еС
Некад рудари „Шамота“ и „Венчаца“ награђивани за Дан рудара, а данас обесправљени, попут Саше Стошића, протестују испред државних органа.

Уредно и правовремено најављени догађај аранђеловачкој полицијској станици, уз обавештавање јавности преко фејсбука, данас испред Основног суда у Аранђеловцу привукао је пажњу пролазника, а осим нашег портала била је ту само још и екипа ТВ „Сунце“. Ни некадашњи рудари нису дошли, вероватно зато што је Саша и секретар Удружења „Радник није роб“, па, к'о веле, да их неко из власти не узме на зуб, а чампуровита су времена.

Једна од порука са транспарената Саше Стошића

У категорији ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ на порталу „еСтварност“ објавили смо 25. јуна текст „Саша обућар и његово право“, у коме су детаљније објашњени разлози Сашине борбе за правду. Подсетимо, после тринаест година рада у „Шамотовом“ руднику „Врбица“ остао је без посла 15. августа 2005. године, а до данас није успео у бројним судско-тужилачким и управним поступцима, од Аранђеловца до Стразбура, да наплати неисплаћене зараде у износу од 113.744,89 динара.

И док су режимски медији објављивали „пригодне информације поводом дана рудара“, попут изјаве министра рударства и енергетике Републике Србије да је рударство „један од најзначајнијих делова привреде у коме ради око 29.000 људи, што је повећање за 11,9 одсто...“ – Саша Стошић је „пригодну изложбу транспарената“ најпре поставио испред своје обућарске радње у доњој чаршији (у најстаријој кући из половине 19. века), а затим све то пренео испред зграде суда.

„Изложба транспарената“ била је током целог дана постављена испред обућарске радње Саше Стошића

„Изложбу“ су Аранђеловчани могли да разгледају током целог дана, а најчешће су то чиниле Сашине муштерије док им је крпио поцепане ципеле, продавао тек ручно произведене ципеле и опанчиће, лепио кожне каишеве од сатова. Муштеријама „изложба“ добро дошла да прекрате време, а Саши да сазна како и очевима и дедовима његових муштерија нису исплаћене тешком муком стечене зараде, те да су многи дигли од тога руке и нису упорни као Саша обућар, некадашњи рудар.

-Кад већ 15 година у мојој држави не могу да остварим право на исплату мојих зарада, данас сам предао на писарници суда у Аранђеловцу и мој допис, у коме тражим да ми држава одузме и личну карту и сва друга документа, па да више не будем ни држављанин Србије, јер више ни сам не знам шта да радим и куд да се девам – рекао нам је данас Саша Стошић.

Некада се говорило на сва уста о рекордима рудара (попут Алије симболичног презимена Сиротановић, који је 24. јула 1949. године ископао са својих осам другара у једном дану, за осам сати рада, 152 тоне угља, које су стале у 253 рударских колицима дубоко под земљом, у руднику „Бреза“ у Босни и Херцеговини), награђивани су највишим државним орденима, уз поклоне од председника Тита, добијали заслужену пажњу јавности (Сиротановићев лик био је на новчаници од 20.000 динара, од 1987. године па до монетарне реформе Анте Марковића, за време чијег председниковања Владом СФРЈ је тадашња Југославија испуњавала скоро све европске стандарде у инодустријској производњи на просторима свих шест република), а данас, нажалост, преостали рудари су у неизвесности да ли ће и до када уопште и бити у радном односу или пак, попут Саше Стошића, бележе рекорде у дугогодишњој, безуспешној, борби за правду.

Ево шта су данас испред Основног суда у Аранђеловцу забележили новинарка ТВ "Сунце" Маја Томковић и сниматељ Иван Живановић:

https://www.youtube.com/watch?v=KkMqhRZ6LUA

(Извор: РТВ "Сунце" Аранђеловац, YouTube, 6. август 2020. године)