еС
Лажне објаве, о којима смо писали на нашем порталу, недавно „крунисане“ измишљотином о одузимању, на граници, 50.000 евра Радовану Милићу „намењених Драгану Тодоровићу, коме се такође приписује обавештајна улога“.
На електронску адресу Портала Е СТВАРНОСТ добили смо следећи мејл:
Поштовани уредниче часописа еСтварност,
У недостатку времена због праћења актуелног стања у земљи и посебног ангажовања јединог часописа у Европи, достојног српске дијаспоре Tragovi-Sledi, на спречавању преливања и изношења енормних количина новца из Србије са великим одоцњењем дајем одговор на по стоти пут неистините оптужбе анонимних јуришника.
Молим да текст из прилога мејла, ако је икако могуће, буде објављен у Стварности, јер Аранђеловчани, а и шира јавност морају бити упознати шта је лаж, а шта стварност.
Поздрав из Словеније,
Радован Милић,
аутор и приређивач више књига
Ево и текста Радована Б. Милића који смо добили на наш мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.:
УБИЦА, УСТАША, СТРАНИ АГЕНТ - ЕТИКЕТЕ УМЕСТО ОДГОВОРА О ЈАВНОМ НОВЦУ
Дан уочи избора, 24. октобра 2026. године, „Трагови“, чији сам уредник, објавили су текст „Истим лицима из Управе за дијаспору плаћан смештај за исту ноћ у две државе“, заснован на званичним подацима Управе за трезор. Текст је отворио питања о исплатама агенцији VOS TRAVEL, преклапању описа хотелског смештаја и одговорности за одобравање трошкова.
У истом предизборном периоду, уместо одговора на текст, појавила се објава анонимног профила „Istinom protiv laži“, у којој сам проглашен убицом, сарадником хрватске службе и човеком коме је на граници наводно одузето 50.000 евра.
На основу сазнања којима располажем, тврдим да је напад објављен по налогу Владимира Кокановића. Основ за ту тврдњу предочићу надлежним органима и затражити проверу целог ланца - од налогодавца до аутора и администратора профила. То је тврдња коју износим под својим именом; њену доказаност и одговорност учесника треба да утврде надлежни органи.
У спорној објави тврди се да сам убио Димитрија Марковића по налогу хрватске службе, да за њу радим и да сам у Аранђеловцу организовао „ћелију хрватске службе“. Потом се износи прича да сам на српској граници затечен са 50.000 евра, намењених Драгану Тодоровићу, коме се такође приписује обавештајна улога. Додаје се тврдња да је новац одузет и да ми је страна служба обезбедила инострани пасош, уз бројне увредљиве инсинуације.
Све те оптужбе одбацујем као лажне. Нисам преносио наведених 50.000 евра, нити ми је такав новац одузет. Нисам сарадник ниједне службе, посебно не хрватске, уз питања: Где је записник о проналаску новца? Где је потврда о одузимању? Где су број предмета и проверљив документ? Аутор се позива на државне органе, али уз објаву не показује доказе за своју причу.
О задржавању на граничном прелазу Шид већ сам јавно говорио. У Србију сам путовао ради преузимања своје књиге „Павле Бакић у хабзбуршким архивима - Критичко издање докумената“. Моја супруга и ја били смо задржани више сати. Тај догађај искоришћен је за конструисање приче о одузетом новцу и обавештајној операцији.
У објави је употребљена формулација „ћелија хрватске службе“. У ранијим нападима називан сам и усташом, о чему поседујем доказе. Свака ће бити предочена у свом изворном облику, са доступним подацима о профилу, времену и околностима објављивања.
Радован Милић не може постати усташа зато што поставља питања Владимиру Кокановићу. Радован је рођен у срцу Шумадије, а Владимир Кокановић у Загребу, док тражење уговора, фактура и објашњења о јавном новцу није издаја Србије.
Моја биографија, књиге и јавни рад могу се проверити и зато нећу дозволити да анонимни профили прекрајају мој живот зато што некоме сметају текстови „Трагова“ у којима истражујем рад државног органа Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Сличне оптужбе раније су ширене преко профила „Srbi.si“ и „Šćepan Šćekić“, као и у порукама које сам сачувао. О тим нападима већ сам обавештавао надлежне органе. Објава профила „Istinom protiv laži“ биће достављена као допуна ранијим пријавама.
Посебно ћу затражити проверу повезаности профила и њихових администратора са Кокановићем и његовим сарадницима. Потребно је испитати и да ли су за нападе коришћени запослени у Управи, опрема, налози или радно време Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Кокановићу, ако оспоравате моју тврдњу о Вашој улози у овим нападима, одговорите јасно. „Трагови“ ће Ваш одговор објавити. Али, питања о пословању Управе тиме неће нестати.
Лаж о 50.000 евра не објашњава ниједну Вашу исплату фирми Милоша Симића. Оптужба за рад за страну службу не разјашњава пословање са VOS TRAVEL-ом. Етикета усташе не показује шта је резервисано, коришћено, отказано или враћено када су иста лица наведена у плаћеном смештају у Љубљани и Минхену за исти термин. Увреда не замењује уговоре, путне налоге и извештаје.
Управо зато је важна хронологија: службени подаци о трошковима излазе у јавност, а у истом периоду уредник који их објављује постаје мета тешких оптужби.
Та повезаност захтева проверу, а не одмахивање руком да је реч само о интернет-препуцавању.
Од тужилаштва очекујем конкретно поступање: повезивање ранијих пријава и новог материјала, утврђивање аутора и налогодаваца, проверу евентуалне злоупотребе службених података и ресурса и оцену одговорности сваког учесника.
Нећу унапред изрицати казне. Захтеваћу да се утврде чињенице и примени закон. Брисање профила и отварање новог не смеју бити начин да се одговорност избегава у недоглед.
Они који су рачунали да ће ме проглашавањем за убицу, усташу и страног агента натерати да одустанем, погрешно су проценили. Чуваћу доказе, наставити поступке и објављивати проверене податке. На питања о јавном новцу одговара се документима. За лажи и евентуалне злоупотребе одговара се пред надлежним органима.
Радован Б. Милић
Уредник портала „Трагови–Следи“