еС
Мештани заселака Миловановићи и Блажићи у протеклих осам година „окозили“ се од силног мољакања надлежних државних и општинских органа да им ураде пут, али – узалуд.
Козељцима дозлогрдиле вишегодишње муке. Не траже асфалт. већ само насут и поваљан пут са цевима на местима за пропуштање воде, али – џаба. На нашем порталу објавили смо 6. августа 2020. године текст с насловом Ни у Козељу нема пута док се неко не „окози“, који можете прочитати на линку
https://www.stvarnost.rs/ljudi-i-dogadjaji/ni-u-kozelju-nema-puta-dok-se-neko-ne-okozi
После више од две године најупорници козељски двојац, Милован Миловановић и Рајица Благојевић, доставио је писмо и нашем порталу:
Уводни део писма Интернет порталу „еСТВАРНОСТ“ Милована Миловановића и Рајице Благојевића, од 22. новембра 2022. године
На пет страна написаше „ситну књигу“ Миловановић и Благојевић, питајући јавно председника љишке општине како да двадесет једна породица оде код лекара, како да приђе хитна помоћ (јер има доста старијих људи у њиховим заселцима), како да дојуре ватрогасци кад је пут скоро тотално непроходан? Председник се није одазивао позивима да дође „на лице места“, што је два пута учинила општинска комисија, које су у записницима написале оно што и сви виде, да је пут у лошем стању, те да је потребно извести нужне радове не би ли постао проходан за пролаз моторних возила.
Писали су Миловановић и Благојевић и кабинетима председника Републике и Владе Србије, надлежним министарствима, заштитнику грађана, управним инспекторатима... –Кад сам 14. априла ове године добио мејл од Драгана Лазаревића. председника општине Љиг, порадовао сам се да ће наш вишегодишњи проблем са извођењем радова на путу коначно бити решен. Али, прође и ова година, а пут је у све горем и горем стању, па је остало само да решим да више и не идем на своју дедовину – рекао нам је, онако разочарано, с тугом у гласу, Милован Миловановић, Аранђеловчанима познатији као дугокоси Роки, с Колоније.
Допис Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Општини Љиг, од 2. фебруара 2022. године
Пут ни ове године није саниран упркос поновљеном допису Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, од 9. маја, у коме су подсетили локалне љишке власти на статутарне и законске обавезе о „одржавању и коришћењу некатегорисаних путева“, али и на могућности обезбеђивања средстава мимо општинског буџета за наведене радове, те да је неопходно да „одмах по пријему овог дописа известите подносиоце молбе о могућностима за санацију предметног пута у току ове године, те о планираним и предузетим активностима у вези решавања ове молбе“.
Пут није ни пипнут, Миловановића и Благојевића нико из општине Љиг ни једном једином речју није обавестио да макар мисле о санацији пута, ако не ни о чему другом. Зато њих двојица нису били лењи, па су 18. априла и 24. јуна написали писмо и председнику Републике Србије, напомињући: „ми се надамо да ће се неко из Вашег кабинета смиловати на нас и да ћемо, најзад, добити тај жељени пут.“. Како није било никаквог одговора поново су недавно пресавили табак за исту адресу.
Допис Секретаријату председника Републике Србије, од 8. септембра 2022. године
До данас нема ништа ново, чак су престале да се врте и старе приче (обећања општине Љиг државним органима како ће да санирају пут у Козељу, а да то исто не напишу и мештанима Миловановићу и Благојевићу). А ни од „милостиње“, највероватније, ништа бити неће.