ДТ
У часопису „Стварност“ (број 3, за март-април 1991) на 31. страни смо објавили и текст с насловним блоком „СЕЋАЊА, МАРТ И АПРИЛ У БЕОГРАДУ 1941“, у коме смо забележили шта нам је рекао Аранђеловчанин Слободан Петковић који је, нажалост у међувремену (2005) преминуо. Иза себе оставио супругу Олгу, ћерку Љубинку Буцу, синове Здравка и Александра Ацу и седморо унука.
Ево шта смо те, сад већ далеке, 1991. године (било је то на 50. годишњицу од фашистичког бомбардовања Београда) забележили у нашем часопису, који у то време отварао разне табу теме (већина чланова оновремене редакције су и данас ангажовани у Интернет порталу „еСтварност“):
Слободан Петковић (фото: из породичног архива породице Петковић, доставио Страхиња, син Ацин - унук Слободанов)
„Аранђеловчанин Слободан Петковић, рођен 1924. године у Гарашима, на шнајдерски занат у Београд отишао је 10. августа 1938. године. Учествовао је у 27-мартовским демонстрацијама и доживео немачко бомбардовање 6. априла 1941. године. Тим поводом бележимо његово сећање:
-Шнајдерски занат сам учио у кројачкој радњи Франца Бенца, Немца, у Улици Краља Петра број 83 А (то је данашња улица Седмог јула!). Сећам се како су нам Немци, наше муштерије, говорили како ће ускоро, чак су и дане помињали, ратни вихор да стигне и у Југославију. Некако се догодило да и нису много промашили.
Двадесет седмог марта сам био на београдским улицама, када се сазнало да је извршен пуч и радовали смо се томе што је раскинут пакт са фашистичком Немачком. Чуо сам, после демонстрација, да је међу демонстрантима који су носили заставе био и Аранђеловчанин Драган Ђорђевић, син Јуце Ђорђевић.
Факсимил дела текста "СЕЋАЊА, МАРТ И АПРИЛ У БЕОГРАДУ 1941.", страна 31 часописа "Стварност", број 3, за март-април 1991. године
-Газда ми је рекао, ујутру, 6. априла 1941. године, да је Немачка у 4 сата објавила рат Југославији. Бомбардовање ме затекло на улици, када сам отишао да купим хлеб. Видео сам како је од силине детонације једно дете са улице улетело кроз излог радње за хемијско чишћење! Некако дођем до газдиног стана у Кнез Милетиној број 38 и оставим му хлеб, а ја одем у мој стан у Вразовој 25, па се одмах упутим преко Бањице према Аранђеловцу. Имао сам среће да сам се повезао једним камионом, а у кафани „Уранак“ иза Авале, видео сам Краља Петра и генерала Душана Симовића. У Гараше сам стигао у девет сати увече.“
Цитирани текст можете прочитати и на порталу „еСтварност“ (који наставља традицију првих приватних информативних новина у Аранђеловцу, чији је први број објављен 29. децембра 1990. године), у оквиру категорије „Издаваштво“ – поткатегорија „Часопис 1990 – 1992).
Позивамо све потомке учесника наведених догађаја 1941. године да нам напишу сећања својих предака (уколико их имају) и доставе (по могућству са фотографијама), ради објављивања на нашем порталу, а можда једног дана буде објављена и књига „Учешће Аранђеловчана у 27-мартовским демонстрацијама и 6-априлском бомбардовању Београда 1941. године“.
