Мирослав Живановић
Миодраг Јовановић, познатији као Миле Лимун, најватренији навијач Црвене звезде, посебно Драгана Џајића, напунио је ових дана осам деценија живота (рођен у Орашцу 1940) и седамдесет година од када су му „црвено-бели“ прирасли к срцу.
Мада поодмаклих година, наставља несмањеном страшћу и љубављу да прати и преживљава све шта се дешава у овом популарном српском клубу. Увек расположен да разговара о најважнијој споредној ствари на свету, Миодраг Јовановић, одмах започиње сећање на најлепше тренутке који су везани за Фудбалски клуб Црвена Звезда.
-Од када памтим Звезда је увек имала најсјајније фудбалске звезде. То ме је и привукло да као десетогодишњак, у време Рајка Митића, Бранка Станковића и Владимира Беаре, предам своје срце овом клубу. Касније су засијали вансеријски таленти Драгослав Шекуларац Шеки и Бора Костић. Све их је засенио мој идол Драган Џајић Џаја, најбољи фудбалер свих времена. Дошао је ред на европске и светске шампионе: Роберт Просинечког, Дејана Савићевића, Дарка Панчева, Дику Стојановића...са којима сам такорећи постао нераздвојан - ређа Миле имена Звездиних звезда, које је лично познавао и бодрио на многобројним утакмицама.
Највећу радост Миле је осетио 1991. године, када су фудбалери његовог омиљеног клуба, стицајем срећних околности, у походу ка европском и светском трону, долазили на припреме баш у Аранђеловац. Био је одушевљен што је на градском стадиону у Аранђеловцу могао свакодневно да присуствује тренинзима својих миљеника. Играчима је пријала та његова искрена и безрезервна приврженост, па су Мила прихватили као маскоту клуба са Маракане, на радост бројних Аранђеловчана, поготово Звездиних навијача.
Миле са својим љубимцима - фудбалерима "Црвене звезде" у хотелу "Извор" 1991. године, у току припрема за освајање титуала европског и светског шампиона (фото: архив "еСТВАРНОСТ")
На Милову срећу, радост победе осетио је присуствујући утакмицама Црвене звезде на Маракани. Пошло му је за руком да доживи снагу клуба и у иностранству. -Договорим се са голманом Ољом Петровићем да ме вози колима у Немачку и да гледам полуфиналну утакмицу против минхенског Бајерна 1991. године. Пођем са њима и на граници ме провуку без пасоша, као ватреног навијача. Са собом сам вукао силне навијачке реквизите: заставе, дресове, шалове, чегртаљке, пиштаљке и трубе. Моја мајка није знала за овај мој међународни навијачки излет. Победили смо са 2:1 – рече нам у једном даху Миодраг Јовановић , уз напомену како му се тако остварио дечачки сан - да Црвена звезда постане европски и светски шампион.
Да би потврдио своју приврженост „црвено-белима“, Миле као из топа наводи најважније датуме из историје вољеног клуба, да би на крају подсетио да је Драган Џајић рођен 30. маја 1946. године у Убу, од оца Крстивоја и мајке Видосаве. Звездаш од главе до пете, Миле љубоморно чува фотографије и исечке из новина својих љубимаца, у детаље објашњавајући кад и где је настао заједнички снимак са Драганом Џајићем, Диком Стојановићем, Дарком Панчевим . Ту су и навијачки реквизити, Звездине заставе, шалови и дресови из разних времена.
Драган Џајић и Миле Лимун - идол и његов ватрени навијач 1974. године (фото: архив "еСТВАРНОСТ")
Миле се радо сећа и година када је као вођа навијача тима из Сеничана делио радости победа са: Микијем Гусаном, Бодом Ковијанићем и многим другим играчима, које је безрезерво подржавао на чувеним турнирима малог ногомета у парку Буковичке бање. Милосав Вуксановић, пензионер, био је један од идејних твораца овог тима и о тим незаборавним данима каже: -Направио сам велики транспарент на табаку хамера, налепљеног на две дугачке летве, којим се позивају играчи „Прентиквантоминтулататора“ (тако се звао клуб) да изгарају на терену како би победили. Много нам је значила подршка наших многобројних навијача и њиховог оригиналног вође Мила Лимуна. Пред сваку утакмицу смо, у великом броју окупљени око Мила, заједнички долазили на рукометно игралиште и навијање није престајало током читаве утакмице.
-Ова просторија ме подсећа и везује за „црвено-беле“. Годинама сам прикупљао реквизите и направио музеј захвалности моме клубу. Међутим, после женидбе са супругом Душанком, и поготово када само добили сина Бојана, морао сам да се одрекнем многих драгоцених предмета. Онда су дошли унук Арсеније и унука Магдалена и почео сам да уживам дружећи се са њима! – збори Миле.
Миодраг Јовановић са супругом Душанком и унуком Магдаленом (фото: М. Живановић)
-У години када славим своје јубилеје, не желим да се сећам многих неумесних задиркивања и добацивања заједљивих суграђана о измишљеним трагичним догађајима везаних за ногометне љубимце и Драгана Џајића. Мислили су да ми на тај начин науде и изнервирају. Ништа им није вредело! - славодобитно закључује Миодраг Јовановић Миле Лимун и каже да се управо вратио из продавнице у Сеничанима, где му љубазни власник свакодневно обезбеђује «Спортски журнал», а петком «Вечерње новости», да би пратио шта се дешава у његовој «Црвеној звезди».
