ДТ
Данас, 13. марта, од 10 до 13 сати, у капели на Рисовачи породица Величанин примаће саучешћа, а затим ће Бошко Величанин бити сахрањен на гробљу код фабрике „Шамот“.
Болно је одјекнула вест о смрти Бошка Величанина (Суви до Тутин 1. октобар 1962 – КБЦ Крагујевац 11. март 2021. године) међу његовим колегама угоститељима, свим корисницима услуга Болове (како су га од миља ословљавали сви који су га познавали) Туристичке агенције „ББ ТУРС“ (где је радио са ћерком Тијаном, због чега је био много поносан – „Створио сам породичну фирму“, говорио је), али и шахистима аранђеловачког клуба.
Памте га колеге из угоститељства Буковичке бање као љубазног, агилног и вредног управника „Шумадије“ и менаџера продаје хотелских капацитета. Захваљујући Болу остварен је и рекорд у букирању смештајних капацитета хотела „Извор“ 2001. године, када је боравило 650 гостију – учесника спортских сусрета запослених у правосуђу Србије, а максимални број гостију пре тога био је 450. Сви гости после вишедневног боравка отишли су задовољни, захваљујући Бошковој посвећености и лепој комуникацији са гостима.
После приватизације хотела „Извор“ 31. јула 2003. године међу првима је пожелео да се посвети сопственом бизнису и од аутора овог текста закупио је пословни простор у приземљу пословне зграде (на тргу града Загуана), где је 1. априла 2004. године почела да ради Туристичка агенција „ББ ТУРС“. -Драги, хоћу да сачувам назив Туристичке агенције „ББ ТУРС“, коју смо заједно и основали у „Друштвеној исхрани“ 1992. године – памтимо речи Бошка Величанина. Иначе, „ББ ТУРС“ је формиран када су тадашњој Југославији уведене санкције међународне заједнице 1. маја 1992, а први шеф био је Миливоје Поповић, Сарајлија који је дуго био представник Туристичке организације Југославије у Шведској. Миливоје и Боле су лепо сарађивали.
Пословни простор Туристичке агенције „ББ ТУРС“ у Аранђеловцу
Неколико хиљада Аранђеловчана, али и житеља суседних градова, путовали су широм света, зимовали и летовали посредством Туристичке агенције „ББ ТУРС“ у претходних 17 година. Коме је било мало три или шест рата Боле је одобравао, онако на реч, без било каквих гаранција, плаћање и на више рата. Имао је велико поверење власника бројних туристичких агенција у земљи и иностранству, па је зато и могао да помогне корисницима својих услуга, који су на питање како иду на одмор једноставно одговарали: „преко Бола“. Боле је био синоним за „ББ ТУРС“.
Бошко Величанин је највише волео да организује бројна шаховска такмичења у хотелима Буковичке бање, јер је и сам био заљубљеник древне игре, па је са радошћу бринуо о свим детаљима договореним са Зораном Пековићем, дугогодишњим секретаром Шаховског савеза Србије, али и свим другим организаторима омладинских и сениорских првенстава Србије свих такмичарских категорија.
-Бошко Величанин је дуго у АШК-у, а проверили смо све податке и утврдили да је Боле у управи аранђеловачког шаховског клуба од 2003. године. Обављао је послове секретара и директора АШК-а. Сви шахисти су тужно примили немилу вест о Боловој смрти – рекао нам је Дејан Пикула, велемајстор, чијем доласку у АШК се Боле много обрадовао. –Морамо да обезбедимо младе кадрове и будућност шаха у Аранђеловцу, добро је и да нас је општина Аранђеловац подржала у финансирању зараде за Пикулу – коментарисао је Боле.
Слева: Лука Војиновић, Филип Тодоровић, Лазар Ивановић и Бошко Величанин
Ову фотографију послао је аутору овог опроштајног текста Бошко Величанин 14 фебруара ове године, уз текст на виберу: „СТАРИ МАЈСТОРИ“ и објашњење да је то снимак екипе хотела „Извор“ од 15. фебруара 2019. године, када су „стари мајстори“ освојили друго место на општинском шаховском такмичењу - традиционалном "Сретењском турниру", који је Боле годинама, онако рутински и наизглед лако, организовао. Иначе, увек је подржавао приватизацију, реконструкцију и доградњу хотела „Извор“ и наставак инвестирања у парк Буковичке бање. Нажалост, није дочекао да види реновиране старе хотеле у парку, „Старо здање“ и „Шумадију“, у које је уградио своју младост.
Бошко Боле Величанин преминуо је у 59. години. Придружиће се на другом, сви се надамо и лепшем, свету и свом брату од стрица Ранку Величанину, такође прерано преминулом, а кога је Боле много волео и често помињао.
Бошкову приврженост породици вечно ће памтити супруга Зорица, ћерке Тијана (унуке Лана и Неда) и Тамара, мајка Љубинка и брат Божидар.
Боле, хвала ти за сво добро које си учинио аранђеловачком угоститељству, туризму и шаху. Вукао си добре потезе задњих годину-две дана против болести које су те мучиле, али од актуелне корона-пошасти нажалост ниси могао да пронађеш добитну комбинацију.
Боле, нека ти је вечна слава и за све ти, још једном, много хвала.