Пише: Марина Благојевић
У Стоматолошкој ординацији аранђеловачког Дома здравља, нашој, државној, створиле се велике гужве због зубних протеза. Напаћени и беззуби пензинери испричаше нам своју муку с лица места.
-Добар дан, ћеро!
-Добар дан бако!
-Напукла ми протеза. Дотрајала. Носим је већ 20 година и не може више ни да се поправља.
-Да погледам бако - рече љубазна зубарка.
-У праву сте бако, али морате за Крагујевац.
-За Крагујевац? Зашто?
-Немамо ми бако овде стоматолошкиг техничара, шта да радимо! То Вам је једино решење. Одете, узму Вам отисак вилице, па одете на пробу.
-Добро, ћеро! А колико пута ћу морати за Крагујевац?
-Па, пе'-шест' пута! Или, идите у неку приватну, стоматолишку ординацију. Раде они ове обичне протезе од 150 до 250 евра.
-Аха, рече бака. Али, моја пензија је 24 'иљаде динара, и то примам из два пута.
-На жалост бако, таква је ситуација. Немамо неко друго решење.
Шта ће, куд ће, оде бака необављена посла. И даље да мучи муку са старом протезом.
Ето, и то је само једна од великих тешкоћа, које море генерације старијих људи, који су изградили све ово што је данас растурено и уназађено. Од фабрика до државне стоматолошке ординације! Људи поштено радили, стекли право на пензију и бесплатно лечење, али не и на зубну протезу! Као да се неко плаши да и пензионери не почну да «уједају» или, са устима пуним зуба да се смеју у лице, како се коме ћефне?
Уколико немате новца и некога свога, орног да Вас пе'-шес' пута вози до Крагујевца и назад, сигурно нећете добити нови осмех, толико потребан свима! Осмех који је неупоредиво скупљи од тих недостајућих 250 евра!
Јер, шта учинити ако немате стасалу, запослену децу, са бар просечно стабилним и уредним зарадама, која могу да Вам «купе» нови осмех? А колико само пензионера у току једног дана, без осмеха изађе на врата државне стоматологије у Аранђеловцу? Нема друге, за све је крив непостојећи стоматолошки техничар! Еј, земљо Србијо, куд ће свима нама душа!?
