Слободан Дамњановић на обали Кубршнице, у близини свог упропашћеног имања
ДТ
Четврт века Аранђеловчанин Слободан Дамњановић, који живи у кући оца Мирослава (првог послератног председника овдашње општине) у Улици Краља Петра (или потоку, како то веле житељи вароши под Букуљом, све мислећи на Кубршницу) покушава да се избори за правду и исправи „криву Кубршницу“.
Дамњановићу су некако прегрмели велику поплаву 1969. године, када се Кубршница излила из свог корита, али локалну „криву Дрину“, пардон Кубршницу, не могу да врате у првобитни ток, на имању већем о једног хектара у близини циглане.
Уместо да обрађују земљу, саде купус и паприку у плодној луци поред Кубршнице, већ 25 година Слободан Дамновић и његов брат од стрица Зоран и сестра Сања, траже правду за упропашћених 110 ари имања (што је више од половине укупне површине 2,06 хектара између старог и новог тока Кубршнице). Од наноса муља и разног отпада, као и промењеног тока Кубршнице баш преко њихових парцела, Дамњановићи годинама не могу ни да приђу својим парцелама. Нити могу да их обрађују, нити дају у закуп, јер ко и види у каквом је стању земљиште побегне к'о ђаво од крста.
Нови ток Кубршнице у јужној индустријској зони у Аранђеловцу, с погледом на парцеле у власништву Слободана, Саше и Сање Дамњановић
Слободан Дамњановић је у минуле две и по деценије показао највише срчаности у борби за правду, од свих наследника. Осим судских спорова обраћао се и свим државним органима, од општине до председника Републике Србије. Далеке 2001. године обратио се Одељењу за имовинско- правне односе, грађевинарство, урбанизам и стамбено-комуналне послове општине Аранђеловац указујући да ће планирана изградња бензинске пумпе и пратећих објеката „Мике петрола“ угрозити коришћење његове парцеле, преко које ће морати да пролазе сви власници суседних парцела, јер ће нове зграде бити подигнуте баш на дотадашњој саобраћајници. Обавестио је тада и начелника Инспекцијских служби да инвеститори планирају и измештање тока реке Кубршнице, што је каснији власник „Пештан“ и учинио, отварајући нови ток преко имања Дамњановића. О свему је обавештен и републички инспектор за водопривреду у Крагујевцу, уз напомену Слободана Дамњановића да ће „бити принуђен да остварује одштетни захтев пред надлежним државним органима“.
Ниједан државни орган (од општине до републике), нити јавно предузеће („Србијаводе“ и ЈКП „Букуља“) нису прихватали да Кубршницу врате у првобитно стање, Кубршница се неколико пута изливала (2006. и 2018) и штета је на имању Дамњановића била све већа и већа. Због тога је 2009. године покренут и поступак за накнаду штете, али ни после два судска процеса на релацији Основни суд Аранђеловац – Апелациони суд у Крагујевцу 2016. године одбијени су захтеви Дамњановића за накнаду причињене штете, односно пропуштену добит и враћање Кубршнице у стари ток. Ни тужба пред Уставним судом није успела, ни после бројних ургенција у којима је Слободан Дамњановић и овако писао (2018. године): „Четврта је година како наша уставна жалба лежи код Вас у неком буџаку. Можда је то за Вас мала вредност, али мени је то све што имам. Питам се, да наш предмет можда грешком не лежи у некој фиоци са тајкунским, које сте одложили, да застаре, па сам ја – колатерална штета. Дведесет година се ја борим за своју имовину, „обијам шалтере и судове“, плаћам адвокате, гладујем, здравље сам урушио. Питам се да ли још постоје такви судови на кугли земаљској? Да ли судиви постоје ради Вас и Ваших „дебелих плата“ и привилегија или због грађана Србије, на чијој „грбачи“ уживате!?“
После поплаве, у лето 2018. године, када се Кубршница поново излила из свог тока, „Србијаводе“ су на парцелама Дамњановића обавиле санирање последица поплаве на основу Споразума о заједничком извршењу између Општине Аранђеловац и ЈВП „Србијаводе“ Београд, од 25. октобра 2018. године. Како су и ти радови обављени без сагласности Дамњановића, уследила је нова тужба ради враћања стања на земљишту у првобитно стање. У овом поступку су Дамњановићи успели, неким чудом, па је „Србијаводама“ забрањено да убудуће ометају „тужиоце у мирној и несметаној државини на кп бр. 1587/7, кп бр. 1587/10 и кп бр. 1587/11, све КО Врбица“.





Решење Основног суда у Аранђеловцу, од 6. октобра 2023. године
Ово првостепено решење постало је правоснажно 8. априла 2024. године и извршно 16. маја 2024. године, након решења Вишег суда у Крагујевцу, од 8. априла 2024. године, којим је одбијена као неоснована жалба „Србијавода“ и потврђено првостепено решење Основног суда у Аранђеловцу.
Решење Вишег суда у Крагујевцу, од 8. априла 2024. године
У међувремену је Слободан Дамњановић добио 7. децембра 2018. године и „обавештење по пријави“ од Николе Обрадовића, члана Општинског већа, у коме је, између осталог, и ово написано: „Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“ је дописом обавестило општину Аранђеловац да је у току извођења санационих радова на заштити Аранђеловца од великих вода реке Кубршнице дошло до неслагања између стања на терену и катастарског стања. Наиме, река Кубршница је на свом нерегулисаном току, низводно од пећине Рисовача услед меандрирања корита, нашла своје корито у приватним парцелама, те због оваквог стања и непостојања сагласности власника санациони радови на деоници узводно од фабрике Универзум до правног субјекта „Ђурђевдан“ ДОО неће бити рађени односно ова деоница ће бити прескочена.“
Изглед промењеног тока реке Кубршнице, непосредно након изведених радова 2018. године
Слободан Дамњановић је покушавао да исправи криву Кубршницу и достављањем писама Александру Вучићу, председнику Републике Србије, указујући и на све друге друштвене и политичке неприлике у којима живимо.
Три писма Слободана Дамњановића Александру Вучићу, председнику Републике Србије, у периоду од 2019 – 2024. године
На основу предлога за извршење на основу извршне исправе, од 12. маја 2024. године, Основни суд у Аранђеловцу донео је 26. јуна 2024. године решење о извршењу, којим је извршни дужник ЈВП „Србијаводе“ Београд – Водопривредни центар „Морава“ Ниш у обавези да стање на спорним парцелама врати у првобитно стање, уз уклањање наталоженог муља и речног наноса и отпада.
Решење о извршењу Основног суда у Аранђеловцу, од 26. јуна 2024. године
Нажалост, ни после две године од овог извршног решења, никакви радови враћања стања на парцелама у првобитно стање нису почели. Зашто Основни суд у Аранђеловцу не спроводи своје решење, неколико пута се распитивао Слободан Дамњановић. Покушавао је и да поразговара о томе са председницом суда Бранком Батавељић или са извршним судијама Срђаном Кантаром и Златком Јовановић, али у томе није успео.
Од Основног суда у Аранђеловцу, 17. априла ове године Слободан Дамњановић је обавештен да се „о свим захтевима које наводите у Вашем захтеву за пријем код председника суда одлучује искључиво у оквиру конкретног судског поступка од стране поступајућег судије, а не путем административног пријема код председника суда“.
-Имам 76 година, а за правду се борим 25 година непрекидно. Живим од 29.500,00 динара пензије, иако сам обављао и послове директора „Колектива“ неколико година. Додуше, као и сви запослени и ја сам примао минималац па је и због тога мала пензија. Од пензије не могу да платим све рачуне, а где су храна, лекови и остале потребе? За упропашћену земљу у индустријској зони плаћам порезе и накнаду за одводњавање, а четврт века не могу ни да приђем имању захвањујући неодговорном и немарном понашању надлежних општинских и државних органа. Нећу одустати од ове моје борбе док сам жив – рекао нам је Слободан Дамњановић, који је крајем априла ове године одлучио и да оствари своју најаву из дописа прослеђеног 18. јула 2025. године Вишем суду у Крагујевцу: „Вредност моје отете имовине која се налази у индустријској зони Аранђеловца је преко 70.000 ЕУР. Ја немам више времена да чекам, ја хоћу своје и то одмах. У супротном се обраћам медијима и почињем штрајк глађу, што ми неће бити тешко.“
И тако је Слободан Дамњановић указао поверење Порталу Е СТВАРНОСТ да први објавимо овај прилог о његовог двадесетпетогодишњој борби за правду и истину. Како бисмо сазнали и мишљење надлежних у општини и републици поставили смо бројна питања о томе кад ће бити обављени радови санације узурпираног земљишта и кад ће имање Дамњановића бити враћено у првобитно стање. Из Основног суда у Аранђеловцу добили смо лаконски одговор да „је пред овим судом у току поступак спровођења предметног извршења, суд је у циљу окончања истог поступао на начин предвиђен одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу“. Детаљнији одговор приспео је од „Србијавода“, са (веровали или не) најављеним конкретним активностима у наредном периоду.
Одговор Друштва са ограниченом одговорношћу „Србијаводе“ Београд, од 12. маја 2026. године
Затражили смо и Споразум о заједничком извршењу радова између „Србијаводе“ ДОО и Општине Аранђеловац број: 2844, од 5. марта 2026. године, који ћемо објавити на нашем порталу и извештаваћемо Вас, драги читаоци о свим активностима у вези исправљања ове аранђеловачке криве Дрине, пардон Кубршнице, у наредном периоду.
Надајмо се да ће ново општинско руководство (зуцка се да ће прва седница СО Аранђеловац, на којој ће бити изабран нови председник општине и чланови Општинског већа, бити одржана 20. маја) покренути и иницијативу замене азбестних цеви за водоснабдевање, као и одвајања кишне и фекалне канализације у Аранђеловцу, како би спасили грађане од могућих зараза, али и отклонили фекалије из Кубршнице (отварање речног тока у парку Буковичке бање и у граду оставићемо за неку другу прилику - кад буде расправа о новом Плану генералне регулације Аранђеловца, на пример).
