АТ
Од Снежане Неговановић, Аранђеловчанке која ради у Градском заводу за заштиту споменика културе у Београду, добили смо детаљније информације о страдању Шумадинаца код Хан Пијеска за време битке на Дрини 2014. године.

После текста новинарке Јелене С. Спасић, који је објављен у листу „Курир“ с насловом „Србија заборавила три наша војничка гробља на којима почива око 1500 војника: Јунаци Битке на Дрини почивају у корову“, доста читалаца нашег портала желели су да сазнају додатне чињенице о овим гробљима.

Текст из „Курира“ објавили смо и на фејсбук-профилу портала Е СТВАРНОСТ

Захваљујући Снежани Неговановић објављујемо неколико фајлова, међу којима је први из рукописа необјављене књиге Луке Николића:

ДЕЈСТВА УЖИЧКЕ И ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ У ИСТОЧНОЈ БОСНИ 1914. ГОДИНЕ

Ужичка војска дејствовала је у следећем саставу:
А) Шумадијска дивизија 2. Позива у чијем формацијском саставу су били: 10. Пук 2. Позива попуњен обвезницима са територије Горњег Милановца, 11. Пук 2. Позива попуњен обвезницима са простора Крагујевачког округа, 12. Пук 2. позива са простора Кришевца и други ситнији састави. У саставу дивизије био је и 4. Пук 1. Позива попуњен обвезницима са територије Ужичког округа али је овај пук изашао из састава дивизије 12. септембра.

Б) Ужичка бригада у чијем саставу су били: 4. Пук 2. Позива (пук је изашао из састава бригаде 12. Септембра), 4. Пук 3 позива (с тим што је један и по батаљон овог пука био придат Лимском одреду) – обвезници пукова мобилисани са територије Ужичког округа, Злативборски добровољачки одред мајора Косте Тодоровића.

В) Лимски одред састава: 4. Кадровски пук са командом у Новом Пазару, 5. Кадровски пук са командом у Косовској Митровици, један и по батаљон 4. Пука 3. Позива мобилисан на територији Ужичког округа, Горњачки добровољачки одред формиран у Свилајнцу под командом мајора Велимира Вемића, Лимска добровољачка чета ускока усташа под командом поручника Пере Кларића, 6. и 7. Чета граничне службе, касније у Новом Пазару формиран батаљон обвезника Ибарске дивизијске области а при крају 1914. године у састав одреда ушао је и 2. Прекобројни пук 3. Позива мобилисан на територији Прокупља.

Пљеваљска дивизија Црногорске војске бројала је око 6000 обвезника мобилисаних на територији Пљеваља. Имала је у свом саставу 3 бригаде са по 4 батаљона.

Током 1914. године Ужичка и Црногорска војка учиниле су продор у источну Босну у два наврата.

А) БОРБЕ ЗА ОВЛАДАВАЊЕ ПРЕЛАЗИМА ПРЕКО ДРИНЕ ТОКОМ ЦЕРСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ (од 14. до 26. августа 1914.)

Већ по избијању рата у фази концентрације и развоја Српске војске делови Ужичке и Црногорске војске заузели су пограничне објекте на територији источне Босне. Црногорска војска заузела је Чајниче, Ужичка војска 4. пуком 1. позива Вардиште, а делови Лимског одреда објекте на Јабуци и околини Рудог.

У току Церске битке ова групација добила је задатак да на помоћном правцу дејства Српске војске активним дејствима брани правац Сарајево - Ужице и тако олакша ситуацију главним снагама ангажованим у борбама на Церу и у долини Јадра. Пошто су и аустроугарске снаге (6. Армија - 16. и 16. корпус) готово истовремено кренуле у напад на линији фронта развила се својеврсна борба у сусрету.

Након мобилизације и подилажења Ужичка војска кренула је у офанзиву 14. августа 1914. године. Циљ је био да се овлада прелазима на Дрини.

Шумадијска дивизија 2. позив као главнина снага Ужичке војске нападала је на Вишеград и Стари Брод 16. августа у три нападне колоне. Главне снаге чиниле су јединице које су нападале у две колоне са Паноса на Вишеград и из Заовина на Стари Брод. Помоћне снаге напдале су на Вишеград колоном из правца Добруна. Пошто су објекти напада били јако утврђени и поред жестоких борби, напад није успео па су јединице остале на положајима око Вишеграда и Старог брода све до 21. августа. Тога дана непријатељ је кренуо у напад јаким снагама и успео је да потисне Шумадијску дивизију која се повукла на Збориште и Шарган. Жестоке борбе уз обострано велике губитке водиле су се на читавом простору од Старог Брода до реке Крушчице а најжешће у одбрани положаја на Паносу и Бојиштима и правца који од Старог брода изводи ка Заовинама.

Ужичка бригада добила је задатак да брани фронт на Дрини од реке Трешњице до Дервенте с тим што је Златиборски добровољачки одред, који је био у њеном саставу, са три чете добровољаца 16. августа прешао Дрину код Скелана с циљем да изводи активна дејства на простору Осмача. Потиснут од веома јаких аустроугарских снага Одред се 17/18. агуста повукао на десну обалу Дрине.

Делови лимског одреда (4. Кадровски пук) 13. августа овладао је Бујаком на десној обали Дрине. Главне снаге одреда упућене су 15. августа у напад у две колоне: десна колона из правца Вихре и Варде на фронт између реке Крушевице и Лима а лева колона левом обалом Лима на Међеђу и Устипрачу. Јединице су успеле да овладају Бујаком и прелазима код Устипраче, али је, због повлачења црногорских снага из Чајнича (15. августа) и са Заборка (16. августа) преко Ковача ка Пљевљима, леви бок Лимског одреда постао је угрожен па су јединице овог одреда, под јаким притиском аустроугарских снага и борби на Стоцу, Воловици, Тмору, Стрмцу, Јаблану и Јаворју, морале да се повуку до Рудог (које је пало 19. августа) а потом и до Прибоја. У тој ситуацији Лимском одреду као појачање упућене су снаге Ужичке бригаде (4. Пук 1. И 4. Пук 2. Позива са допунским батаљонима) који су по степену пристизања примали борбу. Одбрана Прибоја није одолела па су се јединице, после жестоких борби на Цигли, Љуљашу Орлићу и Црном Врху, морале повући чак до Лиске и Торника где су, после пристизања појачања које је упутила Врховна команда (2. Пук 3. Позива) организовали одсудну одбрану а дејства су утихнула 26. августа.

Пљеваљска дивизија Црногорске војске водила је борбе око Чајнича а имала је задатак да штити леви бок Ужичке војске. Међутим, под притиском јаких снага дивизија се повлачила све до Пријепоља. Веза и садејство између Лимског одреда и јединица Црногорске војске није успостављена. Док су јединице Ужичке војске кретале у напад јединице Црногорске војске биле су принуђене да од 15. До 26. августа одступају одбачене на самостални правац према Пљевљима. Осим несразмерног односа снага, то је био основни разлог неуспелог напада Ужичке војске на објекте на Дрини.

Б) ОФАНЗИВА У ИСТОЧНОЈ БОСНИ ТОКОМ БИТКЕ НА ДРИНИ (од 12. септембра до 25. октобра 1914.)

После петнаестодневног затишја трупе Ужичке и Црногорске војске добиле су 4. септембра задатак да крену у противофанзиву у источну Босну. Офанзива је изнуђена од стране савезника који су после успеха на Церу од Српске војске захтевали да делом снага пређе преко Саве и Дрине. Циљ операције био је да се, избијањем на комуникацију Сарајево - Власеница која изводи у средњи ток Дрине и њеним пресецањем, постигне стратегијско изненађење и олакша ситуација јединицама на главном делу фронта на средњој Дрини. На овом делу фронта налазиле су се слабије непријатељске снаге јер су главне снаге биле упућене на горњу и средњу Дрину.

Основни Правац напада Ужичке војске био је Вишеград - Хан Пијесак ка Власеници а Санџачке црногорске војске Фоча - Калиновик ка Сарајеву.

Друга дивизија Санџачке војске прешла је Дрину код Фоче 12. септембра код Фоче и 13. септембра код Горажда.

Истога дана (13. септембра) из Ужичке бригаде упућене су преко Дрине снаге за активна дејства. Код Скелана је прешао Дрину један батаљон 4. пука 3. позива а код Ђурђевца једна чета Златиборског добровољачког одреда. Овим јединицама придат је још један батаљон трећепозиваца 4. пука а све јединице су стављене под команду мајора Косте Тодоровића. Задатак им је био да у даљем задатку обезбеђују десни бок Шумадијске дивизије 2. позива али се Одред заплео у борбе око Сребренице па је услед налета јаких непријатељских снага морао да се 28 септембра, после великих губитака код Сребренице и на Караџића Брду, повуче на десну обалу Дрине па је десни бок главних снага Ужучке војске, које су тада већ биле продрле до Хан Пијеска, остао необезбеђен.

Шумадијска дивизија 2. позива почела је форсирање Дрине 16. септембра код Старог Брода и Вишеграда и одмах по разбијању мостобрана наставила напад у два правца: ка Старој Гори и Хан Лијесци. Колоне су продужиле напредовање под борбом: десна правцем Стара Гора – Бабјак извиђајући према Жепи, а лева ка Тмору с тим што је коњички дивизион упућен на Сјемећ да извиђа ка Рогатици у коју је ушао са Санџачком војском 17. септембра.

Лимски одред напредовао је од Горажда на левом крилу Шумадијске дивизије 2. позива.

У извршењу ближег задатка за веома кратко време, до 17. септембра, Ужичка војска успела је да овлада линијом Медник – Тмор – Јелашје – Хум а Санџачка војска Петибар – Јабука – Хрељин. На тим положајима јединице су задржане десетак дана да би се ситуација разјаснила. Јединице су продужиле напад 25. септембра.

Нападајући у две колоне: лева правцем Пакленик - Жљебови а десна Бабјак – Кусача - Мироње, Шумадијска дивизија 2. позива успела је да за два дана (до 27. септембра) заузме Хан Пијесак а потом у три колоне продужила напад преко Краљеве горе водећи жестоке борбе за Игриште, Макијевицу и Вран Камен. Дивизија се на овим објектима утврдила упућујући коњички дивизион у извиђање ка Власеници. После жестоких борби које су трајале до 5. октобра, дивизија је остала без артиљеријске муниције а достигнути положај није пружао могућност обезбеђења бокова.

Лимски одред освојио је положаје на Кратељу и Палежу с/з од Сокоца а Санџачка војска продужила је напад преко Јахорине и Романије и истуреним деловима 2. и 3. октобра ушле у пале и Калиновик.

Овај дубоки продор Српске и Црногорске војске у позадину изненадио је аустроугарску команду у Тузли па је, након прикупљања снага (а неке јединице морала је повући и са главног фронта на средњој Дрини) организовала противнапад на наше снаге у источној Босни.

Због надмоћи аустроугарских снага јединице су биле принуђене да се од 5. до 25. октобра под борбом повлаче на почетне положаје. На десну обалу Дрине Шумадијска дивизија 2. Позива повукла се преко моста у Вишеграду пружајући снажан отпор непријатељу на линији бабјачких положаја: Вратар – Бабјак – Вигова Гора и трпећи велике губитке на линији Велико Брдо – Хан Брдо – Врачевица. Лимски одред прешао је на десну обалу Дрине код Устипраче а Санџачка војска код Фоче и Горажда.
Најтеже борбе Шумадијска дивизија имала је у освајању мостобрана код Вишеграда и Старог Брода, код Жљебова, Макоте и Букове Главе, Макијевице, Игришта Врањ Камена и Плоче, Бабјака, Великог Брда Хан Брда, Врачевице, Хан Пијеске.

Лимски одред најжешће борбе водио је на положајима на Пакленику, Китки, Ступама, побратцима и Ивици.

Санџачка војска водила је борбе при освајању мостобрана код Горажда и потом на Височнику а најтеже на Марковом Брду и Силевој Глави.

У Београду 15. 11. 2015. године
Лука Николић

Ево и више информација о војничком гробљу Велико Игриште, на коме се налази и спомен-плоча, коју су поставили ловци из Бање код Аранђеловца 1990. године.

О војничком гробљу Велико Игриште код Хан Пијеска

Ево и црно-беле фотографије, снимљене приликом постављања спомен плоче, највероватније 25. августа 1990. године на Великом Игришту код Хан Пијеска

Ловци из Бање код Аранђеловца са представницима домаћина из Хан Пијеска на војничком гробљу Велико Игриште, непосередно пред постављање спомен-плоче, у знак сећања на јуначки страдале Шумадинце

Надамо се да ће после 110 година од битака на Дрини, вођених у исто време кад и Церска битка у Јадру, бити постављени достојни споменици, проучена и прикупљена расположива архивска грађа, те да ћемо сазнати и имена страдалих Шумадинаца из нашег краја.

Подаци о сва три гробља Шумадијске дивизије другог позива

Ваљало би да обелодањивање историјских чињеница о заједничкој победи Шумадинаца и српских сељака из Јадра (епицентра Церске битке) 1914. године буде што пре, уочи Церске битке наших дана у борби против експлоатације литијума у Јадру. Јер, уколико би почело рударење и прерада литијума у Јадру могли бисмо да затарабимо и туризам у Шумадији, па ни од Јединствене туристичке дестинације "Аранђеловац-Топола" не би било ништа.

Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.