адвокат Стефан Д. Стојков
У Босути становника све мање (око 400), а гробаља све више (шест). Општинска власт пре 20 година била за проширење једног, легалног гробља („Прљуше“), а пре три године усвојила плански акт за друго, најновије и најмање, нелегално гробље („Дудинац“) – „терен припада десној долинској страни реке Качер и од ње је удаљен око 400 метара на којој се налази водозахват површинских вода, које се препумпавају у акумулацију „Гараши“ – наведено је у планском акту општине Аранђеловац од 18. маја 2018. године.
Реч је о проблему који траје већ скоро 25 година. У питању је једна парцела између два имања породица Јовановић и Комненовић, које ту вековима живе, а на којој су још 1996. поједини мештани почели да сахрањују своје ближње. Обратили су ми се 2018. године са жељом да им као адвокат помогнем. Ја сам то прихватио и то тако што сам, најпре, упутио допис општинској управи и МЗ Босута, али није било никаквог одјека. Покренуо сам 2019. парнични поступак пред Основним судом у Аранђеловцу, затим сам поднео кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Аранђеловцу, као и пет пријава инспекцијама у саставу министарства грађевинараства, пољопривреде, здравља и заштите животне средине, али и локалној комуналној инспекцији. 
адвокат Стефан Д. Стојков
Обратио сам се и Комисији за планове, која је 2018. године донела план детаљне регулације за гробље у Босути, чиме је општина Аранђеловац хтела да легализује фактичко стање. Наиме, од 1996. па до данас ово ,,гробље" има десетак сахрањених, али и сталну опасност да се то настави. Од почетка сахрањивања на том «нелегалном гробљу» било је различитих врста инцидената - сукоб мештана са лицима која су ту сахрањивала своје најближе, долазак полиције, сукоб и са свештенством, неколико физичких обрачуна, блокаде путева, а поднете су многобројне пријаве инспекцијама. Због паљења свећа на тој ледини је 2012. године дошло до неконтролисаног пожара који је захватио целу њиву и пренео се на објекте на суседном имању.
Решење општине Аранђеловац, од 26. априла 2000. године, о експропријацији парцеле за гробље «Прљушу», са изводом из катастра у коме се види да је општина корисник те парцеле, која је и после 20 година празна
Гробље се налази на парцели између два имања уз сеоски неасфалтирани и неосветљени пут којим мештани једино и могу да прођу својим колима, машинама или пешке. Када се издају даће на гробљима остаје доста хране и ђубрета, а што све привлачи дивље звери, псе луталице, птице грабљивице. Преко лета се стварају непријатни мириси. С разлогом, мештани већ деценијама оправдано страхују за своју безбедност и здравље.
Испод гробља се налази извор пијаће воде. Гробље је ограђено мрежом и не испуњава нити један санитарни нити еколошки стандард, који је законом прописан да би се нека локација сматрала гробљем. Детаљним планом регулације прописани су стриктни услови који су морали бити испуњени, и формални и фактички, али већина тих услова није никада остварена, а то «гробље» је у стање у коме је било и пре доношења тог, на силу урађеног, плана.
Извод из представке адвоката Стојкова, пуномоћника незадовољних Босућана, од 23. априла 2018. године, непуних месец дана пре усвајања планског акта за гробље «Дудинац»
Да ствар буде још неприроднија у Босути постоји неколико легализованих гробаља која испуњавају стандарде и која имају довољно простора за сахрањивање, али се то игнорише од стране надлежних. Овај проблем је јако велики за људе који имају своје куће и имања у близини, најпре из здравствених и безбедносних разлога. Ту је и економски аспект, који се тиче умањења вредности њихових имања, јер када би та своја имања и продавали данас их нико не би купио за реалну цену имајући у виду да се уз њих налази то исфорсирано, «легализвано гробље».
Деведесетих година прошлог века је наложена и ексхумација посмртних остатака од надлежне републике инспекције министарства здравља. Инспектори су, чак, доносили конкретна решења о ексхумацији, али се општинска управа о те обавезујуће управне акте оглушавала. Једноставно, није их спроводила. И то сви знају, сва та решења имају и надлежни у општинској управи. Наложено им је да то учине, јер се ширила зараза, али то никога није било брига. Време је протицало, а онда се неко 2018. досетио да проблем реши тако што ће да буде донет план детаљене регулације за то гробље с називом «Дудинац». Међутим, све је и даље као што је било и пре усвајања планског акта.
План детаљне регулације «Гробље у сеоском насељу Босута» («Службени гласник општине Аранђеловац», број 97, од 18. маја 2018. године)
Да подсетим, чланови породица Јовановић и Комненовић ту живе више од једног века, а гробље је почело да се формира пре 25 година, без њихове сагласности, на парцели коју је касније њен власник поклонио општини, па су сада у режиму сусвојине мимо било каквог договора са околним суседима.
Прича је озбиљна, неколико пута су новине писале о овој теми, последњи пут «Новости» прошле године, а ТВ Прва је снимила у својој емисији «Експлозив» прилог о томе. Алармирана је јавност и ја сам отворио све правне фронтове као њихов адвокат – биће ту и нових судских и управних спорова, а неће изостати ни кривичне пријаве.
Општинска инспекција, волшебно избегава поступање у складу са својим овлашћењима и надлежношћу те пребацује лопту на комисију за планове, а ова пак «враћа лопту» инспекцији. Иако општина тврди да је због постојања плана детаљне регулације за њу та тема правно решена, што није тачно, јер сваки план може да се мења, а и да буде евентуално предмет преиспитивања пред надлежним институцијама.
Извод из дописа адвоката Стојкова, пуномоћника незадовољних Босућана, општини Аранђеловац «због угрожавања животне средине са захтевом за забрану сахрањивања и измештања нелегалног гробља «Дудинац» у Босути, од 25. септембра 2020. године
Институције су ту да служе својим житељима, а не обратно. У пракси није тако. Све је исто као и пре доношења тог плана, само су они то вешто ставили у форму како би могли да кажу да је проблем решен. Проблем је далеко од решења, проблем је тим планом детаљне регулације тек направљен! Закон о планирању и изградњи даје могућност измене плана, и то је могуће, али је потребно да надлежни то иницирају на наш предлог.
Да се разумемо - нико нема ништа против да покојници на миру почивају, али не испред кућа у којима су живели, већ у гробљима која постоје од памтивека, у гробним местима која су припремљена у складу са прописима, вековним обичајима и уз сагласност свих мештана.
Захваљујем порталу «еСтварност» на поклоњеној пажњи и уступљеном простору, а о свим новим догађајима правовремено ће бити обавештени Ваши читаоци.
