РМ

Пресудна улога и огроман значај првих комшија инвалидних лица.

На електронску адресу Портала Е СТВАРНОСТ добили смо следећи мејл:

Poštovani mediji,

Dobili smo vaše kontakte od Građanskih inicijativa. U saradnji sa BeFem kulturnim centrom je urađena kampanja za pomoć osobama sa invaliditetom da izađu na glasanje.

Zovem se Elena Premate, aktivistkinja sam za prava OSI i majka deteta sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom su najveća grupacija vulnerabilnih lica i ogroman, a zaboravljen potencijal. 

Kampanja ima cilj da probudi socijalnu podršku, koja je ključni deo razvitka svake zajednice. Obraćamo se, u ovom slučaju, komšiluku. 

Tekst je poslat na lokalne medije u Srbiji u identičnom obliku sa istim vizualima. Vizuale možete staviti i neke druge, za koje smatrate da će bolje komunicirati sa vašom publikom. Takođe, budite slobodni da me kontaktirate za sva pitanja i nedoumice.

Pomoć iz komšiluka osobama sa invaliditetom za glasanje

Autorka: Elena Premate

Za neke osobe sa invaliditetom glasanje nije samo stvar odabrane političke opcije ili volje. Nepristupačnost je prepreka sa kojom se susreću u ulazu u kome žive, na trotoarima, pa sve do ulaska u bilo koju zgradu. Arhitektonska nepristupačnost nije jedina teškoća sa kojom se susreću: zvučna signalizacija i taktilna staza za slepe i slabovide kod nas nije standard, inkluzivni prostori za osobe sa autizmom ili epilepsijom naprosto ne postoje. Parking mesta za osobe sa invlaiditetom nema ni približno dovoljno. Ali, ima nešto što postoji, a čega treba da se podsetimo - snaga komšiluka.

Šta treba da znamo i šta možemo da uradimo?

Naša dužnost kao zajednije je da čuvamo autonomiju i dostojanstvo osoba sa invaliditetom. Konvencija UN za prava OSI im to garantuje, kao i pravo da izađu na izbore, ali u praksi su stvari drugačije. Kako bi stvarnost učinili boljom, ne smemo da pretpostavljamo da je svakoj osobi sa invlaiditetom potrebna pomoć. Najbolje je pitati da li je i kakva podrška potrebna. Nekome će to biti  prevoz, nekome da ima za koga da se pridržava ili da neko prinese stolicu, nekome će trebati emotivna podrška jer se uznemiri od gužve ili jarkog svetla. Nekome neće biti potrebno ništa.

Takođe, treba da držimo na umu da nije svaki invlaiditet vidljiv. Autizam ne mora da se vidi, svakako ne vidimo da li nekome fali bešika i nosi kesu za urostomu. A onda imamo negovatelje/ice, koji/e takođe mogu da imaju neku vrstu invaliditeta. Možda im treba da neko pričuva njihovo dete ili osobu koju neguju ili da neko ide sa njima na glasanje zajedno kao pomoć u slučaju da se dete/osoba uznemiri. 

Važno je da znamo da zakon izričito dozvoljava da slepo lice, lice sa drugim vidovima invaliditeta ili nepismeno lice koje ne može samo da popuni listić, ima pravo da angažuje pomagača po sopstvenom izboru.

Nepokretne osobe, nemoćna i stara  lica mogu da glasaju od kuće i možda im je potrebna pomoć nekoga kome veruju oko prijave i popunjavanja listića. Za glasanje od kuće potrebno je da ova lica blagovremeno prijave svoje učešće lokalnoj izbornoj komisiji, najranije 72 sata pre glasanja, a najkasnije od 11 časova na sam dan glasanja. Prilikom prijavljivanja birač treba da navede sledeće lične podatke: ime i prezime, jedinstven matični broj, adresu prebivališta, kontakt telefon, kao i razloge zbog kojih nije u mogućnosti da glasa na biračkom mestu. Birački odbor određuje svoja tri člana (poverenici biračkog odbora) koji su imenovani na predlog različitih ovlašćenih predlagača da odu kod birača koji glasa van biračkog mesta, utvrde njegov identitet, izvrše proveru UV-lampom i predaju mu potvrdu o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta. Zatim uručuju glasački listić, zbirnu izbornu listu i poseban koverat u koji će on staviti popunjen glasački listić. Birač ostaje sam u prostoriji u kojoj glasa ili uz pratnju osobe koju je, po svom zakonskom pravu, izabrao za pomagača. 

Zašto je važna pomoć iz komšiluka?

Nevena Tarlanović je osoba sa invaliditetom i osnivačica neformalne grupe Sposobne politike. O svom iskustvu sa izborima kaže:

“Kao osoba sa invaliditetom smatram da kao ni do sada, ni ovi predstojaći izbori nisu adekvatno prilagođeni osobama sa invaliditetom. Uprkos činjenici da osobe sa invaliditetom čine najbrojniju populaciju među vunerabilnim društvenim grupama, malo je reći da je zanemarena njena bitnost kako u samim biračkim procesima, tako i sam čin glasanja na dan izbora. Da budem konkretna, kao korisnica hodalice biračka mesta su za mene misaona imenica u smislu arhitektonske pristupačnosti. Uliva mi  optimizam solidarnost i senzibilisanost za probleme sa kojima se susreću ne samo osobe sa invaliditetom nego i stara lica kada se radi o arhitektonskoj pristupačnnosti biračkih mesta.”
Stigma oko invaliditeta je i dalje jako prisutna u našem društvu. Možda će nam neko reći da mu/joj ne treba pomoć iz osećaja sramote. Srećom, rešenje je jednostavno i tiče se izgradnje poverenja i zajednice. Ne radi se samo o izborima, već o razumevanju da su osobe sa invaliditetom ravnopravni članovi društva, a ne pasivni posmatrači stvarnosti. I na kraju, bez njihovih iskustava i poznavanja sistema je nemoguće narpaviti zdrave socijalne politike od kojih svi imaju koristi.