АТ
Како је у Доњој Шаторњи промењен пазарни дан – уместо уторком да буде суботом?
У прецизно прописаној бирократској процедури за непуних пола године Шаторњани су успели да добију одобрење да се уместо уторком пазарни дан одржава суботом.
Лазар Матић, председник општинског одбора и суда шаторачког, својеручно је, најпре, обавестио надлежно Министарство трговине и индустрије да су сви чланови одбора једногласно изгласали промену пазарног дана, за шта од тог министарства Краљевске банске управе (чије је седиште од 1929 – 1941. године било у Новом Саду) траже одобрење.
Писмо Лазара Матића, председника Суда и Одбора Општине Доња Шаторња, од 20. јула 1930. године
Иначе, општине се, као локалне управне јединице, први пут помињу у Сретењском уставу 1835. године. Турски устав је три године касније потврдио да је свако окружије „садржало по неколико срезова, који су опет састављени из више села и општества“, а 1839. је усвојен и први Закон о устројству општина који је 1866. замењен Законом о устројству општина и општинских власти. Тад су формирани општински одбор и општински збор, а Примирителни суд је претворен у општински суд. Следећи Закон о општинама, од 1889. смањио је границу минимума за успостављање општине са 500 на 200 пореских глава. Законом о општинама из 1902. године предвиђена је и даље општинска самоуправа, али и надзор државне власти.
Општине су се почетком 20. века делиле на сеоске и варошке, а назив општинске територије био је атар. Уместо 200 пореских глава за оснивање општине било је довољно 200 пунолетних грађана – тај закон важио је и 1930. године кад су Шаторњани одлучили да промене пазарни дан, јер су сматрали да уторак није баш најпогоднији, зато што су од раније мештани овог дела Шумадије навикли средом да иду у Наталинце и Страгаре на пазар, па је боље да буде пауза од неколико дана до следећег пазарног дана у блиској околини.
Кафана „Код Мике Ћопе“ и „Домаћинска кућа“ у центру Доње Шаторње
Два месеца од покретања иницијативе о промени пазарног дана Шаторњани су се обратили и Суду Општине Вароши Топола, који би требало да се изјасни да „нема ништа против тога да ова Општина промени пијачни недељни дан, тако да од сада буде субота, а не уторак као што је до сада било“.
Допис од 12. септембра 1930. године
Младен Марковић, председник суда тополске општине, после само пет дана, 17. септембра 1930. године, обавестио је надлежне у Доњој Шаторњи да „овај суд нема ништа против да пијаца у овој општини буде суботом уместо уторником“.
Иако су се Шаторњани истог дана, 12. септембра 1930. године, обратили и начелнику Среза Опленачког, од начелника Рада Петровића одговор је стигао тек 11. јануара 1931. године.
Начелство Среза опленачког потврдило промену пијачног дана 11. јануара 1931. године
Крајем године, 27. децембра 1930. године добијена је и сагласност Општинског одбора Среза јасеничког у Аранђеловцу, тако да су створени сви услови и за сагласност надлежног Министарства за трговину, обрт и индустрију, коју је 25. јануара 1931. године потписао бан Краљевске банске управе Краљевине Југославије Свет. Матић: „Одобравам да се у општини Доњо Шаторачкој, одржавање недељног пазарног дана пренесе са уторка на суботу.“
Детаљ из центра Доње Шаторње
Почетком четврте деценије прошлог века на подручју Дунавске бановине Краљевине Југославије, у складу са Законом о панађурима и недељним пазарним данима, који је усвојен 1. априла 1902. године, са изменама и допунама од 31. маја 1911. године, укинуто је 34 сајма и четири пијаце, а идобрено је 105 нових сајмова и 43 пијаце.
Надзирући да ли општине поштују законске одредбе о продаји одређених врста робе на пијацама (животне намирнице и домаћа радиност) и сајмовима (крупна стока, индустријска и друга трговачка роба) Министарство трговине и индустрије Краљевине Југославије доставило је Краљевској банској управи допис о уоченим неправилностима.
Допис начелника Министарства трговине и индустрије Краљевсој банској управи, од 18. новембра 1936. године
Тако су се Шаторњани, током 1930. и 1931. године, изборили за промену пазарног дана (уместо уторком да буде суботом) који и данас важи, само што је све мање продаваца животних намирница и производа кућне радиности из свима нама већ добро знаних разлога. Све је мање и ситне стоке, коју су ригидне бирократе пре више од 90 година сматрале животном намирницом, јер је у Шумадинаца прасенце вазда толмачено кано и јаје од кокошке – било некад сад се приповеда.
(НАПОМЕНА: овај медијски садржај реализован је на основу Уговора о суфинансирању пројекта «Општина Топола у архиви Краљевске банске управе у Новом Саду» у 2022. години (број Општине Топола: 40-123/2022-05-II, од 17.06.2022. године - broj Драгана Тодоровића предузетника Издавачка делатност „Стварност“ Аранђеловац број: 01-70, од 29.06.2022. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
