еС
Ђорђе Павловић, из Доње Трешњевице, поводом 80. годишњице од стрељања свог деде Војина у Краљеву 14. октобра 1941. године, организовао помен у цркви „Свете Петке“ у Горњој Трешњевици.

-Сваке године на овај дан у Краљево су одлазили мој отац Александар и стриц Иван да одају пошту оцу Војину, мом деди, којег су Немци стрељали пре осам деценија. Мој отац и стриц су преминули, а када су 31. марта ове године моја снајка Горица и син Драган добили наследника, који је по мом деди добио име Војин што је и била моја велика жеља, одлучио сам да приредим и помен за деду Војина – рекао нам је Ђорђе Павловић.

Чланови породице Павловић и најближа родбина на парастосу у цркви посвећеној „Светој Петки“ у Горњој Трешњевици, уз богослужење свештеника Марка Петровића

Војин Павловић, рођен 1892. године у селу Печеноге код Краљева, имао је два брата: Живка и Витомира и сестру Милунку. У Првом светском рату били су заробљени и четири године провели у немачким логорима. После повратка на родну груду Војин је, у потрази за послом дошао у Аранђеловац где је почео да ради као жандарм – чувар хотела „Старо здање“. Из вароши је Војин долазио у посету колегама у Горњој Трешњевици, где је била жандармеријска станица. На једном од сеоских панађура упознао је Даницу Ранковић (1899-1998), са којом се 1920. године и оженио. Даница је била из добростојеће куће, а како је имала још две сестре, без браће која би наследила имовину (Драгољуб је од туберкулозе умро у 19. години), Војин је одлучио да свије породично гнездо на имању своје супруге Данице.

Драган Павловић, Војинов праунук, са урамљеном брачном фотографијом Данице и Војина Павловића из 1920. године

У дворишту куће у Доњој Трешњевици, где су живели Даница и Војин и која се налазила на око 200 метара од садашњег домаћинства Павловића, приређена је свадба на којој је старојко био Мата Дамњановић (за време Другог светског рата припадник Југословенске војске у отаџбини четника Драже Михаиловића, био командат села), а војвода Кара Карић, потомак Петра Каре, Карађорђевог војводе у Првом српском устанку. Имали су петоро деце: Милоша (1921-1926), Александра (1923-2008), Ђорђа (1925-1945), Ивана (1931-2011) и Злату (1928-1931).

-Мој деда Војин је имао на периферији Краљева, у тзв. Сијаћем пољу кућу и имање, где је октобра 1941. године отишао са синовима Александром и Иваном да обере кукуруз и обави јесење радове. Жена из Горње Трешњевице, нека Мирјана која је била удата за домаћег Швабу, фоксдојчера који је радио на железници, чула је од свог супруга да ће Немци да организују рацију и стрељају мушкарце у Краљеву, о чему је обавестила Војина са којим се знала још из Трешњевице. Војин је одмах запрежним колима послао синове у Горњу Трешњевицу, а већ сутрадан Немци су Војина спровели у Фабрику вагона у Краљеву. Ту је био два-три дана и стрељан је, са још око 2.200 Краљевчана, 14. октобра 1941. године – рекао нам је Ђорђе Павловић.

Извор: портал „Инфо“ Краљево, преузето 14. октобра 2021. године, линк: http://infokraljevo.com/streljanje-u-kraljevu-u-oktobru-1941-godine/

После Војиновог стрељања његова супруга Даница (која се до своје 99. године није више удавала) остала је са троје деце: осамнаестогодишњим Александром, шеснаестогодишњим Ђорђем и десетогодишњим Иваном. Као по српском неписаном правилу из 1941. године, док су се партизани и четници заједно борили против Немаца, Александар је отишао у партизане, а његов брат Ђорђе у четнике. Александар је преживео рат, а Ђорђа су стрељали Немци у Раковом потоку код Загреба 1945. године.

Споменица посмртно додељена Војину Павловићу

-Стриц Ђорђе, по коме носим име, је најпре био са четницима Мате Дамњановића у Трешњевици, а када су отишли у Босну заробили су га партизани 1943. године. Они су га проверавали у најтежим биткама, слали га увек у прве борбене редове и обављао је најтеже задатке. Са партизанима је прошао и Сремски фронт, али су га заробили Немци и стрељали 1945. године, на самом крају рата. Остала ми је у сећању и догодовштина мог стрица Ивана, који је био мали за пушку, али је одлазио да доноси воду четницима Мате Дамњановића, чија је кућа била на око 300 метара од наше куће. Једном је разбио крчаг за воду на извору, а од батина га је спасио баш Мата Дамњановић – испричао нам је Ђорђе Павловић.

У породичној кући Павловића, слева: Горица Павловић, Драган Павловић, Лена (Горицина и Драганова ћерка, у рукама држи свог брата, шестомесечног Војина), Милијана Тодоровић (ћерка Иванова), Србијанка Цветковић (ћерка Александрова), Ђорђе Павловић (син Александров), Милијана Павловић (супруга Ђорђева) и Драгана Јанковић (ћерка Милијане и Ђорђа Павловића)

После парастоса посвећеног Војину Павловићу, стрељаном 14. октобра 1941. године, уследили су разговори о временима и људима у прошлости и садашњости, уз игру са Војином Павловићем, рођеним 31. марта ове године. Леп повод, и добар наук, да сви ми живимо од прошлости у садашњости – за будућност.