковић (1948, Београд, живи и ради у Младеновцу) је „песник, приповедач, књижевни критичар, есејист, антологичар, преводилац са словеначког и француског језика. Уредник Шумадијских метафора (Младеновац). Члан редакције часописа Бдење (Сврљиг) и Наш траг (Велика Плана). Академик Славјанске литерарне и артистичке академије у Варни“ – наведено је запису о писцу, где су побројане и Стојковићеве књиге, изабрана дела, бројне критике и антологије.