ДТ
Пре шеснаест година, 15. августа 2005. године, Саша Стошић, јамски електричар „Шамот Рудник“ ДОО, потписао је Споразум о међусобним правима и обавезама, по коме ни до данас није добио пет месечних зарада у износу од 113.744,89 динара.
Ове године Сашу Стошића, вештог обућара који древни занат обавља у најстаријој кући у доњем делу града у Књаза Милоша 36, Аранђеловчани су могли да виде и како протестује испред Основног суда и Основног јавног тужилаштва у Аранђеловцу, зграде општинске управе и синдиката, Полицијске станице, СНС-канцеларије, а на Васкрс је са крстом на рамену прошетао и градским улицима. Паролама исписаним на хамеру, а од пролетос и магафоном с букагијама на ногама и ланцима на рукама, објашњавао је, у речи и слици, како је доспео у ропски положај, због којег је са својим сличномишљеницима (Иван Ивановић, председник синдиката „Слога“ у Аранђеловцу и колегама из некадашњег шамотовог рудника у Врбици) у Агенцији за привредне регистре Републике Србије основао 9. новембра 2017. године и Удружење „Радник није роб“.
-После шеснаест година од потписивања Споразума о међусобним правима и обавезама 15. августа 2005. године, чији је гарант била и Република Србија, на основу закључка Владе Републике Србије, што је и написано у заглављу споразума, и даље траје моје ропство, јер како другачије назвати положај у коме се налази бивши јамски електричар, који ни после 16 година није примио пет зарада, а држава, оличена најпре у судству, а онда и у свим другим државним органима ништа није учинила да мојим колеама мени буду исплаћене плате које смо с много зноја и труда честито зарадили? – резигнирано се пита Саша Стошић и поручује: -На овај мој „велики јубилеј“, 16 година од потписивања споразума, правим план даљих активности, јер хоћу све да учиним да оправдам поверење свих некадашњих радника, који нису добили зараде у опљачканим предузећима, од „Шамота“ и ИЕП-а, до Модне конфекције, „Стреле“ и „Колектива“, а обраћају се Удружењу „Радник није роб“ за помоћ. Са партнерским Удружењем „Павле Бакић“ обратили смо се и Служби за правну помоћ општине Аранђеловац, од које очекујемо одговор 26. августа. Видећемо шта ће, и да ли ће, нам општина помоћи, а ако буде све као и са пропалом расправом о нашим захтевима на мајској седици СО Аранђеловац – онда ћемо предузимати радикалније мере – рекао нам је Саша Стошић.
Споразум о међусобним правима и обавезама, који су 15. августа 2005. године потписали Саша Стошић и директор „Шамот Рудника“ ДОО Драган Петровић
На крају овог споразума, чије закључивање је „подупро“ и синдикат, написано је у да „овај споразум за случај евентуалног неизвршења представља исправу подобну за извршење на основу веродостојне исправе у складу са одредбама Закона о извршном поступку“. Новац за пет зарада Стошић није добио од своје фирме, па је извршење почело на основу одговарајућег решења Основвног суда у Аранђеловцу 2012. године. Међутим, судским решењем од 2015. године запечаћена је судбина исплате зарада, јер је судија Милан Бабић 7. маја 2015. године обуставио извршни поступак, а у чудном образложењу написано је следеће: „У овој правној ствари одређено је извршење на основу приложеног споразума о међусобним правима и обавезама од 15.08.2015. године, приложена исправа не представља веродостојну исправу из члана 18. Закона о извршењу и обезбеђењу, те у одсуству веродостојне исправе није могуће водити извршни поступак, те је суд на основу члана 76. став 1. тачка 1. ЗИО обуставио извршни поступак“.
Решење Основног суда у Аранђеловцу, број: 4379/12, од 7. маја 2015. године
У потрази за правдом, трагајући за расплетом који је и данас заробљен између текста на споразуму из 2005. године (да је споразум веродостојна исправа) и решења суда из 2015. године (да споразум не представља веродостојну исправу), Стошић својим протестима не буди само савест Аранђеловчана, већ куца на врата свим постојећих државних установа и пише дописе свима за које сматра да су надлежни у земљи и иностранству. Домаће институције углавном ћуте или одговарају да „нису надлежне“, па је и Саша, свестан траги-комичне ситуације у којој се налази заједно са неколико стотина радника бивших друштвених предузећа у Аранђеловцу, недавно приредио и сатирично-ироничан гест додељивања необичног признања овдашњем суду и тужилаштву с називом „Радничка анатема“.
„Радничка анатема“ уручена је на писарници Основног суда у Аранђеловцу и Основног јавног тужилаштва у Аранђеловцу на дан рудара, 6. августа 2021. године
Подстакнути могућношћу да неко уопштине нешто и чини зарад исплата неисплаћених зарада стотинак некадашњих радника опљачканих предузећа донели су расположиву документацију код Стошића, а има и оних који његове честе објаве на фејбуку прокоментаришу на провокативан начин.
Ову недоличну објаву архивирао је Саша Стошић за своју будућу књигу „Од рудара до роба“
Иначе, реч „ропство“ Стошић не помиње једино из маркетиншких разлога, не би ли привукао пажњу прилично успаване аранђеловачке јавности, већ и да би опоменуо Неверне Томе, да ропство управо и јесте то што сте радили и остали без зарађеног новца, уз аминовање и подршку државних органа, те да је све то написано и у Уставу Републике Србије:
Zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada
Član 26.
Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu.
Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.
Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.
Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoj službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.
(Устав Републике Србије, „Службени гласник РС“, број: 98/2006)
-Неодустајно ћу се борити за моја и права мојих колега бивших радника, којима нису исплаћене зараде, јер на то имам уставно право, а жао ми је што многи и не знају шта пише у Уставу, па зато и пишем на фејсбуку да би и деца у школама требало да науче садржај Устава, како у будућности никад никоме не би могло да се деси нешто као што смо ми доживели – поручује Саша Стошић, Кунта Кинте наших дана.