ДТ
Раде Ђорђевић, рођен 15.06.1953. године у Земуну, дипломирао је на Дефектолошком факултету у Београду. Од 1992. до 1997. године радио је у РТС-у (редакцијама „Дозволите“ и «Србија данас»). Био је уредник емисије „Туризам“, а уређивао и водио дневне емисије „Србија данас“. За неколико репортажа са Космета добио је у РТС-у награду за ексклузивност.
Са неколико колега основао је Илустровани часопис „Гео спектар“ који је штампан 2003. године. Затим је од 2005. до 2007. године био директор Информативног центра у Свилајнцу, који је укинут по сили закона. Од 2008. до 2009. године био је оснивач и власник ТВ „Ресаве“ у Свилајнцу, а одговорни је уредник „Ресавског поштоноше“ најстаријег провинцијског листа у Србији (постоји од 1871. године). Од 2015. године лист се објављује као портал. Осим писања текстова бави се бави се фото и ТВ-снимањем. Био је члан Управе Удружења новинара Србије у два сазива, као и члан надзорног одбора.
Са самовлашћем локалних структура, који су јуна 2008. године незаконито прекинули програм ТВ „Ресаве“ и новинаре ТВ «Ресава» заједно са редакцијом «Ресавског поштоноше» избацили на улицу, Раде Ђорђевић бори се до данашњих дана. Овакав чин остао је некажњен од стране органа гоњења. Нападан вербално на улици, оптуживан на скупштинама да као „дођош“ нема права да пише, остао је доследан кодексу новинарства објављујући текстове о свакодневници и проблемима у општини Свилајнац. Више пута је награђиван и похваљиван од стране разноврсних институција и удружења. Добитник је Повеље за грађанску храброст и борбу за слободу информисања Издавачке делатности „Стварност“.
Ево и нашег БЛИЦ-ИНТЕРВЈУА:
После 30 година рада у новинарству шта бисте желели да се није десило?
Приватизација која је нанела више штете него користи. Могобројни медији су куповани због доброг пословног простора, а новинари су доведени на просјачки штап. Хиљаде новинара одједом је остало без посла.
Које новинарско искуство је остало у лепом сећању?
Рад на Космету 1993. када се знало шта се спрема. Новинарске извештаје актуелна власт није аналитички проценила, а могли су да помогну у доношењу неких одлука. Средства јавног информисања су велики извор информација.
Оцена данашњих прилика у новинарству Србије?
Веома се тешко живи од новинарства. Нажалост, у медијима данас нема коментара, оцена, добрих интервјуа и правих информација. Више се баве тривијалностима него озбиљним темама. Економска сигурност је пут до новинарства растерећеног утицајима политике, финансијских, локалних и других моћника.
Хоће ли да преживи слободна реч у Свилајнцу?
Хоће због генерација које долазе. Ова општина има привилегију, јер има најстарији локални лист у Србији осован 1871. који и данас излази у електронској форми. Тада се писало о актуелним проблемима, потребама грађана и нема разлога да се садашња редакција другачије понаша. На сатиричан начин су се још тада критиковали лоши потези власти.
Како после 13 година коментаришете присилно исељавање од стране руководства општине Свилајнац, две редакције 2008. године на улицу?
Тешко је описати да локална власт може незаконито и насилно да прекине ТВ програм, избаци редакције на улицу и остави новинаре, сниматеље и монтажере без посла. Нису реаговали како тужилаштво, тако ни судство и полиција. Подршку су нам пружале колеге из појединих редакција, Удружење новинара Србије и касније Независно удружење новинара Србије.
Да ли је неко одговарао за такав бахат однос?
Наравно да није, јер је о избору тужилаца и судија одлучивала тадашња владајућа странка, која је била у коалиционој власти у Свилајнцу. Велико је разочарење када схватите да је и правда у рукама политике.
Не одустајете од борбе за слободно новинарство?
За нас је Кодекс новинарства основ у раду. За 15 година, од када је по други пут лист онбовљен, нисмо добили ни један демант да објавимо. Било је паушалих и неистинитих наступа са говорнице општинске скупштине уперених против листа, као и вербалних претњи на улици.
Како ћете обележити век и по постојања "Ресавског поштоноше"?
Планирамо да одржимо неколико трибина на тему историјата листа, али и о актуелностима у новинарству. Посебан нагласак биће на положају локалних медија и злоуптребе пројектног суфинансирања. Припремамо јубиларно штампано издање као и дружење са колегама са којима сарађујемо.
Радили сте 16 година у МУП-у у служби безбедности, да ли можете упоредити заштиту грађана и државе некад и сад?
Времена су различита, развио се криминал, али и органи гоњења. Неопходно је да осим министра сви остали буду професионалци који партијски нису оптерећени. Примање таквих кадрова нарочито на одговорне функције нанело је велике штете конспиративности, успешнијем раду полиције и Безбедносно информативне агенције.
Импресије из Вашег рада у дипломатији?
Велика је привилегија за сваког житеља Србије да ради у дипломатији. За мене је то била част и велико искуство. У данима агресије 1999. наша амбасада у Скопљу је дала знатан допринос у обезбеђивању хуманитарне медицинске помоћи, хране, новца и других ствари. Велики број Македонаца је одлазио у Врање и Лесковац да да крв која је тада била преко потребна. Сада је Северна Македонија значајна за очување идентитета Срба, одржавању великог броја споменика и спомен обележја, а Културни центар који је најављен да се гради, даће нову снагу нашој српској заједници.
